Tribun – razlika između verzija

 

 

 

Prema [[Analisti|analističkoj]] predaji, jedan od najvažnijih događaja tokom borbe [[patriciji|patricija]] i [[plebejci|plebejaca]] bilo je stvaranje narodnih tribuna (''tribuni plebis''). Prema toj tradiciji, pošto su bili iscrpljeni vojnom službom, lošim ekonomskim uslovima i teškoćama uzrokovanim strogim zakonom o dugu, plebejci su se 494. god. st. e. kolektivno izdvojili na Sveto brdo (''Mons Sacer''), udaljeno oko pet kilometara od Rima. Tamo su podigli logor i izabrali sopstvene magistrate koji će ih štititi u budućnosti. Pošto je državi pretio nov napad neprijatelja, senat je bio prisiljen da plebejcima prizna pravo da biraju sopstvene magistrate ― narodne tribune.

Naučnici se danas ne slažu u pogledu autentičnosti analističkog prikaza prve secesije plebejaca i stvaranja narodnog tribunata. Predaja predstavlja ovu secesiju kao prvu od tri, pri čemu druge dva stavlja u 449. i 287. god. st. e. Druga je secesija svakako fiktivna. Mnogi naučnici i prvu smatraju kasnijom invencijom analista, a samo treću prihvataju kao istorijsku. Mada tradicija prvu secesiju predstavlja u terminima koji nalikuju na uslove kasnije agrarne krize iz doba braće [[Tiberije Sempronije Grakho|Tiberija]] i [[Gaj Sempronije Grakho|Gaja Grakha]], s obzirom na strogost dužničkog zakona u ranom Rimu i na nestašice hrane koje izvori stavljaju u 492. i 488. god. st. e. (informacija koja je verovatno bila sačuvana u savremenim religijskim zapisima), socijalni i ekonomski nemiri mogli su doprineti osnivanju narodnog tribunata. Međutim, gradski i civilni karakter ovog položaja tako lepo dopunjuje vangradsku i vojnu prirodu konzulata da je možda prvobitno bilo zamišljeno da te dve magistrature funkcionišu u međusobnoj saradnji, kako bi se zadovoljile potrebe države, a ne da budu suprotstavljene jedna drugoj.

 

 

U doba [[Kornelije Sula|Suline]] diktature (82―79. st. e.) ovlašćenja narodnih tribuna bila su znatno smanjena: oduzeto im je pravo veta, kao i pravo da tributskoj skupštini podnose zakonske predloge bez prethodne saglasnosti senata. Tokom konzulata [[Pompej]]a i [[Kras]]a tribunima su vraćena njihova puna ovlašćenja.

Prvi rimski car, [[August (rimski car)|Oktavijan Avgust]] kao patricij takođe nije mogao držati položaj tribuna, ali je zato dobio sva ovlašćenja narodnog tribuna (''tribunicia potestas''), koja su zatim postala jednim od dva ustavno-pravna stuba njegovog položaja u [[principat]]u (drugi je takav stub bila njegova prokonzulska vlast, tj. ''imperium proconsulare maius''). Tribunska su ovlašćenja Avgustu i formalno dala pravo veta i pravo sazivanja senata. Takođe, on je po njima bio "nepovrediv" (''sacrosanctus''), imao je pravo mešanja u rad drugih magistrata i mogao je izricati smrtne presude.

 

 

 

 

Svake godine [[Rimske skupštine|tributska skupština]] birala je 24 mladića koji su bili u kasnim dvadesetim i koji su imali političkih ambicija za vojne tribune (''tribuni militum''). Svakoj od četiri konzulske [[Rimska vojska|legije]] bila su dodeljena po šestorica vojnih tribuna kao viši zapovednici legije.

Svi srednji oficiri u legiji takođe su nazivani tribunima, ali su oni bili postavljani (dakle, ne birani u skupštinama) i potčinjeni vojnim tribunima.

 

 

 

 

Dužnosti erarnog tribuna (''tribunus aerarii'' = "tribun državne blagajne") ponešto su nejasne. Izgleda da su ovi tribuni prvobitno bili zaduženi za isplatu vojnika, premda su legionari tokom rane i srednje republike zapravo plaćani iz plena koji bi dobili u ratovima i osvajanjima. Do pozne republike, međutim, i ovaj zadatak prešao je na [[kvestor]]e.

 

 

 

[[Kategorija:Antički Rim]]