Razlike između izmjena na stranici "Mendelovi zakoni"

Dodano 11.397 bajtova ,  prije 11 godina
preuzeto sa srpske Wikipedije
(Nova stranica: ZDRAVO ZOVEM SE BARBARA IMAM (33)GOD I HTELA BIH VISE DA SAZNAM O GENETSKIM BOLESTIMA NA PR: KAO STO SU NASLEDNE BOLESTI (BIOTINIDASE) MOLIM ONE KOJI ZNAJU VISE O TOME DA MI ODGOV...)
 
(preuzeto sa srpske Wikipedije)
Začetnikom [[klasična genetika|klasične genetike ]] smatra se [[Gregor Mendel]], koji je vršio kontrolisana [[ukrštanje|ukrštanja]] između različitih [[sorta|sorti]] (linija) [[baštenski grašak|baštenskog graška]] kod kojih je pratio određene osobine. Njegovi eksperimenti na grašku trajali su osam godina i zahvaljujući njima stvorene su prve predstave o osnovnim [[principi nasleđivanja|principima nasleđivanja]]. Dotle se smatralo da se osobine [[potomak]]a ne mogu predvideti jer se telesne tečnosti njihovih roditelja ''mešaju''. Bio je [[kaluđer]] u [[Brno|Brnu]](Češka).
ZDRAVO ZOVEM SE BARBARA IMAM (33)GOD I HTELA BIH VISE DA SAZNAM O GENETSKIM BOLESTIMA NA PR: KAO STO SU NASLEDNE BOLESTI (BIOTINIDASE) MOLIM ONE KOJI ZNAJU VISE O TOME DA MI ODGOVORE:UNAPRED ZAHVALNA:
 
Mendel je pratio osobine (svojstva, karakteristike) koje se '''alternativno''' ispoljavaju tj. na jedan od dva moguća načina – npr. oblik zrna graška može da bude:
* okrugao ili
* naboran.
 
U zavisnosti od toga koliko se osobina prati ukrštanje može biti:
*''' monohibridno''', u kome se prati nasleđivanje jedne osobine;
*[[dihibridno ukrštanje|dihibridno]] ako se posmatraju dve,
* [[trihibridno ukrštanje|trihibridno]] ili
* polihibridno ukrštanje, kada se istovremeno prati veći broj osobina.
 
==Monohibridno ukrštanje==
 
Mendel je odgajao '''čiste linije''' (sorte) biljaka : jednu koja u svakoj [[generacija (biol)|generaciji]] daje okruglo i drugu koja daje naborano seme. Biljke iz takve dve linije ukršta međusobno i to naziva [[roditeljska generacija|roditeljskom]] ili parentalnom generacijom (R). U potomstvu je dobio sve biljke sa okruglim semenom (zrnom) i tu generaciju je nazvao '''prva filijalna''' ([[F1 generacija|F1]]). Međusobnim ukrštanjem biljaka F1 generacije dobio je narednu, [[F2 generacija|'''F2 generaciju''']] u kojoj se javljaju biljke i sa okruglim i sa naboranim semenom u brojnom [[odnos 3:1|odnosu '''3 : 1''']] (tri puta ima više biljaka sa okruglim nego sa naboranim semenom ).
 
[[Datoteka:mendel.jpg|thumb| Mendelov ogled sa baštenskim graškom; P - roditeljska, F1 i F2 su generacije potomaka ]]
 
Na osnovu ovog eksperimenta, Mendel je zaključio da osobine kontroliše određeni nasledni faktor (čestica ili partikula). Simbolom velikog slova '''A''' obeležio je faktor koji određuje okruglo, a malim slovom '''a''' onaj koji izaziva naborano zrno. Kada se ova dva faktora nađu zajedno ('''Aa''') u jednoj biljci onda se ispoljava samo dejstvo faktora A, pa ga je Mendel nazvao '''[[dominantan alel|dominantan]]'''. Drugi faktor (a) koji nije došao do izražaja u F1 generaciji označava se kao '''[[recesivan alel|recesivan]]'''. Pri nastanku F2 generacije faktori se rastavljaju jedan od drugog (pri obrazovanju [[gamet]]a), a zatim se slobodno kombinuju sa faktorima iz druge jedinke (odnosno njenim gametima). Tako se u F2 generaciji mogu dobiti samo četiri kombinacije ovih faktora : '''AA, Aa, aA i aa'''. Prve tri kombinacije, zbog prisustva dominantnog faktora daju okruglo seme, a samo jedna kombinacija (aa) daje naborano seme (odnos 3 : 1 je time potvrđen).
Mendel je u F2 generaciji dobio 5474 biljaka sa okruglim i 1850 sa naboranim semenom, što daje odnos 2,96 : 1, što je približno 3 : 1
 
==Aleli==
 
[[telesna ćelija|Telesne ćelije]] sadrže [[diploidan]] broj hromozoma odnosno dve garniture hromozoma pri čemu jedna vodi poreklo od majke, a druga od oca. [[Hromozom]]i su u telesnim (somatskim) ćelijama udruženi u parove koji se nazivaju [[homologi hromozomi]] (jedan hromozom iz para se dobija od majke, a drugi od oca). [[Gen]]i se nalaze na hromozomima i to na tačno određenom mestu nazvanom [[genski lokus|'''genski lokus''']]. Geni koji zauzimaju ista mesta na homologim hromozomima su [[alel]]i. Aleli su različiti oblici jednog istog gena. Geni koji obrazuju alele nazivaju se [[polimorfni geni|polimorfni]] (poly=više; morpha = oblik). Geni koji ne mutiraju (ne menjaju se) tako da imaju samo jedan oblik su '''[[monomorfan gen|monomorfni]]''' (njih ima oko 70% kod čoveka). Telesna ćelija uvek sadrži par alela jednog gena jer sadrži i par hromozoma na kojima se nalaze ti geni.
 
==Genotip, kao kombinacija alela==
 
Kada su aleli na paru homologih hromozoma jednaki, onda su takve jedinke [[homozigot|'''homozigoti''']]. Kada se na homologim hromozomima nalaze različiti aleli, takve jedinke su [[heterozigot|'''heterozigoti''']].
 
Kombinacije alela koje se nalaze u telesnim ćelijama organizama nazivaju se [[genotip|'''genotip''']]. Genotip se može, posmatrano šire, da definiše i kao skup svih gena koje ima jedan [[organizam]]. U praćenju nasleđivanja jedne osobine pod genotipom se podrazumeva kombinacija alela jednog ili više gena. Uobičajeno je da se aleli jednog gena obeležavaju istim slovom, ali tako da se dominantan obeleži velikim, a recesivan malim slovom.
 
Alel je '''recesivan''' ako se njegovo dejstvo ispoljava samo u homozigotnom stanju (kada se nađe u paru sa istim takvim alelom). '''Dominantan alel''' se ispoljava uvek – i u homozigotnom i u heterozigotnom stanju.
 
==Fenotip = genotip + spoljašnja sredina==
 
Stvarni izgled organizma tj. skup svih njegovih osobina nastalih delovanjem njegovog genotipa i uslova spoljašnje sredine je [[fenotip|'''fenotip''']].
 
'''Fenotipske osobine''' mogu biti:
* kvalitativne i
* kvantitativne.
 
'''[[Kvalitativna osobina|Kvalitativne osobine]]''' određuje jedan gen ili mali broj gena i sredina na njih nema uticaja (pr. [[krvna grupa|krvne grupe]] čoveka određuje jedan gen i one se ne menjaju pod uticajem spoljašnje sredine).
 
'''[[Kvantitativna osobina|Kvantitativne]]''' (poligene) '''osobine''' određuje veći broj gena ([[poligeni]]) i sredina može na njih da utiče i da ih menja (pr.na [[telesni rast]] čoveka može da se utiče načinom ishrane).
 
==Savremeno objašnjenje Mendelovog rada==
 
Mendel nije mogao potpuno da objasni rezultate do kojih je došao jer se tada još nije znalo za pojmove [[hromozom]]a, [[gen]]a i procesa koji se dešavaju za vreme [[mejoza|mejoze]]. Savremena [[nauka]] nudi potpuna objašnjenja Mendelovog rada.
 
Mendel je u roditeljskoj generaciji ukrštao biljke čistih linija tj. homozigote : jednu liniju dominantnih homozigota (AA), koje su imale okruglo [[seme]], sa drugom linijom recesivnih homozigota (aa) koje su imale naborano seme. Pri obrazovanju gameta u [[ćelijska deoba|anafazi mejoze I]] dolazi do razdvajanja homologih hromozoma pa gameti dobijaju po jedan hromozom iz svakog para (zahvaljujući tome oni imaju [[haploidan]] broj hromozoma). Time se u gametima nalazi po jedan alel svakog gena . Znači, u gametima aleli nisu u paru, kao u telesnim ćelijama, već su pojedinačni.
 
===Prvo i drugo Mendelovo pravilo nasleđivanja===
 
Jedinka koja je homozigot obrazuje samo jedan tip gameta kao npr. genotip AA obrazuje gamete koji su svi isti, odnosno svi sadrže alel A (isto važi i za genotip aa ). Ovim se objašnjava ''' prvo Mendelovo pravilo (zakon) razdvajanja (segregacije)''' alela pri obrazovanju gameta. Da bi se obrazovala sledeća, F1 generacija, dolazi do spajanja gameta, koji se sada međusobno [[kombinacije|kombinuju]] po principu slučajnosti što znači da se svaki gamet jednog [[roditelj]]a može spojiti sa svakim gametom drugog roditelja. To je '''drugo Mendelovo pravilo slobodnog kombinovanja alela.'''Pošto u ovom slučaju obe linije [[biljka|biljaka]] obrazuju samo po jedan tip gameta oni daju jednu kombinaciju, Aa, u F1 generaciji. Zbog toga je F1 generacija '''jednoobrazna''' (uniformna) i po genotipu (sve jedinke su heterozigoti) i po fenotipu (sve jedinke imaju okruglo seme).
 
[[Datoteka:Mendel2.jpg|thumb| Mendelov eksperiment - genotipovi predstavljeni šematski parovima slova koji predstavljaju alele, a fenotipovi crtežima za okruglo i naborano zrno graška]]
 
 
Jedinke''' F1 generacije''' su heterozigoti (Aa) pa obrazuju dva tipa gameta : jedan tip gameta sadrži alel A, a drugi tip alel a. Slobodnim kombinovanjem ovih gameta nastaju četiri moguće kombinacije AA, Aa, aA i aa, a pošto su kombinacije Aa i aA jednake obrazuju se tri različita genotipa AA, Aa i aa u [[genotipski odnos|odnosu]] 1:2:1 (ili 25% : 50% : 25%).
 
'''Genotipski odnos u F2''' generaciji je, dakle, '''1:2:1'''.
 
Tri kombinacije, od mogućih četiri, određuju isti fenotip okruglo seme, a samo jedna (aa) naborano seme. Prema tome, '''[[fenotipski odnos]] u F2 generaciji je 3:1''', što je i Mendel dokazao svojim eksperimentom. Osobina koju određuje dominantan alel je [[dominantna osobina]] (u ovom eksperimentu je to okruglo seme), a ona određena recesivnim alelom je [[recesivna osobina|recesivna]].
 
Broj različitih tipova gameta koje može da obrazuje jedan genotip izračunava se po formuli '''2 <sup>n</sup>''', gde je n broj gena u genotipu koji su u heterozigotnom stanju. Tako npr. ako posmatramo genotip AA, tu je n = 0 jer nema heterozigotnih gena pa je broj tipova gameta koje ovaj genotip može da obrazuje 2<sup>0</sup>= 1 ; drugačije rečeno svi gameti su isti jer svi sadrže alel A. Kada je u pitanju heterozigotna osoba za jedan gen (Aa), ona može da obrazuje 2 <sup>1</sup>= 2 tipa gameta (50% gameta koji sadrže alel A, i isto toliko gameta sa alelom a).
 
Poznavanjem procesa [[metabolizam|metabolizma]] u [[biljka]]ma tj. u ovom konkretnom slučaju graška, zna se da okruglo zrno uslovljava nagomilavanje čvrstog [[skrob]]a. Skrob nastaje dejstvom određenog [[enzim]]a koji polučvrstu [[stahioza|stahiozu]] prevodi u čvrsti skrob. Dominantan alel određuje sintezu tog enzima usled čega se skrob nagomilava i seme je okruglo. Dominantan alel je, dakle, funkcionalan. Recesivan alel je nefunkcionalan usled čega se enzim ne stvara, a to dovodi do nagomilavanja stahioze i seme je naborano.
 
==Literatura==
 
* Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
* Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
* Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
* Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
* Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
* Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
* Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
* Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
* Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
* Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
 
 
 
 
==Spoljašnje veze==
 
*[http://www.bionet-skola.com/w/Pravila_nasle%C4%91ivanja BioNet Škola]
*[http://www.zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/genetika.php Bioskolos]
 
[[Kategorija:Genetika]]
[[Kategorija:Klasična genetika]]
 
[[af:Wette van Mendel]]
[[ar:وراثة مندلية]]
[[bg:Закони на Мендел]]
[[ca:Lleis de Mendel]]
[[cs:Mendelovy zákony dědičnosti]]
[[de:Mendelsche Regeln]]
[[el:Μεντελική κληρονομικότητα]]
[[en:Mendelian inheritance]]
[[es:Leyes de Mendel]]
[[et:Mendeli seadused]]
[[fa:قوانین مندل]]
[[fr:Lois de Mendel]]
[[he:חוקי התורשה של מנדל]]
[[hu:Mendeli öröklődés törvényei]]
[[id:Hukum Pewarisan Mendel]]
[[it:Gregor Mendel#Le leggi di Mendel]]
[[ja:メンデルの法則]]
[[ko:멘델의 유전법칙]]
[[nl:Wetten van Mendel]]
[[no:Mendels arvelover]]
[[pl:Prawa Mendla]]
[[pt:Genética mendeliana]]
[[ro:Legile lui Mendel]]
[[ru:Законы Менделя]]
[[simple:Mendelian inheritance]]
[[sk:Mendelizmus]]
[[sr:Менделови закони]]
[[tr:Mendel genetiği]]
[[uk:Закони Менделя]]
[[ur:مینڈلی وراثت]]
[[vi:Di truyền Mendel]]
[[zh:孟德尔定律]]