Vještičarstvo – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 36:
U nekim pričama se pominje da se kuća neće okrenuti i prikazati vrata dok se ne izgovore čarobne reči. Prema nekim teorijama [[koliba]] na kokošjim nogama zapravo je [[interpretacija]] uobičajene [[konstrukcija|konstrukcije]] [[nomadi|nomadskih]] naroda u [[Sibir]]u, [[Ural (planina)|Ural]]u i [[Tunguzija|Tunguziji]], namenjene čuvanju zaliha od životinja. Koliba bez vrata ili prozora postavila bi se na visoke [[stub]]ove od drveća koji su ličili na kokošije noge. Sličnu ali manju konstrukciju koristili su u Sibiru za figure [[bog]]ova koje su jedva stale u kuću, kao što u bajkama Baba Jaga ispuni unutrašnjost kolibe.
== Spaljivanje veštica u istoriji ==
Tokom srednjeg veka u mnogim [[Katoličanstvo|katoličkim]] zemljama [[Evropa|Evrope]] postojali su [[zakon]]i protiv veštičarenja, koji su bili jedan od načina borbe protiv [[jeretik]]a. Najčešće su osuđivane žene, a kazna je bila spaljivanje na lomači. Prvo veliko spaljivanje veštica odigralo se 1482. godine u Sevilji.<ref>[http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html Dešavanja kroz vekove]</ref>
[[Datoteka:Persecution of witches.jpg|thumb|right|200px|Spaljivanje veštica]]
Ostaci poznatih jeretika, grešnika i »veštica« često bi po sudskom nalogu bili posle spaljivanja usitnjavani i razbacivani po đubrištu.<ref>Encyclopedia of Witchcraft&Demonology, Occtopus Books, London, 1974.</ref> [[Skelet]] individue, optužene za veštičarenje, po zakonu zvanom »Akt Veštičarenja« (-{Witchcraft Act}-) spaljen [[1582.]] godine u [[Engleska|engleskom]] mestu Sveti Osit (-{St. Osyt, Brightlingsea}-), otkriven je u relativno dobrom stanju, iako je bio izložen plamenu i velikim [[temperatura]]ma koje lomača može razviti i bio položen u zemlju pre više od četiristotine godina{{činjenica|date=11. 2009.}}. [[Antropologija|Antropolozi]], koji su analizirali pronađene ostatke, prepostavili su da je telo bilo nepotpuno spaljeno i da su srodnici pri [[inhumacija|inhumaciji]] uspostavili [[anatomija|anatomski]] raspored ostataka.
Najpoznatiji lov na veštice odigrao se [[1692.]] godine, kada je devetnaestoro ljudi u [[SAD|američkom]] gradu [[Salem]], u državi [[Masačusets]], osuđeno na smrt. Salem je tako postao [[grad]] koji se kasnije i u [[film]]ovima, [[pozorište|pozorišnim predstavama]]<ref>[http://www.snp.org.rs/drama-lat.html Srpsko narodno pozorište: „Veštice iz Salema“]</ref> i [[literatura|literaturi]] koristio kao [[inspiracija]] za priče o vešticama, a danas se tamo nalazi i [[muzej]]<ref>[http://www.salemwitchmuseum.com/ Muzej veštica u Salemu]</ref>.
[[Artur Miler]] je [[1953.]] napisao čuveni komad inspirisan vešticama iz Salema.
U [[Kenija|Keniji]] je, iako su rasprostranjene različite [[afričke religije]], [[islam]] i [[hrišćanstvo]], i danas veoma izražen strah od magije koji je kulminirao u maju [[2008]], kada je u oblasti [[Kisi]]i, policija je uhapsila 19 ljudi osumnjičenih da su spalili jedanaestoro sunarodnika koje su optužili za veštičarenje.<ref>[http://www.vesti.rs/izvor/Hapsenje-zbog-spaljivanja-ljudi.html B92 - Hapšenje zbog spaljivanja]</ref>
=== Spaljivanje veštica u Srbiji ===
U Srbiji se progon veštica dešavao pre dva veka. O tome se može suditi na osnovu sačuvanih dokumenata kojih nije mnogo. Ono što se zna jeste da su navodne veštice bile izuzetno ozloglašene u narodu i sa njima se neretko veoma okrutno postupalo. Prema sačuvanim zapisima publiciste Tihomira R. Đorđevića, u selu [[Žabari]]ma u [[pomoravlje|Pomoravlju]] su izvesnu Paunu, po [[Karađorđe]]voj zapovesti, privezali uz [[ražanj]] i pekli je „među dve [[vatra|vatre]]“. U vreme Karađorđevog [[ustanak|ustanka]], Antonije Pljakić, [[rudnik|rudnički]] [[vojvoda]], ispekao je nasred [[Kraljevo|Karanovca]] neku babu za koju je čuo da je veštica. Osim spaljivanja, dešavalo se da veštica bude ubijena iz [[pištolj]]a ili [[nož]]evima, kao što je u to vreme bio slučaj sa maćehom nekog Petra Joksića iz [[topola|Topole]]. Postoji priča da je u [[decembar|decembru]] [[1846]]. godine došao turski [[buljubaša]] u [[selo]] [[Brdo]] i da su mu se tamo [[sujeverje|sujeverni]] [[seljak|seljaci]] požalili da im jedna baba „mori“ decu. Buljubaša je batinao babu, ali i njene drugarice koje je ova u očajanju optužila da su takođe veštice. [[Batina]]ma su bile izlečene od veštičarenja, a za trud buljubaša je dobio [[novac|novčanu]] nagradu. Bilo je još primera gonjenja veštica. [[Knez Sredoje]] iz [[solutuša|Solutuše]] je obavestio [[knez Miloš|kneza Miloša]] da je [[1824]]. godine jedan čovek ubio neku babu zato što je veštica. Knez je dobijao [[izveštaj]]e da su žene zbog optužbi da su veštice prebijane i zabranio je Srbima da tuku žene. Tako je [[1822]]. godine zaštitio izvesnu baba Hristu iz [[božurnja|Božurnje]], u [[kragujevačka nahija|Kragujevačkoj nahiji]], za koju su seljani govorili da je veštica i nameravali da je ubiju. Njegova naredba je bila da niko ne sme da se usudi „da je i najmanje dodirne, a kamoli da je i dalje naziva vešticom, jer ona to nije“. I u Crnoj Gori je bilo „lova na veštice“. U selu [[krnjice|Krnjicama]] u [[Crna Gora|Crnoj Gori]] su pre 150 godina posumnjali da je jedna žena veštica, pa su je odvezli na [[jezero]] i bacili u vodu. Pošto nije potonula, to je bio siguran [[znak]] da je veštica.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml Glas javnosti: „Privezali je na ražanj“]</ref>
▲{{Glavni članak|Baba Jaga}}
==Eksterni linkovi==
| |||