Nikifor I Carigradski – razlika između verzija

'''Nikifor I''' ([[Grčki jezik|grč]]. Νικηφόρος Α΄, oko [[758]]–[[828]]) bio je [[византијско царство|vizantijski]] pisac i [[vaseljenski patrijarh Carigrada|carigradski patrijarh]].

 

Nikifor je rođen kao plemić, a njegov otac Teodor je bio visoki činovnik na carskom dvoru, i bio je veoma bogat. Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali je ostavio dvor i udaljio se do obale [[Bosfor]]a i tamo sagradio [[manastir]]. Manastir mu se ubrzo napunio monasima, a on je upravljao manastirom ne primajući monaštva pod izgovorom da je nedostojan, iako je [[Hrišćanstvo|hrišćanskim]] životom služio kao uzor monasima. Učestvovao je pre toga na [[Drugi nikejski sabor|Sedmom vaseljenskom saboru]] kao mirjanin (svetovnjak), po volji [[Popis bizantskih careva|cara]] i patrijarha, i istakao se na saboru svojim izvrsnim poznavanjem ''[[Biblija|Svetoga Pisma]]''. Kada je umro patrijarh [[Tarasije (carigradski patrijarh)|Tarasije]], Nikifor je izabran za patrijarha i protiv svoje volje. Odmah po izboru primio je monaški čin i sve ostale činove redom. Ustoličen je u [[Aja Sofija|Svetoj Sofiji]] kao patrijarh [[806]]. godine. To je bilo za vreme vladavine cara [[Nikifor I (vizantijski car)|Nikifora]], koji je ubrzo potom otišao u rat protiv [[Bugari|Bugara]] i poginuo. Njegov sin [[Stavrakije]] vladao je samo dva meseca pre no što je iznenada umro. Posle ovoga carem je postao [[Mihajlo I Rangabe|Mihailo I Rangabe]], ali vladao je samo dve godine, dok ga [[Lav Jermenin]] nije zbacio sa prestola i prognao. Kada je Lav došao na presto, poslao mu je patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih [[византијско царство|vizantijskih]] careva, što se smatralo zakletvom da će braniti [[pravoslavlje]]). Car nije potpisao knjigu, nego je taj čin odložio do krunisanja. Kada ga je patrijarh Nikifor krunisao, on je odbio da potpiše ovu knjigu, i ubrzo se saznalo da je [[Ikonoklazam|ikonoborac]]. Patrijarh je pokušao da ga posavetuje i povrati ortodoksiji, ali u tome nije uspeo. Car je nasilno prognao Nikifora na [[Prokonida|Prokonidu]] gde je u bedi proveo trinaest godina. Umro je u izgnanstvu [[827]]. godine. Kao patrijarh upravljao je [[Hrišćanska crkva|Crkvom]] devet godina.

 

[[Srpska pravoslavna crkva]] slavi ga 13. marta i 2. juna po crkvenom, a [[26. 3.|26. marta]] i [[15. 6.|15. juna]] po [[gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]].

 

U svojim [[Hronografija|hronografskim]] delima patrijarh Nikifor svakako se pokazuje bolji kao [[Teologija|teolog]] nego kao [[historija|istoričar]]. Njegovo delo ''Hronografski pregled'' (Χρονογραφικὸν σύντομον) je zapravo siromašna [[kronologija|hronološka]] tabela od [[Adam i Eva|Adama i Eve]] do [[829]]. godine, koja je kasnije bila mnogo korišćena, takođe različito nastavljana i interpolirana. Značajniji je tzv. ''Brevijarij'' ([[Latinski jezik|lat]]. ''Breviarium'') odnosno ''Kratka istorija'' (Ἱστορία σύντομος), gde se prikazuje vreme od [[602]]. do [[769]]. godine, pisan na popularan način, koje pokazuje veliko interesovanje za kuriozitete, kao i za [[Biografija|biografske]] i [[Hrišćanska crkva|crkvene]] pojedinosti. Ovo delo, u kome su obrađeni za nas izgubljeni izvori [[7. vijek|7]]. i [[8. vijek|8. veka]], predstavlja veliku vrednost kao izvor.