Petar Konjović – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: migracija 6 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q1289465 na Wikidati |
m robot kozmetičke promjene |
||
Red 9:
'''Petar Konjović''' (Čurug, 5. maj 1883-Beograd, 1. oktobar 1970.) je bio [[srbija|srpski]] kompozitor klasične muzike.
Rođen je u [[Čurug]]u, a gimnaziju je pohađao u [[Novi Sad|Novom Sadu]], da bi, završivši četvrti razred, prešao u Srpsku učiteljsku školu u [[Sombor
:''"Kada je mladi Konjović, čupav i namrgođen kao što pristoji mladim Titanima, dirigovao svoju liturgiju, u kojoj je bilo verovatno i vagnerovskih i debisijevskih prizvuka, omladina, drugovi izvođači ili ostali, galerija i klaka, bili su oduševljeni i slavodobitni. Stariji su, razume se, mahali glavom, a čuveni ceremonijalac i paradoš, prota Kupusarević je iz oltara doviknuo: - Ovo nije opera!"''.
Red 15:
Kada se Konjović sa mučnom, asketski stečenom ušteđevinom i sa desetak kila kompozicija, među njima i sa čitavom operom, pojavio pred rektorom Praškog konzervatorijuma, ovaj se isto tako začudio, podsmehnuo, čuvši da ovaj panonac-balkanac može s to malo novaca da izgura samo dvadeset meseci. Pa ipak, prelistao je partiture i utvrdio "da ga treba pustiti odmah u drugu godinu". Bilo je to [[1904]]. godine.
Dve godine potom, angažovan je kao horovođa i nastavnik u [[Zemun
Izvor Konjovićeve inspiracije se nalazi u folkloru, a svoje estetske principe je izneo u svojim studijama i napisima. Zadojen u mladosti vokalnom muzikom, godinama vezan uz scenu, Konjović kao stvaralac najčešće poseže za vokalnim ili vokalno-instrumentalnim delima, u kojima postiže i svoja najbolja ostvarenja. On se u njoj dosledno oslanja na muziku govora, pa čak proširuje taj postupak na instrumentalni deo. U celini uzevši, njegovo se stvaralaštvo nadovezuje na realizam [[Modest Petrovič Musorgski|Musorgskog]] (М. П. Мусоргский) i [[Aleksandar Borodin|Borodina]] (А. Бородын), a posebno na [[Leoš Janaček|Leoša Janačeka]] (Leoš Janáček), no u isti mah i na [[Setvan St. Mokranjac|Mokranjca]], oca nacionalne muzike u Srbiji.
Red 23:
Pored brojnih horova i solo pesama, Konjović je napisao i pet[[opera]]: operski prvenac „''[[Ženidba Miloševa]]''” („''[[Ženidba Miloševa|Vilin veo]]''”), zatim „''[[Knez od Zete (opera)|Knez od Zete]]''” (prema Lazi Kostiću, [[1929]].), „''[[Koštana (opera)|Koštana]]''” ([[1931]]., prerađena [[1940]]. i [[1949]].), komična opera „''[[Seljaci]]''” (prema Veselinovićevom ''[[Đido|Đidu]]'', [[1952]].) i poslednja opera „''[[Otadžbina]]''” (prema [[Ivo Vojnović|Vojnovićevom]] spevu ''Smrt majke Jugovića'').
* ''prema "Muzički leksikon", Ilija Vrsajkov''
{{Lifetime|1883|1970|Konjovicć, Petar}}
[[Kategorija:Biografije, Bačka]]
[[Kategorija:Srpski kompozitori]]
| |||