Razlike između izmjena na stranici "Telefonska govornica"

Obrisano 10 bajtova ,  prije 7 godina
m
robot kozmetičke promjene
m (Bot: Automatska zamjena teksta (-[[Category: +[[Kategorija:))
m (robot kozmetičke promjene)
[[imageDatoteka:Telefonska govornica Rijeka.jpg|thumb|right|''Telefonska govornica u Rijeci'']]
 
'''[[Telefon]]ska govornica''' je telefon sa koga se može, uz ubacivanje [[žeton]]a, novčića ili [[telefonska kartica|telefonske kartice]], obaviti telefonski razgovor. Telefonske govornice se postavljaju na lokacijama gde se kreće veći broj ljudi ([[trg]]ovi, [[zelena pijaca|pijace]], [[bolnica|bolnice]], [[stanica|stanice]], [[aerodrom|aerodromi]]i...) i gde telefonske kompanije očekuju da će se ostvariti prihod od telefonskog saobraćaja.
 
Telefonske govornice su montirane po [[pošta]]ma služe za obavljanje kao lokalnih ali međugradskih i međunarodnih razgovora.
[[Šabac]] i [[Opština Obrenovac|Obrenovac]] su to učinili [[1902]].
 
Dugo su telefonske govornice bile na čisto mehaničkom principu. Osim onih po poštama govornice (barem kod nas) su mogle da se koriste samo za lokalni [[promet|saobraćaj]].
 
Pošto bi se podigla slušalica bilo je potrebno ubaciti odgovarajući novčić ili [[žeton]] a potom birati vezu. Razgovor bi se automatski prekidao posle tri [[minut]]a. Žeton je bio obično komad [[metal]]a sličan novcu koji se kupovao po [[trafika]]ma u služio za isključivo za telefoniranje. Cena mi se menjala prema postojećem cenovniku tako da je bio bolji od novca jer pri promeni cenovnika nije trebalo vršiti nikakve intervencije na govornici. Mana mu je bila da ga nikad niste imali kad vam treba a prodavnica [[duhan|duvana]] je zatvorena.
Na filmovima iz Amerike, na primer, često se mogla videti scena kada [[Telefonista|telefonistkinja]] iz centrale kaže korisniku da ubaci još novčića jer će prekinuti vezu. Korisnik, bar na [[film]]u, je to i činio. Kako je to telefonistkinja kontrolisala, da je ubačeno dovoljno novca?
 
Nikada nije bilo dovoljno ispravnih govornica, pred njima su se stvarali redovi a često su bile u kvaru. Govornice i žene su bile zahvalne teme [[karikatura|karikaturistima]], [[aluzija]] je bila, naravno, na dužinu razgovora.
 
Govornice su bile redovne žrtve [[vandal]]a koji su im nanosili štetu iz zabave ili iz osvete što u datom momentu nisu bile ispravne.
 
 
U jednom kratkom periodu razvoja postojale su i „mobilne“ telefonske govornice. To je bio neki hibrid koji se razvijao paralelno sa mobilnim telefonima. Na nekom trgu na visini nekoliko metara se nalazila „Crvena tačka“ tj radio uređaj. Korišćenjem posebnog telefona (koji je ličio na mobilni ali bio 10 puta jeftiniji) mogao je da se obavi telefonski razgovor pri čemu je vlasnik tog telefona mogao samo da zove. Neophodan uslov je bio i da postoji optička vidljivost između korisnika i „Crvene tačke“.
Ovih govornica je bilo naročito mnogo u [[Pariz]]u (pominje se cifra od 3000 komada) a Srbija je, na sreću, ovu fazu razvoja preskočila.