Verzija na datum 23 maj 2014 u 20:57 uredi Igor Windsor (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Birokrati, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači, Administratori 23.851 izmena Nova stranica: thumb\|300px\|Izdanje ''Poslova i dana'' iz 1539. {{italictitle}} '''''Poslovi i Dani''''' ({{lang-grc\|Ἔργα καὶ ἡμέραι}}, 828 heksamet...		Verzija na datum 24 juni 2014 u 14:10 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: [[Datoteka:Werke und Tage.jpg\|thumb\|300px\|Izdanje ''Poslova i dana'' iz 1539.]] {{italictitle}} '''''Poslovi i Dani''''' ({{lang-grc\|Ἔργα καὶ ἡμέραι}}, 828 heksametara) nalov je [[Starogrčka književnost\|starogrčke]] [[Epika\|epske pesme]] drevnog [[Stara Grčka\|grčkog]] pesnika [[Hesiod~~\|Hesioda~~]]a. jeste "poema rada", napisana u vidu opomene bratu Perzesu, kome pesnik daje niz saveta o tome kako će na pošten način steći i očuvati imetak.{{sfn\|Sironić\|Salopek\|1977\|loc=str. 38}} Na početku (st. 1–316), nakon invokacije [[Muza]], kćeri [[Zevs~~\|Zevsa~~]]a, vrhovnog zaštitnika [[Pravda\|pravde]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:1-10 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 1–10.]</ref> Hesiod priča kako je nakon očeve smrti morao voditi spor oko nasledstva sa svojim bratom Perzesom, koji je podmitio "kraljeve daroždere" (βασιλῆας δωροφάγους)<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:11-41 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 38–39.]</ref> i tako dobio veći deo imetka; no Perzes je imovinu brzo spiskao i hteo povesti novu parnicu.{{sfn\|Sironić\|Salopek\|1977\|loc=str. 37}} Zato pesnik brata opominje na rad, a sudije na pravičnost.{{sfn\|Đurić\|1991\|loc=str. 132}} Pri tom kao temeljno načelo ističe postojanje dve [[Erida\|Eride]] (sukoba) ― rđave, koja predstavlja destruktivno sukobljavanje, i dobre, koja predstavlja miroljubivo nadmetanje u radu,{{sfn\|Đurić\|1991\|loc=str. 137}} i odatle potiče dve osnovne niti narativa u ovoj pesmi: nagovaranje brata Perzesa da se okane destruktivnog sukoba s pesnikom i ohrabrivanje da se prihvati časnog rada.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 97}} Opomene bratu i prikaz teškoća s kojima se častan čovek susreće u životu dati su kroz dva mita. Prvi je nastavak pripovesti o [[Pandora (mitologija)\|Pandori]], koja je započeta u ''[[Teogonija\|Teogoniji]]'', a treba da objasni kako su na svet došle nevolje: taj mit nalikuje narodnoj pripovetki, pomalo nespretno sastavljenoj, "posebno jer ne objašnjava zašto samo [[Nada]] nije uspela pobeći".{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 97}} Drugi je mit o [[Naraštaji ljudskog roda\|pet vekova sveta]], svakog goreg od prethodnog, počev od zlatnog veka Kronove vladavine, preko srebrnog i bronzanog veka, sve do gvozdenog veka, u kojemu živi sam Hesiod, nakon kojega pesnik predviđa dolazak još težeg razdoblja:{{sfn\|Đurić\|1991\|loc=str. 132}} :Kamo li sreće da nisam dioničar petoga roda, Red 12: Na zaključak da se ovde radi o narodnoj priči, premda donekle modifikovanoj, ukazuje, prvo, to što Hesiod ovu sliku neprekidnog opadanja nije mogao pomiriti sa svojim prikazom pohoda [[Sedmorica protiv Tebe\|sedmorice protiv Tebe]] ili [[Trojanski rat\|trojanskog rata]], pa je između bronzanog i gvozdenog veka ubacio jedan "nemetalni" vek, vek [[Heroj\|heroja]] ili polubogova, a zatim i to što se ovaj prikaz opadanja ne slaže s ''Teogonijom'', u kojoj se Kronovo vreme ne crta nikakvim ružičastim bojama, nego je predstavljano tek kao jedna od faza na putu koji kulminira Zevsovom vladavinom.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 98}} Pesnik potom razvija temu o pravičnosti, koju postavlja nasuprot nasilju, a ovo osuđuje putem [[Basna\|basne]] (prve zabeležene basne u evropskoj književnosti), gde [[jastreb]] hvata [[Slavuj\|slavuja]] i preti mu da će s njim učiniti šta mu je volja.{{sfn\|Sironić\|Salopek\|1977\|loc=str. 38}} Hesiodova obuzetost etičkim pitanjima i Zevsovom pravdom u ''Poslovima i danima'' prilično se razlikuje od tradicionalnog aristokratskog pogleda o božanskom pravu kraljeva, koji je neupitan u ''[[Ilijada\|Ilijadi]]'', a dominantan je još i u ''[[Odiseja\|Odiseji]]''.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 98–99}} Od pitanja pravičnosti Hesiod se okreće uputstvima za rad,{{sfn\|Đurić\|1991\|loc=str. 132}} sa detaljnim izlaganjem različitih oruđa neophodnih za uspešan rad na zemlji (st. 383–617),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 383–617.]</ref> ali ima i korisnih uputstava za one koji, kao Hesiodov otac, radije biraju bavljenje pomorskom [[Trgovina\|trgovinom]] (st. 618–694).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:609-640 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 618–694.]</ref> Ceo taj deo, najduži u pesmi, važan je izvor informacija o životu i pogledima jednog Grka s kraja 8. veka pne., a posebno je vredan jer, dakako, ne daje nikakav romansirani pogled na seoski život, kakav je, na primer, prisutan u [[Vergilije~~\|Vergilijevim~~]]vim ''[[Georgike\|Georgikama]]'' i koji je, zapravo, karakterističan ne za žitelja sela, već za stanovnika grada i prvi put se razvija u [[Helenistička civilizacija\|helenističkom periodu]], kad se pojavljuje istinski [[Urbanizacija\|urbanizovano]] društvo.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 99}} Bez obzira na način privređivanja, dom i [[porodica]] ostaju temelji na kojima se gradi imetak, a to zahteva i ženidbu, na šta Hesiod ne gleda s prevelikim zadovoljstvom, pa se u [[Mizoginija\|mizoginiji]] Hesiod može smatrati pretečom [[Semonid Amorginac\|Semonida Amorginca]]: potreba da se odabere dobra supruga i da se prema nkoj dobro postupa uglavnom služi kao prilika pesniku da upozori na sve loše posledice koje može izazvati odabir rđave žene.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 99}}<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:678-705 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 695–705.]</ref> Ovaj deo pesme završava se s ekoliko stihova o važnosti prijateljstva (st. 706–723).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:706-736 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 706–723.]</ref> Slede stihovi (st. 724–764) u kojima se daje popis [[Tabu\|tabua]], tj. nedopuštenih radnji (npr. "nakon svanuća nemoj izlivati vino [[Zevs~~\|Zevsu~~]]u za žrtvu", "nemoj [[Uriniranje\|mokriti]] stojeći licem okrenut ka suncu", "nemoj začeti decu kad si se vratio s nekog zlokobnog pokopa" i sl.).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:706-736 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 370.]</ref> Poslednji deo pesme ― to su zapravo oni ''Dani'' iz naslova (st. 765–828) ― donosi popis srećnih i nesrećnih dana u mesecu za različite poslove i poduhvate.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:765-799 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 765–828.]</ref> Iznošene su teze o tome da ovi poslednji segmenti ne potiču od Hesioda, no o tome među ispitivačima nema saglasnosti.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 100}} ''Poslovi i dani'' uvek su bili najčitanije Hesiodovo delo,<ref name=OCDhes>Simon Hornblower & Antony Spawforth, ''[[The Oxford Classical Dictionary]]'', 3rd ed., 2003, s.v. Hesiod.</ref> no još u antici bilo je onih koji su osporavali Hesiodovo autorstvo nekih delova ove pesme: prema [[Pausanija (pisac)\|Pausaniji]] (2. vek), Beoćani su smatrali da Hesiodov tekst počinje pričom i dve Eride, tj. od našeg stiha 11.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.31.4 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 31, 4.]</ref> Od tada su brojni [[Klasična filologija\|filolozi]] pokušavali utvrditi koji su delovi pesme sumnjivi te pojedine segmente izbaciti, preurediti ili preformulisati, a sve s ciljem da bi se dobio jedan zaokružen narativ s logičnom strukturom i kontinuiranim tekstom sa svojim početkom, sredinom i krajem, po ugledu na homerske epove.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 100}} Međutim, ovo delo nije ni pisano s namerom da bude bilo praktični priručnik o poljoprivredi bilo etički [[traktat]] o pravdi, i njegova jedinstvenost upravo leži u tome što predstavlja prvi pokušaj u evropskoj književnosti da se sastavi veće delo bez prethodno zadate narativne linije (kakva je, na primer, genealoška linija u ''Teogoniji'').{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 100–101}} ''Poslovi i dani'' svakako su važan izvor informacija o društvenim prilikama na početku [[Arhajsko doba Grčke\|arhajskog razdoblja Grčke]], no i ovu pesmu mnoge i zanimljive niti vežu s egipatskim i bliskoistočnim kulturama, gde se može pronaći nemali broji primera s tekstovima u kojima se daju saveti, opmene i uputstva o poželjnom ponašanju i načinu života.{{sfn\|Easterling\|Kenney\|2002\|loc=str. 101}}

Poslovi i dani – razlika između verzija