Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu – razlika između verzija

'''Pravni Fakultet''' u [[Beograd]]u je član [[Univerzitet u Beogradu|Univerziteta u Beogradu]] i najstarija pravna škola u Srbiji. Nalazi se na uglu Bulevera kralja Aleksandra i Beogradske ulice.

 

 

Fakultet obeležava [[1841.]] godinu kao godinu osnivanja, kada je [[Beogradski licej|Licej]] preseljen iz Kragujevca za Beograd. Može se, međutim, govoriti o istoriji pravnog školovanja u Srbiji već od 1808. godine, kada je u Beogradu osnovana [[Velika škola]].[http://www.ius.bg.ac.yu/istorijat/doc/profsa.htm] U tadašnjem liceju sa dva odelenja - filozofskim i pravnim nastava je trajala dve godine (za filozofiju) i dodatne tri godine za pravo. Većina profesora je bila školovana u inostranstvu. Među najznamenitijim se može pomenuti [[Jovan Sterija Popović] koji je predavao Uvod u pravo i Sudski postupak. Posebne studije prava započinju [[1853]]. godine. Tadašnja zgrada fakulteta je bila u [[Konak kneginje LJubice|Konaku kneginje LJubice]]. Licej [[1863]]. postaje Velika škola, od koje je kasnije nastao i [[Univerzitet u Beogradu|Univerzitet]]. Prostorije su se nalazile u Kapetan Mišinom zdanju, a studije su trajale četiri godine.

 

[[1905]]. godine se donosi Zakon o Univerzitetu i Velika škola zvanično menja svoj status u Univerzitet. Zbog sve većih potreba, fakultet se seli u zadanje koje je danas [[Filološki fakultet]], a biblioteka u zgradu na Obilićevom vencu. U novu zagradu fakultet se useljava [[1937]]. godine. Pre Drugog svetskog rata na fakultetu je bilo oko 4000 studenata i mnoštvo profesora od kojih je većina bila školovana u inostranstvu. U to vreme su predavali Toma Živanović, [[Slobodan Jovanović]], Đorđe Tasić, Mihailo Ilić i drugi. U vreme rata fakultet nije radio, a u zgradi se nalazila nemačka komanda. Više profesora je oterano na robiju u [[Logor na Banjici|Banjički logor]], a dva, Mihailo Ilić i Đorđe Tasić su streljani 1944. godine.

 

 

1971. godine sa fakulteta je proteran jedan broj nastavnika koji su, diskutujući o ustavnim amandmanima 1971. godine kritikovali razbijanje Jugoslavije i posebno težak položaj koji se time nameće srpskom narodu. Među njima je najistaknutiji profesor [[Mihailo Đurić (filozof)|Mihailo Đurić]] koji je osuđen na dve godine zatvora.[http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/Hereticus/group_search_ctype?ct_id=39&from=I_2&stdlang=hr] Među oteranima su bili i profesor Andrija Gams, docent Aleksandar Stojanović i asistenti [[Vojislav Koštunica]] i [[Kosta Čavoški]].

Poslednjih godina Fakultet se uključuje u Bolonjski proces[http://www.sf-foca.org/Bolonjski%20proces.htm] i temeljno menja nastavni plan i program[http://www.ius.bg.ac.yu/informacije/nastavni%20plan%202006.htm], a sarađuje i sa svetski priznatim profesorom [[Alan Votson|Alanom Votsonom]], počasnim doktorom Univerziteta u Beogradu, u čiju je čast Pravni fakultet osnovao [[Fondacija alan votson|Fondaciju Alan Votson]], a čiji je predsednik profesor [[Sima Avramović]]. Za ljubitelje rimskog prava i antike od 1970. godine postoji i fakultetski klub [[Forum Romanum]].

 

 

Zgrada u kome se danas nalazi fakultet građena je od 1937. do 1940. godine. Projekat je izradio arhitekta [[Petar Bajalović]]. U njoj se nalazi više učionica i amfiteatara od kojih je najveći i napoznatiji amfiteatar V (tzv. "petica") koji od 2006. godine nosi ime amfiteatar [[Radomir Lukić]]. Biblioteka fakulteta, koja sadrži značajan fond, je takođe smeštena u zgradi. 1995. je završen aneks fakulteta.

 

* [http://www.ius.bg.ac.rs Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu]

* [http://www.ius.bg.ac.rs/informacije/nastavni%20plan%202006.htm Nastavni plan 2006/2007]

* [http://www.pravnik.co.rs Nezavisan portal studenata Pravnog fakulteta]

 

 

{{Univerzitet u Beogradu}}

{{Commonscat|University of Belgrade Faculty of Law}}

[[Kategorija:Fakulteti]]