Razlike između izmjena na stranici "Ontologija"

Obrisano 18 bajtova ,  prije 10 godina
m/м
robot Mijenja: ar:علم الوجود; kozmetičke promjene
m/м (robot Mijenja: ar:علم الوجود; kozmetičke promjene)
 
 
== Ontologija u antičkoj filozofiji ==
Problematika ontologije sadržana je implicitno i u prvim filozofskim pogledima Miletske škole, mada se pojam "biće" prvi put eksplicitno javlja tek kod [[Parmenid|Parmenida]]a i to u čuvenoj definiciji "biće jeste, nebiće nije". Za Antičku filozofiju bilo je sasvim novo Parmenidovo potpuno zanemarivanje varljivih čulnih podataka i okretanje isključivo pojmovima kao jedinom izvoru znanja. Posledice ovakvog mišljenja su u potpunoj suprotnosti sa svime o čemu nas čula obaveštavaju - kretanje ne postoji a sve što mi nazivamo "svetom" je samo privid.
Najznačajniji pomak posle Parmenida učinili su atomisti - [[Leukip|Leukip]] i [[Demokrit|Demokrit]]. Da bi nekako ipak objasnili činjenicu kretanja morali su pristati na to da nebiće ("praznina") ipak postoji a da je biće podeljeno u beskonačno mnogo sitnih "atoma".
[[Platon]] je biće poistovetio sa večnim, nepromenjivim idejama, dok je kod [[Aristotel]]a ontologija šire tretirana u okviru opšte [[Metafizika|metafizike]].
 
== Ontologija u srednjevekovnoj filozofiji ==
U srednjevekovnoj filozofiji, ontologija ima obeležje spekulativne pretpostavke, kao i strogo kanonizovane i sistematizovane šeme, u okviru kojih razne varijante rezultuju sličnim odgovorima. Kao široko i sistematski obrađivana filozofska disciplina, ontologija je tretirana kod [[Kristijan Volf|Kristijana Volfa]] ([[1679]]-[[1754]]) kao racionalna nauka koja sačinjava teorijsku filozofiju ili metafiziku. Kod [[Imanuel Kant|Imanuela Kanta]] ([[1724]]-[[1804]]), ontologija je takođe deo metafizike. On umesto tradicionalne ontologije, osniva transcendentalnu filozofiju, ''"kao predvorje prave metafizike"'', koja želi postaviti elementarne uslove celokupnog čovekovog znanja ''a priori''. Za [[G.V.F. Hegel]]a ([[1770]]-[[1831]]), biće je prva i najapstraktnija kategorija na samom početku [[Dijalektika|dijalektičkog]] procesa. Biće i mišljenje je u suštini jedno te isto, odnosno, kategorija bića kod [[G.V.F. Hegel|Hegela]] označava neodređenu neposrednost i upravo se zato negira svojom antitezom – nebićem, a biće i nebiće su samo momenti u razvoju apsolutne ideje (prave stvarnosti).
 
== Ontologija u savremenoj filozofiji ==
U novijoj filozofiji, značajan je pokušaj [[N. Hartman]]a u delu ''Novi putevi ontologije'', da analizira razne slojeve bića i ontologiju suprostavi metafizičkim teorijama. Pokušaj [[Martin Hajdeger|Martina Hajdegera]], a i njegovo delo "fundamentalna ontologija", upravljen je na ljudski opstanak. Za njega, ontologija je pojam koji se odnosi na stvoreni svet, a ne odnosi se na nestvorenog Boga - on je metaontologičan.
 
* [http://www.vopus.org/sr/gnoza/filozofija/gnoza-i-filozofija.html Gnostička ontologija]
 
[[categoryKategorija:Filozofija]]
 
 
[[category:Filozofija]]
 
[[af:Ontologie]]
[[ar:أنتولوجياعلم الوجود]]
[[ast:Ontoloxía]]
[[az:Ontologiya]]
108.525

izmjena