Peta beogradska gimnazija – razlika između verzija

Formiranje ženske gimnazije bio je jedan korak ka unapređenju školovanja devojčica u Srbiji. One su predstavljale nizak procenat učenika u tadašnjim (muškim) gimnazijama i za njihov upis bilo je potrebno posebno odobrenje prosvetnih vlasti. Postojala je i [[Viša ženska škola]], osnovana 1863. godine, sa nižim statusom od gimnazija.

 

Kraljevim ukazom od [[29. juna]] [[1905]]. godine osnovana je Prva ženska gimnazija, sa četiri odeljenja. Smeštena je u staru školsku zgradu na uglu Zorine i Njegoševe. Učenice su učile sledeće predmete: hrišćanska nauka, srpski, nemački i francuski jezik, zemljopis, istorija, jestastvenica (nauka o prirodi), fizika, hemija i matematika, slobodno crtanje, krasnopis, pevanje, ženski rad i gimnastika. Jedan od prvih nastavnika bila je slikarka [[Nadežda Petrović]]. Među đacima gimnazije bile su pesnikinje [[Desanka Maksimović]] i [[Mira Alečković]].

 

Za vreme [[Drugi balkanski rat|balkanskih ratova]] (1913), škola je pretvorena u bolnicu, a učenice su postale bolničarke. Posle [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]] škola je preseljena u tzv. Zdelarovu školu na uglu Njegoševe i Knjeginje Zorke, tj. u zgradu u kojoj se sada nalazi Prirodnjački muzej. Tu je ostala do 1938. godine. U ovo vreme gimnazijsko školovanje trajalo je osam godina, a osnovno samo četiri.

 

Kamen temeljac moderne i velike zgrade gimnazije u Bitoljskoj ulici (današnja Ilije Garašanina) postavio je [[1936]]. ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije, a izgradnja je završena [[1938]]. godine, kada se škola tamo svečano preselila. Nova školska zgrada imala je prostrane učionice, posebne kabinete za muziku, crtanje, fiskulturu i hemiju, staklenu baštu, biblioteku, ambulantu, školsku kuhinju s trpezarijom i svečanu dvoranu s pozornicom.

 

Jedna od direktorki gimnazije tokom 1930-tih godina bila je Darinka Janošević. Među profesorkama bila je Desanka Maksimović (od 1925), koja je tu i penzionisana 1953. godine.

 

Tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] zgradu gimnazije koristila je nemačka vojska, dok se škola nalazila u teskobnoj zgradi Državne realke u Uzun Mirkovoj 14, zajedno sa [[Druga beogradska gimnazija|Drugom muškom gimnazijom]]. Po završetku rata, velika zgrada nije imala ni osnovnog nameštaja, pa su učenice od svojih kuća donosile stolice.

 

Jedan od prvih džez koncerata u Beogradu održan je 1948. godine u velikoj sali gimnazije. Svirao je veliki džez orkestar Dušana Vidaka, a sala je bila prepuna.

 

Godine [[1953]]. promenjeni su prosvetni propisi i ukinuto razdvajanje dečaka i devojčica, pa su Prva ženska i [[Druga beogradska gimnazija|Druga muška gimnazija]] razmenili deo učenika po slobodnom izboru đaka i roditelja, i to tako što je deo dečaka Druge muške prešao u Prvu žensku, a deo devojčica prešao u obrnutom smeru. Tako su dobijene dve mešovite gimnazije, a Prva ženska je promenila ime i postala Peta beogradska gimnazija.

 

Poslednjih decenija Peta beogradska gimnazija važi za jednu od najboljih gimnazija u Srbiji, kako po uspehu đaka tokom celokupnog školovanja, tako i po renomeu nastavnika. Gimnazija poseduje kamernu scenu na kojoj se održavaju pozorišne predstave.

 

U gimnaziji je poklanjana velika pažnja sportu, na inicijativu dvojice višedecenijskih profesora fizičkog – prvo Duška Stefanovića, a zatim profesora Čakarevića (obojica pokojni). Uslovi su bili dobri: škola poseduje dve fiskulturne sale, od kojih jedna za sportove s loptom, a druga za gimnastiku. Gimnazija je imala svoj slet, koga je održavala svake godine pred kraj školske godine na stadionu [[Tašmajdan]].

 

Neki od direktora gimnazije su: Zdravko Pecelj (oko 1970. godine), Milan Lazić, Vojislav Mihailović (1974-1978), Lenka Pešić (1978-1982 i 1985-1991), Radojka Bojić (1982-1985), Bogoljub Lazarević (2000-2001) i Savić Minić (2002-2013).

 

 

{{Commonscat|Fifth Belgrade High School}}