Kvint Enije – razlika između verzija

'''Kvint Enije''' ([[latinski jezik|lat]]. ''Quintus Ennius'', 239―169. st. e.) bio je jedan od najvećih i najsvestranijih pisaca rane [[Rimska književnost|rimske književnosti]].

 

 

Najvažnije Enijevo delo jesu ''Anali'' (''Annales''), istorijski [[ep]] u 18 knjiga, od kojih je sačuvano manje od 600 stihova, iz kojih se može videti samo opšti okvir dela. U epu je ispričana rimska istorija od njenih legendarnih početaka, dakle od [[Eneja|Enejinog]] bekstva iz porušene [[Troja|Troje]], pa sve do pesnikovog vremena, s mnogim opisima slavnih rimskih ličnosti. Često se citirao stih o diktatoru [[Fabije Maksim Kunktator|Fabiju Maksimu Kunktatoru]]: »Jedan nam čovek oklevanjem državu spasi celu« (''Unus homo nobis cunctando restituit rem''). [[Punski ratovi|Prvi punski rat]] je u epu preskočen, jer je tu temu nedavno bio obradio [[Gnej Nevije]]. Kompozicija dela, koliko se može prosuditi iz sačuvanih fragmenata, bila je slaba, jer nije postojao jedan opšti plan i jedna opšta ideja oko koje bi se delo ujedinilo, nego čitav ep izranja jednostavno kao stihovana [[hronika]]. Vidljiv je snažan uticaj [[Homer]]a u izrazima, figurama, čitavim opisima i epizodama, uopšte u celom epskom aparatu. ''Anali'' zapravo i počinju pesnikovim prepričavanjem sna koji je usnio, u kome mu se javio Homer i rekao mu da Enije predstavlja njegovu reinkarnaciju. Od Homera je preuzet i [[heksametar]]ski stih, što predstavlja revolucionarnu novinu, jer su dotada rimski epovi bili pisani u starom italskom [[Saturnijski stih|saturnijskom stihu]]. Ovo je delo postalo rimski nacionalni ep, iz koga su rimski dečaci učili o velikim herojima rimske prošlosti i koje je uživalo veliku popularnost sve do [[Vergilija|Vergilija]], koji ih je iskoristio za svoju ''Eneidu'', posle koje je Enijev ep gotovo pao u zaborav. ''Anale'' su cenili [[Lukrecije]] i posebno [[Ciceron]], a kritikovali su ih [[Katul]] i pesnici [[August (rimski car)|Avgustovog]] doba, da bi ponovo postali popularni tokom arhaizirajućeg perioda u književnosti 2. veka n. e.