Razlike između izmjena na stranici "Čile"

Obrisana 2 bajta ,  prije 6 godina
m/м
robot kozmetičke promjene
m/м (→‎Reference: promjena u kat.)
m/м (robot kozmetičke promjene)
Posle kratkog Čileanskog građanskog rata [[1891]]. došlo je do preraspodele političke moći između predsednika i kongresa (parlamenta) i Čile je postao parlamentarna demokratija. U ratu je ojačala i pozicija čileanske finansijske oligarhije, naročito bankarske kuće Edwards povezane sa stranim investitorima. Ipak, srednja i radnička klasa ojačale su do [[1920-ih]] dovoljno da bi mogle izabrati reformski orijentiranog predsednika, Artura Alessandija Palmu, čiji je program delimično blokirao konzervativni kongres. Palmine reformske težnje bile su pomešane s divljenjem prema nekim elementima [[Mussolini]]jeve korporativne države. U dvadesetima su se pojavile i prve [[marksizam|marksističke]] grupe sa značajnom podrškom.
 
Vojnim udarom generala [[Luis Altamirano|Luisa Altamirana]] [[1924]]. započelo je razdoblje političke nestabilnosti koje je potrajalo do 1932. Najduže se na vlasti zadržao general [[Carlos Ibáñez]] koji je i prepustio [[1931]]. vlast demokratski izabranom nasledniku. Usledila je dvadesetogodišnja dominacija [[Radikalna stranka (Čile)|Radikalne stranke]], bliske srednjoj klasi, tokom koje je država povećala svoju ulogu u privrednom životu.
 
Jačanje srednje klase dovelo je do političke aktivacije nižih slojeva stanovništva pa je na izborima [[1964]]. pobedila [[Hrišćansko-demokratska stranka Čilea]] na čelu s [[Eduardo Frei Montalva|Eduardom Freijem Montalvom]] koja je obećala reforme u korist siromašnijih seljaka i sprovođenje [[agrarna reforma|agrarne reforme]] te nacionalizaciju najvećih rudnika [[bakar|bakra]]. Ipak, Frei se u ostvarivanju svojih obećanja susreo s otporom na oba kraja političkog spektra, tako da je u radikalizovanoj političkoj klimi na izborima [[1970]]. za predsednika izabran [[marksizam|marksistički]] senator [[Salvador Allende]], vođa koalicije "Narodno jedinstvo" koja je uključivala socijaliste, komuniste, radikale i socijaldemokrate te disidente Hrišćansko-demokratske stranke.
== Stanovništvo ==
[[Datoteka:Bachelet y campeones de polo.jpg|thumb|left|250px|Čileanska reprezentacija]]
Čile su mješavina različitih etničkih grupa, dominantno potomaka [[Europa|doseljenika evropskih]].<ref>[http://www.umng.edu.co/www/resources/idsocial.doc SOCIAL IDENTITY Marta Fierro Social Psychologist.]</ref> <ref>[http://www.iidh.ed.cr/comunidades/diversidades/docs/div_docpublicaciones/Derecho%20Indigena/Cap.%202.%20Pensar%20a%20los%20indios,%20tarea%20de%20criollos.pdf massive immigration of European Argentina Uruguay Chile Brazil]</ref> <ref>[http://revistas.ucm.es/fll/02104547/articulos/ALHI8383110228A.PDF Latinoamerica.]</ref> Čine oko 52,7% i 90% populacije. <ref name="Lizcano">{{cite web |url=http://books.google.cl/books?id=LcabJ98-t1wC&pg=PA93&lpg=PA93&dq=chile+60%25+blancos+Esteva-Fabregat&source=bl&ots=AMUjY09aVi&sig=3PCwfKDokrZYem3dcZ2gkToFIoE&hl=es&ei=k8WjSYT3HJaitgfGncnOBA&sa=X&oi=book_result&resnum=9&ct=result#PPA110,M1 |title=Composición Étnica de las Tres Áreas Culturales del Continente Americano al Comienzo del Siglo XXI |format=PDF}}</ref> <ref name="Garcia">{{cite web|url=http://revistas.ucm.es/ghi/02119803/articulos/AGUC0202110079A.PDF |title=Argentina, como Chile y Uruguay, su población está formada casi exclusivamente por una población blanca e blanca mestiza procedente del sur de Europa, más del 90% E. García Zarza, 1992, 19.}}</ref> Valovi doseljenika iz evropskih zemalja stigli su u Čile krajem 19. vijeka i početkom 20. vijeka: [[Njemačka|Nijemci]], [[Francuska|Francuzi]], [[Velika Britanija|Britanci]], [[Irska|Irci]], [[Poljska|Poljaci]], [[Italija|italijanskih]], [[Španija|Španjolci]], [[Rusija|Rusi]], [[Hrvati]], [[Srbi]] i drugi, kao i manji broj doseljenika s [[Bliski istok|Bliskog istoka]].
 
Hrvatska zajednica u Čileu broji oko 380.000 tisuća ljudi<ref>[http://hrvatskimigracije.es.tl/Diaspora-Croata.htm Los croatas en Chile]</ref> <ref>[http://www.matis.hr/vijesti.php?id=2265 Splitski osnovnoškolci rođeni u Čileu.]</ref> (oko 2,4% stanovništva) i osobito je brojna na sjeveru, u ''Antofagasta'', u području oko glavnoga grada ''Santiago'', te na jugu zemlje (''Ognjena zemlja, Porvenir, Punta Arenas''). Najviše je iseljenika s [[Brač]]a koji su u Čile došli zbog zlatne groznice krajem 19. stoljeća.<ref>[http://www.matis.hr/vijesti.php?id=2265 Hrvatska u Čile.]</ref>