Wikipedija

Opsada Beograda (1456) – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m uklonjena kategorija Istorija Srbije; dodana kategorija Istorija Beograda pomoću gadgeta HotCat
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
m robot kozmetičke promjene
Red 10:
|teritorija=
|rezultat= [[Hrišćanstvo|Hrišćanska]] pobeda, povlačenje turske vojske.
|strana1= [[fileDatoteka:Coat of Arms of Hungary.svg|10px]] [[Ugarska|Kraljevina Ugarska]]<ref>Pored ugarskih trupa koje su predvodili Hunjadi i Silađi u odbrani Beograda učestvovao je i veliki broj krstaša kojima je komandovao Kapistran.</ref>
|strana2 = [[fileDatoteka:Flag of the Ottoman Empire (1453-1844).svg|25px]] [[Otomansko Carstvo|Osmansko carstvo]]
|komandant1=[[fileDatoteka:Coat of Arms of Hungary.svg|10px]] [[Janoš Hunjadi]]<br />[[fileDatoteka:Coat of Arms of Hungary.svg|10px]] [[Mihalj Silađi|Mihailo Silađi]]<br />[[Jovan Kapistran]]
|komandant2=[[fileDatoteka:Flag of the Ottoman Empire (1453-1844).svg|25px]] [[Mehmed II]]<br />[[fileDatoteka:Flag of the Ottoman Empire (1453-1844).svg|25px]] [[Karadža, rumelijski beglerbeg|beglerbeg Karadža]]
|snaga1= najviše 50 000
|snaga2= najviše 100 000
Red 29:
 
== Ugarska od 1440. do 1456. ==
Smrću [[Vladislav I.|Vladislava I Jagelonca]], [[1444]]. godine, Ugarska je ostala bez vladara. Državom je upravljao savet koji je izvršnu vlast poverio sedmorici kapetana. Potvrđen je izbor [[Ladislav V. Posmrtni|Ladislava V Posmrčeta]] za kralja, a odlučeno je da se do njegovog punolestva vlast poveri jednom od guvernera. Ova dužnost dodeljena je [[Janoš Hunjadi|Janošu Hunjadiju]] [[1446]]. godine. Hunjadi se aktivno borio protiv Turaka. Ipak, [[18. 10.|18. oktobra]] [[1448]], njegove snage su poražene na [[Kosovska bitka (1448)|Kosovu polju]]. Ovom prilikom Hunjadi je zarobljen, ali uspeo je da pobegne da bi potom ponovo pao u zarobljeništvo srpskog despota Đurđa Brankovića. Odnosi među njima su se poboljšali tek [[1451]], kada su despotu vraćena neka imanja u Ugarskoj, ali će oni ostati složni i u narednom periodu. Za vreme Hunjadijevog odsustva ponovo je postalo aktuelno pitanje izbora vladara. Godine [[1452]], car [[Sveto Rimsko Carstvo|Svetog rimskog carstva]] [[Fridrih III od Austrije|Fridrih III]] je pod pritiskom pobune staleža u [[Beč]]u morao da se odrekne starateljstva nad Ladislavom i da mu dozvoli povratak u Ugarsku. Za novog staratelja dvanaestogodišnjeg Ladislava izabran je [[Ulrih II Celjski|Ulrih Celjski]]. Kao naknadu za ovaj položaj Hunjadi je dobio neke posede, imenovan je za naslednog [[Bistrički župan|bistričkog župana]] i za komandanta ([[kapetan]]a) ugarske vojske.<ref name="ugarska" /> Posle povratka kralja u Ugarsku, položaj guvernera je ukinut jer su Hunjadijevi protivnici smatrali da on nije neophodan.<ref name="ugarska">[[Peter Rokai]], [[Zoltan Đere]], [[Tibor Pal]], [[Aleksandar Kasaš]], Istorija Mađara, Klio, [[Beograd]] [[2002]].</ref>
 
== Osmansko carstvo od 1451. do 1456. ==
[[fileDatoteka:Gentile Bellini 003.jpg|thumb|150px|[[Mehmed II|Mehmed II Osvajač]], portret koji je 1480. naslikao mletački slikar [[Đentile Belini]]. Osmanski sultan je 1456. neuspešno opsedao Beograd, ali je kasnije osvojio Srbiju, Bosnu i Moreju.]]
Nakon smrti [[Murat II|Murata II]] na [[Osman I|Osmanov]] presto dolazi [[Mehmed II]], kasnije nazvan ''Osvajač''. Već u prvim godinama vladavine [[1453]]. godine postigao je veliki uspeh. Osvojen je [[Istanbul|Carigrad]], prestonica [[византијско царство|vizantijskih]] careva i centar [[Pravoslavlje|istočnog hrišćanstva]]. Ova pobeda ojačala je ratoborno krilo među otomanskim velikodostojnicima koje je podržavalo Mehmeda. On je [[jul]]a [[1453]]. uklonio [[Veliki vezir|velikog vezira]] [[Džandarli Halil]]a, koji se često zalagao za kompromis sa [[Hrišćanstvo|hrišćanskim]] silama.<ref name="mantran">[[Rober Mantran]], Istorija osmanskog carstva, Klio, [[Beograd]], [[2002]].</ref>
 
Red 49:
 
=== Turske pripreme ===
Turske pripreme otpočele su još u [[Zima|zimu]] 1456. godine. Na ravnici između [[Istanbul]]a i [[Jedrene|Jedrena]] sakupila se ogromna vojska. Sultan je tražio pomoć od svojih vazala: od [[historija srednjovjekovne Bosne|bosanskog]] kralja tražio je 10.000 ljudi, od [[herceg]]a [[Stjepan Vukčić Kosača|Stefana Vukčića]] 8.000, a od [[vojvoda|vojvode]] [[Petar I Pavlović|Petra I Pavlovića]] 4.000 i odgovarajuću količinu namirnica od svakog od njih. Oni su odbili da pošalju ovu pomoć, ističući kako će plaćati samo redovan [[danak]]. Ali i bez njih turska sila je bila ogromna. Sakupljana je vojska iz svih provincija. Vojsku je predvodio lično Mehmed II, a uz njega su bile najznačajnije vojskovođe; među njima i [[Rumelija|rumelijski]] [[beglerbeg]] [[Karadža, rumelijski beglerbeg|Karadža]] i zapovednik [[janjičari|janičara]] [[Hasan, zapovednik janičara|Hasan]].<ref name="kalić" /> U turskoj vojsci bilo je i stranaca iz [[Perzijska Monarhija|Persije]], sa poseda [[egipat]]skog sultana, [[Tatari|Tatara]], takođe i stručnjaka za livenje [[top]]ova iz [[Italija|Italije]] i [[Nemačka|Nemačke]]. O brojnosti ove vojske ne postoje pouzdani podaci. Čak i očevidac [[Jovan Taljakoco|Taljakoco]], Kapistranov pratilac, u različitim trenucima iznosi različite podatke. Prvi put govori o 100.000, a drugi put o 160.000 vojnika. Po rečima [[Salcburg|salcburškog]] kancelara [[Bernard Krojburški|Bernarda Krojburškog]] turska vojska nikada nije imala preko 100.000 ljudi, pa se ovaj broj može uzeti za gornju granicu.<ref name="kalić" />
 
Pored vojske pripremljena je [[artiljerija]] i [[flota]]. Neki topovi su, zbog lakšeg transporta, liveni usput u [[Skoplje|Skoplju]] i verovatno [[Kruševac|Kruševcu]]. Po Kapistranovim rečima, oko Beograda je bilo 300 turskih topova različite veličine.<ref name="kalić" /> Topovi su izrađivani čak i od metala od kojih su bile izrađene carigradske dragocenosti, figure konja, crkvena zvona i krstovi na crkvama.<ref name="spremić" /> Pored topova Turci su koristili i razne druge opsadne sprave. Građena je brojna flota. Brodovi su građeni na [[Velika Morava|Moravi]] (oko 100), a verovatno su neke lađe došle uz [[Dunav]] iz [[Crno more|Crnog mora]]. Po podacima savremenika broj brodova se kretao od 200 do nekoliko desetina.<ref name="kalić" />
 
Mnogo napora iziskivalo je i snabdevanje ovako brojne vojske. Namirnice su dovlačene sa svih strana, kopnom i vodom, ali ni svi napori nisu mogli da obezbede iole uredno snabdevanje. Već sredinom jula znalo se da vlada nestašica u turskom taboru i u ljudskoj i u stočnoj hrani. Tursko snabdevanje ometala je i činjenica što su se [[Srbi]] držali neprijateljski te napadali i pljačkali turske transporte.<ref name="spremić" />
 
=== Hrišćanska vojska ===
[[fileDatoteka:Tucrcoczy Janos Iancu de Hunedoara Brunnner Ausgabe.jpg|thumb|150px|thumb|[[Janoš Hunjadi]], najznačajniji borac protiv Turaka u [[15. vijek|15. veku]], ovde je prikazan na drvorezu ugarskog gravera [[Janoš Turoci|Janoša Turocija]]. Ovo je jedini Hunjadijev portret urađen za njegova života.]]
Ne zna se kolika je bila posada [[Beogradska tvrđava|beogradskog utvrđenja]]. Glavni zapovednik grada bio je [[Mihalj Silađi|Mihailo Silađi]], Hunjadijev rođak i saradnik. Podrška plemstva je izostala. Štaviše tursko nadiranje ka Dunavu izazvalo je paniku te su mnogi plemići pa i sam kralj, pobegli na [[zapad]]. Beogradu je u pomoć pritekao Janoš Hunjadi. On nije uspeo da prikupi veliku vojsku. Uz njega su uglavnom bili njegovi stari saborci, prekaljeni borci i izvestan broj najamnika čije je prikupljanje pomogao i srpski despot čije su snage neposredno pre napada na Beograd odolele [[Opsada Smedereva (1456)|otomanskoj opsadi]] [[Smederevska tvrđava|Smederevskog Grada]]. Hunjadi je opremio i najveći deo lađa. One će odigrati veoma značajnu ulogu u borbama u kojima su učestvovali i odredi, najviše konjica, mačvanskog bana [[Jovan Korođski|Jovana Korođskog]] kao i [[Ladislav Kanjini]] i [[Sebastijan Rozgonji]] sa svojim ljudima.
 
Red 63:
== Borbe ==
=== Opsada do 14. jula ===
[[fileDatoteka:Nándorfehérvárnál használt k vet mozsár.jpg|left|250px|thumb|Crtež topa kakvog su koristili Turci pri osvajanju [[Konstantinopolj]]a a kasnije korišćenog pri napadu na Beograd 1456. godine.]]
U [[jun]]u [[1456]]. ogromna turska vojska kretala se kroz [[Srbija|Srbiju]] ka [[Dunav]]u. Đurađ Branković i ceo srpski narod bili su uznemireni dolaskom turske sile.<ref name="spremić" /> Baš tada na nebu se pojavila repata zvezda ''koja dosezaše do zemlje''. Ondašnji, sujeverni svet smatrao je da ova pojava, kasnije nazvana Halejeva kometa, donosi nesreću.<ref name="spremić" /> Srpski despot slao je sultanu poklone kako bi ga umilostivio ali bez uspeha, pa je turska vojska došla pod Smederevo. Jedan deo turske vojske poseo je [[Rudnik (planina)|Rudnik]], a jedan broj konjanika je krenuo protiv [[Skenderbeg]]a. Smederevo je bilo dobro snabdeveno i utvrđeno. I drugi srpski gradovi bili su spremani za borbu. Turci su napali Smederevo ali je grad odolevao. Spaljeno je predgrađe. Na vest da dolaze Ugri, sultan [[Mehmed II]] se pokolebao. Pošto gubici nisu bili zanemarljivi, odustao je od osvajanja srpske prestonice i krenuo ka [[Beograd]]u.<ref name="spremić" />
 
Red 72:
Stanovništvo grada bilo je zaprepašćeno turskom silom. To nije bio napad nekog lokalnog turskog zapovednika, već ogromna vojska koju je predvodio sultan. Kada je u grad [[2. 7.|2. jula]] došao odred krstaša sačekan je burno, uz muziku i opšte veselje. Kapistran je planirao da iz Beograda ode Hunjadiju i da zajedno pripremaju pomoć opsednutom gradu. Silađi je bio protiv Kapistranovog odlaska jer je smatrao da je kasno organizovati nove odrede i da se treba boriti onim čime se raspolaže. Kapistran je ipak otišao [[3. 7.|3. jula]]. Hunjadi je pripremao brodove u [[Slankamen]]u. Ove napore pomagao je i srpski despot. On je obećao veliku pomoć ako se borba protiv Turaka nastavi i južno od [[Sava (razvrstavanje)|Save]] i [[Dunav]]a. U [[Italija|Italiji]] se pronela vest da je Hunjadi spreman da se dogovori sa sultanom, ali je po svoj prilici ovo bila varka sa ciljem da se izvrši pritisak na italijanske dvorove jer su te glasine istovremeno javljale da je sultanu uglavnom stalo do slobodnog prolaza u [[Italija|Italiju]].
 
Turska vojska je prvih dana jula zaposela čitavu okolinu Beograda. Na najistaknutijem mestu postavljen je sultanov [[šator]] okružen [[janjičari|janičarijaničarima]]ma. Na levom krilu, duž [[sava (razvrstavanje)|savske]] obale bile su raspoređene snage pod komandom beglerbega azijskih poseda, a duž dunavske snage rumelijskog beglerbega Karadže.
 
=== Bitka na reci 14. jula 1456. ===
Situacija u opsednutom Beogradu postajala je sve teža pa je spoljna akcija bila sve potrebnija. Ugarska flota okupila se do [[13. 7.|13. jula]] u Slankamenu. Bio je samo jedan veći brod snadbeven topovima i eksplozivnim materijalom. U Slankamenu su takođe bili iskusni Hunjadijevi borci i odredi krstaša. Kapistran je [[propoved]]ima održavao [[moral]] boraca. Da bi akcija bila uspešna, bilo je dogovoreno da beogradski [[kastelan]]i pripreme male lađe i da, kada borba već počne, napadnu Turke.<ref name="kalić">[[Jovanka Kalić|Jovanka Kalić-Mijušković]], Beograd u srednjem veku, Srpska književna zadruga, Beograd [[1967]].</ref>
 
Nošena rečnim strujama Dunava, flota je krenula ka Beogradu. U borbi su na hrišćanskoj strani učestvovali [[šajkaši]], ljudi koji su dobro poznavali Dunav, što će se pokazati kao izuzetno važno u potonjim borbama. Kopnom se ka [[Zemun]]u kretala krstaška vojska pod Kapistranovom komandom. Ka Beogradu je išao i Hunjadi sa svojim ljudima. Udružene snage pod Hunjadijem kod Zemuna su vodile prve borbe. Turske lađe bile su raspoređene kod Zemuna i povezane [[lanac|lancima]] kako bi lakše sprečile proboj borbene linije. Hunjadi je za dan prodora na Dunavu izabrao [[14. 7.|14. jul]]. Sve je zavisilo od prvog naleta, od toga da li će se razbiti red turskih [[galija]]. Ugarske lađe žestoko su napale. Razbijena je prva turska borbena linija. Brodovi su dejstvovali jedni na druge topovima i [[puška]]ma, a kada bi se dovoljno približili, započinjala bi borba prsa u prsa. Za ishod borbe bio je značajan napad šajkaša iz Beograda, sa leđa. Hrabrost Srba šajkaša naročito je hvalio Taljakoco.<ref name="kalić" /> Za vreme borbi nečijom nepažnjom izbio je požar na najvećoj hrišćanskoj lađi. Požar je ugašen, ali je lađa onesposobljena, što je Taljakoco naveo kao razlog zbog koga sve turske lađe nisu zarobljene ili uništene.
 
Posle razbijanja prvog borbenog reda turskih galija, mali pokretni hrišćanski brodovi imali su veće izglede na uspeh. Turke je uhvatila panika. Neke lađe su pobegle, druge su zarobljne. Rezultat borbe bio je nekoliko potopljnih galija, nekoliko zarobljenih i više stotina podavljenih Turaka. Hrišćani su imali manje žrtava. Glavni rezultat borbe bilo je otvaranje rečnog puta ka gradu. Stigla su pojačanja kao i namirnice. Sutradan, posle pobede kod Zemuna, u Beograd su ušli Hunjadi i Kapistran noseći zaplenjene turske [[Zastava|zastave]]. Silađi je naredio da se istaknu na gradske zidine. Kapistran je ubrzo napustio Beograd. Najviše vremena proveo je s krstašima u Zemunu.
Red 83:
=== Opsada od 14. do 21. jula ===
Odmah po ulasku u grad Hunjadi je preduzeo sve što je bilo u njegovoj moći da poboljša odbranu. Radilo se na popravci gradskih [[bedem]]a, snabdevanju grada i obučavanju krstaša. Ove poslove zajednički su obavljali Hunjadi i Silađi. Kapistran je u Zemunu obučavao i opremao krstaše a kada bi to Hunjadi naredio slao bi ih u Beograd.
[[fileDatoteka:Dugovics.jpg|thumb|200px|Slika [[Vagner Šandor|Vagnera Šandora]] iz 19. veka koja prikazuje herojstvo ratnika [[Titus Dugović|Titusa Dugovića]] ([[mađarski jezik|mađ]]: ''Titusz Dugovics'') koji je sprečio osmanskog barjaktara da stavi sultanov [[tug]] (konjski rep) na beogradske zidine ali je zatim sa svojim protivnikom pao sa zidina i poginuo.]]
Posle poraza na Dunavu Turci su još više pažnje posvetili napadu sa [[kopno|kopna]]. [[Bombardovanje]] je nastavljeno i dovlačen je materijal za zatrpavanje gradskog jarka. Dana [[15. 7.|15. jula]] došlo je do manjeg okršaja ispred gradskih [[Zidine|zidina]]. Jedna manja grupa krstaša koju je predvodio Farkaš izašla je iz grada gde su ih Turci, nadmoćni na otvorenom polju, potukli.
 
Turci su se spremali za napad. Gradske zidine već su popuštale na toliko mesta da se nije moglo sve popraviti. Otpočelo je i kopanje podzemnog kanala kako bi se [[Miniranje|minirali]] zidovi i omogućio prodor u grad. Zemljom iz ovog kanala zatrpavan je jarak. Hunjadi je [[20. 7.|20. jula]] bio obavešten o predstojećem turskom napadu.
 
Tursko bombardovanje je prestalo. Odvijale su se poslednje pripreme za opšti napad. Hunjadi je smatrao da je situacija beznadežna pa je u noći između [[20. 7.|20.]] i [[21. 7.|21. jula]] predložio napuštanje grada. On sam je napustio grad, ali nije naredio povlačenje ugarskih odreda, a i sam je ostao u neposrednoj blizini Beograda odakle je komandovao. Noć pred napad, u grad je prebačena grupa od 4.000 krstaša.
 
=== Napad ===
Uveče [[21. 7.|21. jula]] otpočeo je turski napad. Vojsku su obilazili [[derviši]] i određivali nagrade za one koji se prvi popnu na zidine i one koji prvi uđu u grad. Uz velike gubitke približavali su se napadači zidinama. Turci su napadali svim sredstvima ali su se i hrišćani žestoko borili. U borbu se uključilo sveštenstvo. Turci su se probili u [[Donji grad Beogradske tvrđave|Donji grad]]. Ova grupa je tek posle žestoke borbe izbačena iz grada. Oko [[ponoć]]i borba je dostigla vrhunac. Kritični trenutak je nastupio kada je grupa od 600-700 [[janjičari|janičara]] prodrla u [[grad]]. Borbe su vođene kako na bedemima tako i na [[ulica]]ma. U ovom trenutku i Silađi je posumnjao u mogućnost da se grad odbrani. Turci su jurišali ka [[most]]u koji je vodio u [[Gornji grad Beogradske tvrđave|Gornji grad]]. Pošto ovaj most nije bio podignut na njemu se razvila najžešća borba. Od ove borbe zavisila je [[sudbina]] grada. Janičari nisu uspeli da se probiju u Gornji grad. Usledio je hrišćanski protivnapad u ranu zoru [[22. 7.|22. jula]]. Branioci su bacali [[Baklja|baklje]] na turske vojnike koji su se peli na gradske zidine. Brzo je buknula vatra i turski prodor je obustavljen. Janičari, koji su bili odsečeni u gradu, su pobijeni. Jednovremenost kojoj je izvršena ova hrišćanska akcija znatno je doprinela efikasnosti. Ona nije mogla biti rezultat pojedinačne inicijative krstaša. Turci su bili uvereni da je sve vršeno po Hunjadijevom planu. Turske lađe nisu odigrale značajniju ulogu prilikom ovog napada. Hrišćani su gospodarili [[rijeka|rekama]]. One lađe koje nisu bile uništene, sultan je naredio da se spale kako ne bi pale u neprijateljske ruke. To je i učinjeno ujutro 22. jula.
 
=== Borbe 22. jula ===
[[fileDatoteka:Siege of Nándorfehérvár.jpg|thumb|thumb|250px|Borbe pod Beogradom 1456, minijatura koju je 1584. izradio [[Mehmed beg (minijaturista)|Mehmed beg]], čuveni osmanski minijaturista. Minijatura prikazuje nekoliko epizoda iz opsade: u gornjem delu hrišćansku vojsku koja očekuje napad, zatim raskomadana tela na obali Save, dok najveći deo zauzima predstava napada na grad kojim komanduje sultan na belom konju. U donjem desnom uglu prikazano je uredno povlačenje osmanske vojske.]]
Hunjadi je 22. jula naredio [[Mihalj Silađi|Silađiju]] da nikoga ne pušta iz grada kako branioce ne bi uništili [[Turci]] na otvorenom polju. Ipak, krstaše nije bilo moguće zadržati. Oni su izlazili kroz [[ruševine]] i probijene zidove. Prvu, malu grupu krstaša, Turci nisu napali jer im je cilj bio da ih što više izađe. Pošto su njegovi pozivi da se vrate bili uzaludni Kapistran im se i sam pridružio. Krstaši su jurišali na turske [[top]]ove koje su okrenuli protiv Turaka. Odmah su počeli da [[pljačka]]ju turske šatore.
 
U početku Turci nisu sprečavali ispad hrišćana. Po Hunjadiju i Kapistranu oni su ovo radili namerno, a isto objašnjenje se nalazi i u turskim [[Istorijski izvori|izvorima]]. Moguće je ipak da su Turci već tada otpočeli povlačenje. Ipak, ubrzo je usledio žestok turski protivnapad. Krstaši su razbijeni, a Kapistran se spasao. Sam Hunjadi nije učestvovao u ovim borbama. U borbi je učestvovao [[Mehmed II]] koji je pokušavao da spreči povlačenje svoje vojske. U ovom okršaju je i ranjen. Mnogi istaknuti Turci su izginuli među njima i rumelijski beglerbeg Karadža, koji je poginuo od topovskog đuleta pre turskog napada [[21. 7.|21. jula]] a u borbama ispred grada poginuo je zapovednik janičara, Hasan. U borbama oko [[Beograd]]a janičari su teško stradali.
 
=== Povlačenje Turaka ===
Iako su saterali hrišćane u grad, Turci nisu imali snage da ga osvoje. Već posle neuspeha u noći između [[21. 7.|21]]—[[22. 7.|22. jula]] sultan je odlučio da se povuče. Razlozi za povlačenje bili su veliki gubici i pogibija nekih od najznačajnijih dostojanstvenika.
 
Prve pripreme za povlačenje izvršene su [[22. 7.|22. jula]]. Ujutru su spaljene lađe na Dunavu a potom je uništavano sve što se nije moglo poneti. Nije bilo moguće uništiti ili odneti sve što je prethodnih nedelja bilo doneto. U toku noći između 22. i [[23. 7.|23. jula]] čitava turska vojska se povukla. Turci su se trudili da njihovo povlačenje prođe nezapaženo kako bi izbegli gonjenje. Zahvaljujući brzini kojoj su se Turci evakuisali hrišćani su došli do bogatog plena. Zaplenjen je veliki broj topova.
 
Kapistran je želeo da se se krene u poteru za Turcima, ali su protiv toga bili Silađi i Hunjadi znajući da malobrojni hrišćani ne bi mogli na otvorenom polju da potuku tursku vojsku, čak iako su se Turci povlačili. Manje grupe hrišćana krenule su radi pljačke u gonjenje Turaka. Otimali su sve što su mogli, a najviše tegleću stoku.
 
== Posle opsade ==
Red 115:
 
=== Turski gubici ===
O tačnom broju turskih gubitaka nema pouzdanih podataka. Broj poginulih pod Beogradom koji daju izvori kreće se od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada. Turska flota na Dunavu pretrpela je katastrofu. Ono što nisu uništili šajkaši, spaljeno je kako ne bi dopalo u ruke neprijatelju. Janičari su takođe teško stradali. Oni su i imali najteži zadatak da se probiju u grad. Najveći deo turskih topova pao je hrišćanima u ruke. Broj Turaka koji su napustili sultanovu vojsku ili su zarobljeni nije moguće ni približno utvrditi. [[Genova|Đenovljanin]] [[Promontorio de Kampis]] procenio je turske gubitke na 500.000 dukata.
 
Sila koja je više meseci okupljana iz svih [[pokrajina|provincija]] carstva morala je da se povuče. Ovaj poraz je narušio ugled turskog sultana. On se svetio svojim saradnicima zbog poraza. Kada su mu petorica glasnika doneli loše vesti iz Ugarske on je naredio da se pobiju. Postoje i podaci koji govore da je lično odrubio glave nekim svojim vojskovođama a neki su, po njegovom naređenju, pobijeni čim su stigli u [[Sofija|Sofiju]].<ref name="spremić" /> Osvajač Carigrada vraćao se ranjen i sa proređenom vojskom ne osvojivši Beograd koji je bio preveliki izazov i za njegovog oca [[Murat II|Murata II]] [[1440]]. godine.
Red 125:
 
=== Posledice ===
[[fileDatoteka:Hunyadi kalemegdan.jpg|thumb|left|280px|Spomenik na Kalemegdanu]]
Vest o hrišćanskoj pobedi širila se vrlo brzo. Mnogi su se ponadali da su zaustavljena turska osvajanja.<ref name="kalić" /> Najznačajniji beogradski branioci, Hunjadi i Kapistran, slali su pisma ugarskom kralju, [[papa|papi]], plemićima, [[Venecija|Veneciji]], [[Milansko vojvodstvo|milanskom vojvodi]]. Papa je vest o pobedi raznosio dalje pa je ona stigla i do [[Etiopija|etiopskog]] vladara. Vest o pobedi širili su i [[Dubrovačka Republika|Dubrovčani]].<ref>priredio [[Mihailo Dinić]], Građa za istoriju Beograda u Srednjem veku, Istorijski arhiv Beograd, Beograd [[1958]].</ref> Naređeno je da se svuda prirede svečanosti u čast pobede kod Beograda, a lično je smatrao ovaj događaj ''najsrećnijim događajem u svom životu''.<ref name="spremić" /> Papa je [[6. 8.|6. avgust]] proglasio danom beogradske pobede koji je trebalo da se slavi u celom hrišćanskom svetu. O značaju koji su savremenici pridavali ovom događaju pokazuje i veliki broj savremenih [[Istorijski izvori|izvora]]. Nijedan događaj u [[srednji vijek|srednjovekovnoj]] beogradskoj istoriji nije zabeležen u tako velikom broju izvora.<ref name="kalić" />
 
Pobedu hrišćana obeležio je i gubitak najznačajnijih branilaca. Naime, u polurazorenom gradu došlo je do širenja raznih zaraznih bolesti. Kod Hunjadija su se prvi znaci [[Kuga|kuge]] pojavili [[4. 8.|4. avgusta]], a [[6. 8.|6. avgusta]] su se prvi simptomi pojavili i kod Kapistrana. Hunjadi je prebačen u [[Zemun]] gde je nakon nedelju dana umro. Hrišćani su izgubili čoveka koji je ceo svoj život posvetio borbi protiv Turaka, a Turci su dobili zadovoljenje za pretrpljeni poraz — grad nisu osvojili, ali je njihov najveći protivnik bio mrtav. Kapistran je umro [[23. 10.|23. oktobra]] [[1456]]. godine u [[Ilok]]u. Pre kraja godine umro je i srpski despot Đurađ Branković, još jedna važna ličnost u balkanskoj politici prethodnih decenija.
 
Papski legat Karvahal još uvek je gajio nadu u mogućnost organizovanja [[križarski ratovi|krstaškog rata]] i nastavljanje borbe protiv Turaka. Međutim, takav poduhvat bio je nemoguć bez podrške plemića koji bi obezbedili konjicu a on takvu podršku nije imao. Krstaši su se u potpunosti razišli tek u [[decembar|decembru]] [[1456]]. godine.
Red 137:
Smrću Janoša Hunjadija situacija u Ugarskoj se promenila. Njegovom smrću nije nestao samo borac protiv Turaka već i predstavnik domaćeg [[aristokracija|plemstva]] koje se suprostavljalo stranom plemstvu oličenom u Ulrihu Celjskom. Bez Hunjadija Ladislav i Ulrih su znatno ojačali. Oni su sa malobrojnom vojskom logorovali u [[Futog]]u odakle su nakon završetka opsade i Hunjadijeve smrti pošli da preuzmu Beograd. Hunjadijev sin [[Ladislav Hunjadi|Ladislav]] odbio je da im preda grad, ali je pustio kralja i Ulriha da uđu u grad. Tu se posvađao sa Celjskim pa ga je ubio. Kralja je pustio nakon što je dobio pismene garancije da mu se neće svetiti. Ladislav V nije održao svoju reč. Čim se Ladislav pojavio u [[Budim]]u, uhvaćen je, osuđen i odmah pogubljen. Matija Hunjadi je zatvoren. Na vest o Ladislavljevoj smrti došlo je do pravog rata između pristalica dve stranke.<ref name="ugarska" />
 
Spremajući se za svadbu sa francuskom princezom [[Katarina, francuska princeza|Katarinom]] iznenada je umro [[23. 11.|23. novembra]] [[1457]]. godine. Pošto nije imao dece ponovo se postavilo pitanje nasleđa trona. Mađarski plemići okupljeni u budimskoj tvrđavi predložili su [[Ladislav Gorjanski|Ladislava Gorjanskog]], palatina Ugarske. Hunjadijeva stranka održala je skup na [[Rakoško polje|Rakoškom polju]] [[25. 1.|25. januara]] [[1458]]. gde su istakli svog kandidata, Matiju Hunjadija-Korvina. Masa je krenula u Budim da odluku saopšti plemićima. Oni nisu imali snage da odreaguju pa je novi kralj Ugarske postao, Hunjadijev sin [[Matija Korvin]].<ref name="ugarska" />
 
== Kasnija Mehmedova osvajanja ==
Poraz pod Beogradom nije značajnije usporio, niti je zaustavio turska osvajanja. Turska vojska je ratovala u Albaniji gde je naterala Skenderbega na bekstvo. U periodu od [[1458]]. do [[1460]]. pale su [[Morejska Despotovina]], poslednji ostatak Vizantije i [[Srpska Despotovina]], koju su razdirali sukobi Đurđevih naslednika. Usledila su osvajanja [[Sinop]]a i [[Trapezuntsko Carstvo|TrapezuntTrapezunta]]a. [[Osmansko-mletački sukobi|Rat sa Venecijom]] vođen je između [[1462]]. i [[1470]]. Godine [[1463]]. osvojena je [[Bosanska Kraljevina]]. Rat je vođen i protiv [[Karaman]]a i države Aknajunlua.
 
U ovom periodu vođene su borbe protiv Ugarske i [[Moldavija (pokrajina)|Moldavske kneževine]] ali je ugarski kralj [[Matija Korvin]] uspeo da konsoliduje južnu granicu Ugarske. I pored velikih ratnih uspeha tokom svoje vladavine Mehmed nije uspeo da nanese odlučujući poraz svom najvećem hrišćanskom protivniku, Ugarskoj kraljevini.
Red 171:
{{Link FA|ro}}
{{Link FA|sr}}
 
[[ca:Setge de Belgrad]]
[[tr:Belgrad kuşatması]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Opsada_Beograda_(1456)