Tartuffe – razlika između verzija

Način na koji je autor komedije uspeo da obradi različite karaktere, ostavio je mnoge nedoumice, jer je ostala nerešena dilama oko toga da li se u Tartifovom karakteru krio tadašnji pariski nadbiskup ili neki član tajne verske policije. Do ukidanja zabrane Molijer je čak u tri navrata pisao molbe kralju<ref name="suit" />, opravdavajući svoje delo i razloge pisanja. Pominjao je da je vodio računa o osetljivosti predmeta kojim se bavio i da je svu svoju umetničku veštinu upotrebio, kako bi se uvideo kontrast između ličnosti licemera i ličnosti pravednog i pobožnog čoveka, te da njegov cilj nije bio da vređa religiju, već sve one koji religiju vide kao način da se drugima okoriste.<ref name="suit" /> U njegovim molbama nalazi se zanimljiv zapis o tome kako čovek lako podnosi prigovore, ali ne podsmevanje, te da na većinu ljudi ništa ne deluje jače, nego prikazivanje sopstvenih grešaka. Pokušavajući da opravda svoje delo, on je navodio primere iz istorije, pominjući najznamenitije filozofe, koji su hvalili komediju, antičku Grčku, [[Aristotel]]a kao osnivača komedije, kao i stari [[Rim]], gde se ova umetnost posebno poštovala.

U kraljevom odsustvu, [[1667]]. godine Molijer je preradio Tartifa i pokušao da ga postavi na scenu pod novim naslovom, „Varalica“. Međutim, komad je ponovo zabranjen, pošto je moć religioznih grupacija koje se protive pozorištu i dalje bila velika. U pokušaju da intervenišu protiv zabrane, dva glumca su odlazila kod kralja u [[Flandrija|Flandriju]], dok se ovaj nalazio u ratnom štabu, ali njihov trud nije urodio plodom.<ref>[http://www.snp.org.rs/cirilica/predstave//tartif SNP: Tartif, 5. 2. 2008., Pristupljeno 25. 9. 2012.]{{sr}}</ref>