Vještičarstvo – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene
Red 10:
 
Vješticama i vješcima se danas nazivaju sljedbenici ogranka [[neopaganstvo|neopaganskog]] pokreta poznatog kao [[Wicca]].
 
 
== Veštica u slovenskoj mitologiji ==
 
Kod svih [[Sloveni|Slovena]], prvobitno je bila preanimistički htonični demon, kao i [[vampir]] i ona je, po svojoj prirodi i funkcijama ženski korelat vampira. Veštice su, pretrpele velike promene od onih prvobitnih, pa do savremenih shvatanja i verovanja. One su prvobitno bile demoni samo jedne uže srodničke zajednice da bi kasnije bile žene koje koje u sebi imaju [[đavo]]lski duh, koje noću izlaze iz [[groblje|groblja]] pa more decu. Za razliku od vampira koji uglavnom siše [[krv]], veštica se hrani ljudskim [[srce|srcima]] i [[džigerica|džigericom]].
 
Ove osobine i funkcije su izvorne i sve se mogu pronaći kod drugih [[Indoevropljani|indoevropskih]] naroda, naročito su srodne sa grčkim i rimskim strigama (koje su se javljale u obliku noćnih [[ptica]] dok se veštice inkarniraju u [[leptir]]a). Reč veštica, sa osobenostima koje predstavlja, isključivo je [[Sloveni|slovenska]] i kao takva je zajednička za sve [[balkan]]ske slovene.
 
Prema [[rusi|ruskim]] shvatanjima, veštice se mogu svrstati u dve grupe, dok se kod verovanja [[srbi|Srba]] one mogu podeliti na tri grupe. U prvu grupu bi spadale veštice u najprimitivnijem i pravom (izvornom) značenju: to su ženski demoni manističkog porekla koje ustaju iz groblja u kojem žive preko dana, a noću napadaju ljude i decu i vade im [[srce|srca]] ili [[džigerica|džigericu]], kojom se hrane. U drugu grupu dolaze demonske žene, koje su ili sa rođenjem donele sposobnost da budu veštice ili su je stekle kasnije na taj način što ih je u [[zanat]] uputila starija veštica. U treću grupu bi dolazile izvesne stare žene koje se nazivaju vešticama, ali koje nisu u pravom smislu veštice, nego su obične [[vračara|vračare]].
 
Za odbranu od veštica najčešće su korišćene [[basme]] i [[utuk|utuci]]. Najjačim utukom se smatraju [[beli luk]] i [[glogov kolac]]. Često je upotrebljavan [[rog]] koji se palio, a u primorju se protiv sumnjivih veštica «bacaju rozi» (upiru ispruženi mali prst i kažiprst, dok su ostali prsti savijeni).
 
U nekim [[Bosna|bosanskim]] predelima se za zaštitu od ulaska veštice u kuću koristi i [[nož]], odozdo zaboden u okvir vrata ili prozora. Veoma efikasnim su se smatrali so i pokušaj stvaranja saveza sa vešticom upotrebom eufemizama. {{Citat|Veštici koja uđe u kuću valja dati parče hleba po kome su posuta tri zrnca [[so]]li, pa ne može ništa nauditi.}} Dokaz saveza sa vešticom je što se ponekad apostrofira sa rečju kuma. Osim reči kuma upotrebljavani su mnogi drugi eufemizami koji su nastali iz osećanja velikok respekta i straha. I samo ime veštica je [[eufemizam]], pravo ime za nju nije poznato, mada bi bilo logično da je to ''vešta'' (ako je muški rod ''veštac'').
 
Po iskazima osoba koje su navodno imale susret sa vešticama, sposobnost govora u tom trenutku je oduzeta, iako je osoba svesna i vizuelno sve doživljava.
 
=== Baba Jaga ===
[[Slika:Izbasmerti.jpg|mini|desno|200p|Baba Jagina koliba]]
{{Glavni članak|Baba Jaga}}
Ponekad je u [[slovenska mitologija|slovenskoj mitologiji]] veštica nazivana i [[Baba Jaga]] ({{jez-rus|Bába-Яgá}}, [[srpski jezik|srb]] Baba Roga, [[makedonski jezik|mak]] Baba Roga, {{jez-bug|Bába Я́ga}}, {{jez-polj|Baba Jaga}}). Ona je [[čarobnica]] koja živi u šumi, u izbi postavljenoj na [[kokoška|kokošije]] noge. Oko ove kuće je ograda od ljudskih kostiju i lobanja, umesto brave su vilice oštrih zuba. Reza je ljudska noga, a ključ - ruka.
 
Baba Jaga hvata junake i proždire ljude, a u peći peče ukradenu decu.
 
Najčešće je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih očiju.<ref>Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i Dragoslav Srejović, Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Savremena administracija, Beograd, 1992</ref>
 
U nekim pričama se pominje da se kuća neće okrenuti i prikazati vrata dok se ne izgovore čarobne reči. Prema nekim teorijama [[koliba]] na kokošjim nogama zapravo je [[interpretacija]] uobičajene [[konstrukcija|konstrukcije]] [[nomadi|nomadskih]] naroda u [[Sibir]]u, [[Ural (planina)|Ural]]u i [[Tunguzija|Tunguziji]], namenjene čuvanju zaliha od životinja. Koliba bez vrata ili prozora postavila bi se na visoke [[stub]]ove od drveća koji su ličili na kokošije noge. Sličnu ali manju konstrukciju koristili su u Sibiru za figure [[bog]]ova koje su jedva stale u kuću, kao što u bajkama Baba Jaga ispuni unutrašnjost kolibe.
== Veštica u slovenskoj mitologiji ==
 
Kod svih [[Sloveni|Slovena]], prvobitno je bila preanimistički htonični demon, kao i [[vampir]] i ona je, po svojoj prirodi i funkcijama ženski korelat vampira. Veštice su, pretrpele velike promene od onih prvobitnih, pa do savremenih shvatanja i verovanja. One su prvobitno bile demoni samo jedne uže srodničke zajednice da bi kasnije bile žene koje koje u sebi imaju [[đavo]]lski duh, koje noću izlaze iz [[groblje|groblja]] pa more decu. Za razliku od vampira koji uglavnom siše [[krv]], veštica se hrani ljudskim [[srce|srcima]] i [[džigerica|džigericom]].
 
Ove osobine i funkcije su izvorne i sve se mogu pronaći kod drugih [[Indoevropljani|indoevropskih]] naroda, naročito su srodne sa grčkim i rimskim strigama (koje su se javljale u obliku noćnih [[ptica]] dok se veštice inkarniraju u [[leptir]]a). Reč veštica, sa osobenostima koje predstavlja, isključivo je [[Sloveni|slovenska]] i kao takva je zajednička za sve [[balkan]]ske slovene.
 
Prema [[rusi|ruskim]] shvatanjima, veštice se mogu svrstati u dve grupe, dok se kod verovanja [[srbi|Srba]] one mogu podeliti na tri grupe. U prvu grupu bi spadale veštice u najprimitivnijem i pravom (izvornom) značenju: to su ženski demoni manističkog porekla koje ustaju iz groblja u kojem žive preko dana, a noću napadaju ljude i decu i vade im [[srce|srca]] ili [[džigerica|džigericu]], kojom se hrane. U drugu grupu dolaze demonske žene, koje su ili sa rođenjem donele sposobnost da budu veštice ili su je stekle kasnije na taj način što ih je u [[zanat]] uputila starija veštica. U treću grupu bi dolazile izvesne stare žene koje se nazivaju vešticama, ali koje nisu u pravom smislu veštice, nego su obične [[vračara|vračare]].
 
Za odbranu od veštica najčešće su korišćene [[basme]] i [[utuk|utuci]]. Najjačim utukom se smatraju [[beli luk]] i [[glogov kolac]]. Često je upotrebljavan [[rog]] koji se palio, a u primorju se protiv sumnjivih veštica «bacaju rozi» (upiru ispruženi mali prst i kažiprst, dok su ostali prsti savijeni).
 
U nekim [[Bosna|bosanskim]] predelima se za zaštitu od ulaska veštice u kuću koristi i [[nož]], odozdo zaboden u okvir vrata ili prozora. Veoma efikasnim su se smatrali so i pokušaj stvaranja saveza sa vešticom upotrebom eufemizama. {{Citat|Veštici koja uđe u kuću valja dati parče hleba po kome su posuta tri zrnca [[so]]li, pa ne može ništa nauditi.}} Dokaz saveza sa vešticom je što se ponekad apostrofira sa rečju kuma. Osim reči kuma upotrebljavani su mnogi drugi eufemizami koji su nastali iz osećanja velikok respekta i straha. I samo ime veštica je [[eufemizam]], pravo ime za nju nije poznato, mada bi bilo logično da je to ''vešta'' (ako je muški rod ''veštac'').
 
Po iskazima osoba koje su navodno imale susret sa vešticama, sposobnost govora u tom trenutku je oduzeta, iako je osoba svesna i vizuelno sve doživljava.
 
=== Baba Jaga ===
[[Slika:Izbasmerti.jpg|mini|desno|200p|Baba Jagina koliba]]
{{Glavni članak|Baba Jaga}}
Ponekad je u [[slovenska mitologija|slovenskoj mitologiji]] veštica nazivana i [[Baba Jaga]] ({{jez-rus|Bába-Яgá}}, [[srpski jezik|srb]] Baba Roga, [[makedonski jezik|mak]] Baba Roga, {{jez-bug|Bába Я́ga}}, {{jez-polj|Baba Jaga}}). Ona je [[čarobnica]] koja živi u šumi, u izbi postavljenoj na [[kokoška|kokošije]] noge. Oko ove kuće je ograda od ljudskih kostiju i lobanja, umesto brave su vilice oštrih zuba. Reza je ljudska noga, a ključ - ruka.
 
Baba Jaga hvata junake i proždire ljude, a u peći peče ukradenu decu.
 
Najčešće je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih očiju.<ref>Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i Dragoslav Srejović, Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Savremena administracija, Beograd, 1992</ref>
 
U nekim pričama se pominje da se kuća neće okrenuti i prikazati vrata dok se ne izgovore čarobne reči. Prema nekim teorijama [[koliba]] na kokošjim nogama zapravo je [[interpretacija]] uobičajene [[konstrukcija|konstrukcije]] [[nomadi|nomadskih]] naroda u [[Sibir]]u, [[Ural (planina)|Ural]]u i [[Tunguzija|Tunguziji]], namenjene čuvanju zaliha od životinja. Koliba bez vrata ili prozora postavila bi se na visoke [[stub]]ove od drveća koji su ličili na kokošije noge. Sličnu ali manju konstrukciju koristili su u Sibiru za figure [[bog]]ova koje su jedva stale u kuću, kao što u bajkama Baba Jaga ispuni unutrašnjost kolibe.
 
==Eksterni linkovi==