Polo – razlika između verzija

'''Polo''' (od tibetanskog pulu (lopta) je igra [[konjanik]]a s loptom i štapom pomoću kojeg učesnici guraju malu drvenu loptu u protivnički gol, nastojeći da protivniku daju što više golova, a prime što manje.

== Istorija ==

Veruje se da je polo nastao još pre nove ere. u [[Persija|Persiji]], odakle se širio na istok u [[Tibet]], [[Indija|Indiju]], [[Kina|Kinu]], [[Koreja|Koreju]] i [[Japan]], a na zapad do današnjeg [[Istanbul]]a. Stara persijska književnost obiluje opisima ove igre. Tako je u epskoj poemi ''Šah-name'' persijskog pesnika [[Firdusi|Firdusija]]ja (oko 950 – oko 1020) opisan jedan „međunarodni polo meč“ između [[Iran]]a i [[Turan]]a. Vremenom polo dobija obeležje sporta: igra se po utvrđenim pravilima, sa određenim brojem učesnika (4-8), na propisanim i uređenim terenima.

Igra je [[1869.]] preneta iz Indije u [[Engleska|Englesku]], gde ubrzo posle prvog meča ([[1871]]) stiče popularnost. Godine [[1874.]] osnovan je vodeći savez za polo u [[Velika Britanija|Velikoj Britaniji]] (The urlingham Polo Association), koji danas predstavlja Međunarodni polo-savez. Iz Velike Britanije širi se u evropske zemlje od [[Francuska|Francuske]] i [[Španija|Španije]] do [[Rusija|Rusije]]. U SAD je polo prvi put igran [[1883.]], a savez za polo je osnovan [[1890.]]

== Pravila igre i oprema ==

U igri učestvuju dve ekipe, svaka sa po četiri jahača. Teren (275 m h 180 m) je pokriven travom. Ako je ograđen može biti nešto manji (oko 160 m). Utakmica ima najviše 8 delova ili ''šukera'' (chukkers), svaki po 7,5 minuta između kojih je odmor od 3 minute u kojem se mogu uvesti sveži konji. Na polovini igre je odmor od 15 minuta. Najčešće meč traje 6 šukera (ukupno oko jedan sat).

Takmičari udaraju poltu štapom od bambusa, koji na donjem kraju, ima drvenu glavu u obliku deblje cigare, dužine 20 do 23 cm. Štap i glava ne čine pravi ugao i pri udaranju lopte manji ugao treba da je okrenut konju. Dužina i težina štapa zavise od telesne građe igrača, i dužina je obično od 122 do 147 cm, treba da je tolika da iz pravilno sedećeg položaja može dodirnuti zemlju. Gornji deo drške obložen je kožom i završava se kožnom omčom, koja se stavlja na ruku tako da visi na zglobu desne ruke.

Lopta je od vrbova korena, prečnika 8—8,5 cm, teška 125 do 130 grama. U toku igre dobro odmeren i izveden udarac može da pošalje loptu na udaljenost od 100 m.

Upotrebljava se „englesko“ sedlo težeg tipa za jahanje. Konj je zauzdan punom uzdom, sa viljuškom (martingal). Sve četiri konjske noge su bandažirane, kako bi se zaštitili najosetljiviji delovi cevanice od slučajnog udrca štapa ili lopte. Da konji ne bi mahanjem repa ometali udarac, repovi su im podvezani i uvučeni u kožne futrole. Danas se za polo najčešće koriste konji koji su proizvod punokrvne engleske i arapske rase i dobro građenih, čvrstih i zbijenih, omanjih kobila domaće rase. Konji treba da su dovoljno brzi, čvrste konstitucije, krotke naravi, inteligentni da uspešno prođu prethodnu obuku. Obuka traje 2. godine i više, pa je zato cena obučenih konja veoma visoka. Za takmičenje se uzimaju obično konji stari od 6 - 12 godina. Pre svake utakmice konji prolaze obavezan veterinarski pregled.

Polo je najpopularniji u [[Argentina|Argentini]], [[Pakistan]]u, [[Engleska|Engleskoj]] i [[SAD]] gde postoje i profesionalne lige. Polo je pet puta bio na programu [[Olimpijske igre|Olimpijskih igara]]:[[Letnje olimpijske igre 1900.|Pariza 1900.]], [[Letnje olimpijske igre 1908.|London 1908]], [[Letnje olimpijske igre 1920.|Antverpen 1920]], [[Letnje olimpijske igre 1924.|Pariz 1924]] i [[Letnje olimpijske igre 1936.|Berlin 1936]].

== Vidi još ==

* [[Polo na olimpijskim igrama]]