Neuron – razlika između verzija

'''Nervne ćelije (neuroni)''' imaju ulogu provodnika (konduktora) nadražaja od [[receptor]]a do [[Centralni nervni sistem|CNS]]-a, od [[Centralni nervni sistem|CNS]]-a do odgovarajućih ćelija i organa (efektori) koji će odreagovati na nadražaj, i ulogu prenosa i skladištenja informacija u [[nervni sistem|nervnom sistemu]]. To su visokodiferencirane ćelije koje nemaju sposobnost deljenja (izuzetak su mirisni neuroni koji se kod čoveka obnavljaju svakih dva meseca).

 

[[Datoteka:Nervna celija.jpg|350px|right|thumb|Šema građe multipolarnog neurona i sinapsi]]

Neuroni se sastoje od:

'''Dendriti''' su kratki, razgranati nastavci koji nadražaj dovode do tela neurona. Broj dendrita može biti manji ili veći ili mogu i potpuno da odsustvuju. Oni se dalje mogu granati i na ograncima se uočavaju bojni dendritski trnići.

 

 

Sa svim delovima nervne ćelije, dakle telom, dendritima i aksonom uspostavljaju vezu mnogobrojni kako neuroni tako i nastavci [[glijalne ćelije|glijalnih ćelija]] pa se svi ti nastavci zajedno nazivaju [[neuropila]] (od gr. ''pilos''= svaljana vuna, filc).

 

Telo je prošireni deo nervne ćelije koji može biti različitog oblika. Nislovom metodom oboje se tela nervnih ćelija u kojima se uočavaju:

* elementi [[citoskelet]]a: [[mikrotubula|mikrotubule]], [[mikrofilament]]i i [[neurofilament]]i ([[intermedijarni filament]]i koji se nalaze samo u nervnim ćelijama);

 

Na osnovu tog bojenja moguće je ustanoviti broj, veličinu, oblik kao i raspored tela neurona i ćelija glije.

 

Veličina tela neurona kreće se u mikroskopskim razmerama. Prečnik tela patuljastih neurona, kakvi su npr. zrnasti neuroni kore [[mali mozak|malog mozga]] čoveka je 7-8 μm. Divovski neuroni, kao što su [[Purkinjeove ćelije]] u kori malog mozga čoveka, imaju prečnik od 120 - 150 μm. Između ovih, prema veličini krajnjih, mogu se opisati neuroni koji su mali, srednje veliki i veliki.

 

Smatra se da se prema morfologiji (obliku) tela može razlikovati čak nekoliko stotina neurona, među kojima se mogu izdvojiti:

* piramidni neuroni čija su tela trouglasta, slična piramidi; grade piramidalne slojeve u kori velikog mozga čoveka;

* zvezdasti neuroni i dr.

 

Tela neurona mogu biti raspoređena tako da obrazuju strukture:

 

{{poseban članak|ganglije}}

 

Kada je otkrivena struktura i sastav Nislovih tela postalo je jasno da su tela nervnih ćelija centri metabiličkih aktivnosti kojima se ispunjava trofička funkcija tela u odnosu na dendrite i aksone. U njima se odvijaju procesi sinteze svih bitnih [[protein]]a koji regulišu procese ne samo u telu već i u nastavcima koji sa njega polaze.

 

Dendriti su kratki, mnogobrojni produžeci citoplazme koji polaze sa tela nervne ćelije i granaju se čime se povećava površina kojom primaju signale. Imaju funkciju primanja nadražaja koji dolaze od drugih neurona i njihovom provođenju ka telu nervne ćelije. U citoplazmi dendrita nalaze se:

* brojne mikrotubule,

Ostvaruju brojne sinapse. Kao [[receptor]]i, [[senzitivni završeci]], primaju različite vrste osećaja: bol, toplotu, dodir, ukus, miris, zvuk itd.

 

* '''kolaterale''', grane koje se odvajaju pod pravim uglom bočno u nivou Ranvijerovih čvorova; one se mogu granati tako da svaka od ogranaka stupa u vezu sa nekim drugim neuronom;

* '''telodendrija''' (''telodendria''), granati završni deo aksona; svaka od grana telodendrije predstavlja završava se [[sinaptički pupoljak|sinaptičkim pupoljkom]].

Akson koji se nalazi van [[nervni centara|nervnih centara]] je obavijen omotačem nazvanim [[mijelinski omotač]], koji je prisutan kod [[kičmenjak]]a dok je kod [[beskičmenjak]]a relativno redak. Taj omotač daje vlaknima belu boju, dok nervna vlakna sa malo mijelina izgledaju sivo. Mijelinski omotač u [[periferni nervni sistem|PNS]]-u obrazuju [[Švanova ćelija|Švanove ćelije]], a u CNS-u ga obrazuju [[oligodendrocit]]i. Omotač se obrazuje od segmenata između kojih su prekidi nazvani [[Ranvijerovi čvorovi]] (francuski [[patolog]] [[Ranvijer]], Ranvier, 19. vek). Plazma membrana koja obavija akson naziva se [[aksolema]], a unutrašnjost je [[aksoplazma]].

 

Nervne ćelije u okviru nervnog sistema, ma koliko izgledale prostorno udaljene, ne funkcionišu odvojeno i nezavisno. One su uvek morfološki i funkcionalno povezane što obezbeđuje normalno funkcionisanje svih delova nervnog sistema.

 

Neuroni se '''prema broju nastavaka''' koji polaze sa tela dele na :

* multipolarne.

 

 

'''Prema pravcu prenošenja nadražaja''' razlikuju se tri vrste neurona :

 

 

Pored čulne i mišićne ćelije i nerva ćelija ima sposobnost nadražljivosti. Nadražljivost je sposobnost ćelije da na određeni nadražaj (stimulus) odreaguje promenom svog [[membranski potencijal|membranskog potencijala]]. Kada je ćelija u stanju mirovanja taj membranski potencijal se naziva potencijal mirovanja.

{{poseban članak|membranski potencijal}}

 

Stimulacijom membrane neurona dolazi prvo do [[depolarizacija plazma membrane|depolarizacije]] koja kada dostigne kritični nivo nastaje akcioni potencijal koji se dalje prenosi duž nervnog vlakna po zakonu ''sve ili ništa'' koji govori o tome da :

 

{{poseban članak|akcioni potencijal}}

 

Informacija u obliku akcionog potencijala se sa jedne na drugu nervnu ćeliju ili sa nervne na mišićnu ćeliju prenosi kroz specijalizovane [[međućelijske veze]] komunikacijoskog tipa, sinapse.

 

Prema tome koji delovi neurona stupaju u međusobne veze razlikuje se nekoliko tipova sinapsi:

* dendro-dendritske uspostavljaju se između dendrita dve nervne ćelije;

* akso-aksonalne u kojima su aksoni dva neurona u međusobnoj vezi;

{{poseban članak|sinapsa}}

 

Put koji nadražaj pređe od receptora sezitivnim neuronom do nervnog centra u CNS-u, a zatim motornim neuronom do efektora (radnog organa) naziva se refleksni luk.

{{poseban članak|refleksni luk}}

 

U nervnom tkivu, bilo CNS-a bilo PNS-a, nema [[matična ćelija|izvornih ćelija]] pa tome i ne postoji mogućnost da se oštećene ili uginule nervne ćelije nadoknade.---Ovo je bilo relativno doskorašnje verovanje. Noviji radovi pokazuju stvaranje novih neurona u toku celog života u hipokampusu i subventrikularnoj zoni mozga.(videti englesku wikipediju na temu neurogenesis, rad J. Altmana, 1962, kao i Neurogenesis in the adult human hippocampus iz 1998. autora P.S. Eriksson et al.)--- Prirodno starenje i propadanje neurona, koji jesu dugovečne ali nisu večne ćelije, u mnogim slučajevima ne dovodi do bitne promene u održavanju informativne mreže nervnog sistema. To se postiže velikom plastičnošću neurona koja se ogleda u promeni dužine i pravca pružanja njihovih nastavaka čime se postiže:

* stvaranje novih sinapsi

'''Regeneracija aksona''' u početnim fazama obuhvata [[degeneracija|degeneraciju]] dela aksona koji nije u vezi sa telom neurona i delovanje [[makrofag]]a koji otklanjaju ostatke tog dela. Onaj deo koji je ostao u vezi sa telom neurona počinje da se grana i svaka grana se izužuje u pravcu efektora, ali samo jedna od njih uspostavlja kontakt sa efektorom. Oko te grane umnožene Švanove ćelije obrazuju mijelinski omotač i time se završeno obnavljanje aksona. Procesi obnavljanja se ne dešavaju brzo, kod čoveka mogu trajati mesecima i u perifernom nervnom sistemu nisu uvek uspešni.

 

Evolucija nervnih ćelija vezana je za evoluciju višećelijskih životinja. Tokom evolucije životinja dolazi do:

* povećanja broja nervnih ćelija

 

Kod većine [[beskralježnjaci|beskičmenjaka]] senzitivni neuroni imaju funkcije:

 

Kod kičmenjaka dolazi do diferencijacije tako da:

* senzitivni neuroni samo povezuju receptore sa CNS-om.

 

Elektronska mikroskopija, u kombinaciji sa drugim metodama, dala je glavna saznanja o strukturi i funkciji nervnog tkiva, ali svakako treba se osvrnuti i na metode koje su joj prethodile. Tri osnovne metode za izučavanje nervnog tkiva uvedene su krajem 19. veka značajno su doprinele saznanjima iz ove oblasti:

* Goldžijeva metoda ([[Kamilo Goldži]], Camillo Golgi, 1843-1926)

{{poseban članak|neurohistološke metode}}

 

* Mariček, Magdalena; Ćurčić, B; Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.

* Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.

* ''Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.''

* Petrović, V. M, Radojčić, R, M: Uporedna fiziologija (drugi deo), ZUNS, Beograd, 1994.

* Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.