Skepticizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: migracija 54 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q1395219 na Wikidati |
m robot kozmetičke promjene |
||
Red 7:
Skepticizam se obično određuje kao filozofsko učenje o [[sumnja|sumnji]]. Ipak, skepticizam nije stanovište sumnje. Pojam sumnje upućuje na neizvesnost, neodređenost i neodlučnost. Filozofija skepticizma nije filozofija sumnje. Naprotiv, ona se gradi na sigurnosti stava o tome da čulna i misaona spoznajane vode nužno istini. U svojoj sumnji, ova je filzofija sigurna u neistinitost [[ljudska spoznaja|ljudske spoznaje]]. Skeptičari ipak znaju da bi njihovo progrlašavanje vlastite sigurnosti za istinu protivurečilo celom njihovom stavu. Stoga je to sigurnost shvaćena kao subjektivna, te može doneti spokojstvo i nepomućenost [[duša|duše]]. Skepticizam je traženje, istraživanje (grč. skepeein - tražiti, istraživati, skeptikos — ili zeletikos — onaj koji traži, istražuje, razmatra).
Smisao skepticizma sadržan je u stavu uzdržavanja od suđenja. Uzdržavanjem treba da se ukloni sve što se smatra istinitim, sve što bivstvuje i što se uzima kao određeno (afirmativno). Rezultati čulne i misaone spoznaje problematični su. Uzdržavanje dovodi do nepokolebljivosti, nepomućenosti duše ([[ataraksija]]). Svrha uklanjanja svega što se smatra istinitim nije u tome da sve bude pokolebano, da bi čovek izgubio oslonac. Naprotiv, skeptičari smatraju da se oslonac gubi vezivanjem čoveka za ono što smatra istinom. To istinito uvek se pokazuje kao [[privid]]. Zato čovek mora gubiti svaki oslonac u [[čula|čulnom]] i [[misao]]nom svetu. Oba su sama po sebi kolebljiva i promenljiva. Pironovski skepsis to istinito smatra onim što nema vrednosti. Čovek se mora od njega odvezati da bi u vlastitoj samosvesti održao duševnu ravnotežu i spokojstvo. Promenljivost i
{{Filozofija-navigacija}}
| |||