Andreas Vesalius – razlika između verzija

== Биографија ==

Андреас Везалијус је рођен у [[Брисел]]у [[31. децембар|31. децембра]] [[1514]]. у богатоје породици традиционално везаној за медицинску струку.<ref name="Attualmente">Attualmente i riferimenti più completi e precisi sulla vita di Vesalio sono: C.D. O'Malley, ''Andreas Vesalius of Brussels'', University of California Press 1964 e W. Cushing, ''A Bio-Bibliography of Andreas Vesalius'', Archon Books, 1962</ref> Његов прадеда је био лекар [[Марија од Бургундије|Марије од Бургундије]] и професор на Универзитету у [[Левен]]у. Његов деда по оцу, је такође био лекар Марије од Бургундије, и писац низа коментара ''Афоризми о Хипократу''. Коначно и његов отац, такође Андреас, био је такође лекар и фармацеут код [[Карло V, цар Светог римског царства|цара Карла V]]. Са оваквом породичном традицијом, било је сасвим природно да је и Везалијус постао један од најпознатијих лекара и анатома у [[Европа|Европи]].<ref>James J. Walsh, ''Popes and Science: the History of the Papal Relations to Science During the Middle Ages and Down to Our Own Time'', 1908, ripubblicato nel 2003 da Kessinger Publishing.</ref>

Везалијус се [[1533]]  преселио у Париз где је започео студије медицине, како би наставио породичну традицију. бављења медицином. Наставници су му били били славни Јакобус Силвиус ''(Jacobus Sylvius)'' и ''(Guinterius Andernacus)''. Везалијусовим спсобностима су се дивили његови наставници, али пошто он није био задовољан наставом анатомије која се у овом периоду у Паризу спроводила на традиционалан начин читањем радова [[Гален|Галена]] уз јако мало практичног рада (дисекција). Везалијус је био далеко више склон директном проучавању људског тела и зато је користио је као и многи студенти, „Гробље невиних“  ''(Cimitero degli Innocenti)'' за набавку остатака лешева и проучавање костију. У том смислу он у свом делу ''(De Humani Corporis Fabrica)'',<ref>Libro I, capitolo 39 nell'edizione del 1543; Libro I, capitolo 40 nell'edizione del 1555</ref> он говори о томе како се на овом гробљу могла наћи велике количине костију, које је он могао да препозна и повезаних очимју само помоћу додира, јер то искуство је било потребно ноћу на гробљу, за истинско учење овог дела медицине. И у овом периоду Вазелијус је показао своје добре вештине у дисекцијама.

[[FileDatoteka:Vesalius Fabrica fronticepiece.jpg|thumb|Насловна страна другог издања Везалијусовог дела ({{јез-лат|De humani corporis fabrica libri septem}})]]

Овај пионирски корак који је учинио Везалијус, у доба када је требало прећи преко свих предрасуда, није био ни мало лак, али је имао велики значај за развој [[анатомија|анатомије]] у будућности. У томе и јесте његова велика заслуга за рефеорму анатомије и њен настанак као праве научне анатомије [[Нови век |Новог века]].

Везалијус је самостално изучаво тело човека и тако је након неколико година проучио анатомију целог тела човека и објавио је у делу „Седам књига о саставу људског тела“ ({{јез-лат|De humani corporis fabrica libri septem}}) штампаном у [[Базел]]у [[1543]]. У Падови је за оно време Везалијус имао идеалне услове за писање књиге, довољан број лешева, одговарајуће радне просторије, добру плату, разумевање колега, близину квалитетних сликарских радионица и до данас још неутврђен број људи који учествовао у изради илустрација будуће књиге. Дело је било богато илустровано [[слика]]ма које је под његовом контролом начинио већи број сликара, [[Тицијан]]ове радионице међу којима се истицао ''Ђовани Стефано Калкар'' и које су се заснивале на дисекцијама а не на уметничким представама. Дрворези су изузетно вешто [[Гравира у челику|гравирани]] у [[Венеција|Венецији]] и затим су плоче слане преко [[Алпи|Алпа]] у Базел где је познати штампар Јоанес Опоринус штампао по Везалијусовом упутству приручник анатомије.

Ако се слике из Везалијусове анатомије ставе једна уз другу њихове се позадине спајају у заједнички пејзаж Колиа Фуганеија крај [[Падова|Падове]]. Посебну лепоту имају два низа Везалијусових костура и низ ликова у којима су постепено одстрањени слојеви мишића. Везалијусово дело је истовремено атлас и уџбеник анатомије у коме се [[илустрација|илустрације]] и текст успешно допуњују. У научном погледу ово дело је изузетан подухват у медицини иако не садржи велика спектакуларна открића. Још једна карактеристика илустрација у овом делу је била тенденција представљања целог тела, а не његових појединих делова.

[[FileDatoteka:Vesalius - Muskler.jpg|thumb|700px|center|Ако се [[слика|слике]] из Везалијусове анатомије ставе једна уз другу њихове се позадине спајају у заједнички [[пејзаж]] из околине Падове]]

Овим својим делом Везалијус је изазвао жестоке полемике, нападе и борбу мишљења присталица и противника Галена, а посебно нападе [[Bartolomeo Eustahije|Бартоломеа Еустахија]] (који се касније ослобођен Галеновог догматизма придржио Везалијуси и постао најегзактнији истраживач) и његовог учитеља у [[Париз]]у ''Сивијуса''. Из ове борбе Везалијус је ипак изашао као победник, а са њим и [[анатомија]] [[16. век]]а која у овом раздобљу захваљујући Везалијусу и његовим следбеницима бележи читав низ открића.

== Извори ==

== Види још ==