Vukova ćirilica – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
prošireno |
||
Red 9:
[[Image:VukKaradzic.jpg|thumb|[[Вук Караџић]]]]
Крајем [[18. вијек]]а књижевни српски језик је био [[славеносербски]], архаични језик свештенства и виших слојева, готово неразумљив обичном народу. Записиван је руском ћирилицом у којој није било слова за неке гласове из говорног језика. Вук је почетком 19. вијека предузео реформу језика и писма водећи се начелом ''Пиши као што говориш, а читај као што је написано''. Његов циљ је био да народни, свима разумљив језик, постане књижевни и да руско ћирилично писмо буде прилагођено српском говорном језику и што једноставније за учење.
Саставио ју је [[Вук Стефановић Караџић]] [[1818]]. године водећи се начелом ''Пиши као што говориш, а читај као што је написано''. Вук је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: '''и''', '''ю''', '''й''', '''ъ''', '''ь''', '''щ''', '''я''' и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: '''ћ''', '''ђ''', '''љ''', '''њ''', '''ј''' и '''џ'''. Слово '''ћ''' Вук је унео из старе ћирилице; '''ђ''' му је начинио [[Лукијан Мушицки]] према '''ћ'''; '''љ''' је спојено слово од '''л''' и '''ь''', '''њ''' је такође спојено слово од '''н''' и '''ь'''; '''ј''' је узео из [[Латиница|латинице]], а '''џ''' из [[Румунска ћирилица|румунске ћирилице]].▼
▲
Услед великих отпора од стране црквених и грађанских кругова у [[Србија|Србији]], као званично писмо је призната тек [[1868]]. За време Југославије, била је једно од два службена писма, поред [[Гајева латиница|латинице]].
== Азбука ==
[[image:Azbuka 1574 by Ivan Fyodorov.jpg|thumb|Стара [[руска ћирилица]], пре Вукове реформе.]]
{| align=center cellpadding=10 style="text-align:center;"
| |||