Razlike između izmjena na stranici "Lenjivci"

Obrisano 9 bajtova ,  prije 7 godina
m
robot kozmetičke promjene
m (Bot: popravljanje preusmjeravanja)
m (robot kozmetičke promjene)
| karta_raspon = Bradypus Range.png
| karta_raspon_opis = B. variegatus (zeleno), B. tridactylus (plavo), B. torquatus (crveno)
| karta_raspon_opis = Pojas rasprostranjenosti<br /><span style="background:#ff0000">&nbsp;&nbsp;&nbsp;</span> B. torquatus <span style="background:#008000">&nbsp;&nbsp;&nbsp;</span> B. variegatus <span style="background:#0000FF">&nbsp;&nbsp;&nbsp;</span> B. tridactylus
}}
 
 
== Ekologija ==
Današnji lenjivci su svaštojedi. Oni mogu da jedu insekte, male guštere i strvine, ali pretežno jedu pupoljke, mlade grane i lišće pretežno drveta Cecropia. Izuzetno su adaptirani na život u krošnji visokog drveća. Lišće, njihov glavni izvor hrane, im pruža veoma malo energije i hranjivih sastojaka i ne vari se lako. Lenjivci zbog toga imaju veliki i specijalizovani želudac koji ima više odeljaka u kojima simbiotske bakterije razlažu žilavo lišće. Skoro dve trećine težine tela dobro nahranjenog lenjivca se sastoji od sadržaja njegovog stomaka i proces varenja može da traje i više od mesec dana.
 
I pored toga lišće pruža veoma malo energije pa se lenjivci sa tim nose pomoću niza različitih vidova prilagođavanja: imaju veoma nizak nivo metabolizma ( manji od polovine očekivane vrednosti za životinju te veličine ), i zadržavaju nisku telesnu temperaturu kada su aktivni (30 do 34 stepeni celzijusa) i još nižu kada se odmaraju.
 
Iako nisu u stanju da opstanu izvan tropskih šuma Južne i Srednje Amerike, u ovom okruženju lenjivci su izuzetno uspešna bića: u pojedinim oblastima na njih otpada dve trećine svih sisara. Od šest živućih vrsta samo jedna vrsta troprstog lenjivca – Bradypus torquatus, trenutno ima status ugrožene vrste. Međutim sve veće uništavanje južnoameričkih tropskih šuma može uticati na ugrožavanje opstanka svih ostalih vrsta lenjivaca.
 
== Fiziologija ==
Krzno lenjivaca ima specijalizovanu funkciju: spoljne dlake rastu u pravcu suprotnom od onog kod ostalih sisara. Kod većine sisara, dlake rastu prema ekstremitetima, ali zbog toga što lenjivci provode toliko vremena sa nogama iznad tela, viseći sa drveća, njihove dlake rastu u suprotnom pravcu. U uslovima stalne vlage, u krznu su stalno prisutne simbiotske cijanobakterije koje obezbeđuju kamuflažu. Zbog tih algi, krzno lenjivaca je mali ekosistem koji je dom za mnoge neparazitske insekte. Lenjivci imaju kratku glavu i njušku, velike oči, male uši i duge noge. Imaju i zdepast rep dug 6–7&nbsp;cm. Sveukupno telo lenjivaca je obično dugo između 50 i 60&nbsp;cm. I pored izuzetne adaptacije na život u krošnjama lenjivci su takođe i odlični plivači što im pomaže u uslovima stalnih poplava u područjima [[Amazona]] i drugih velikih reka.
 
Kandže lenjivaca služe im kao jedina prirodna odbrana. Napadnuti lenjivac može zamahnuti kandžama ne bi li zastrašio ili ranio svog napadača. Ipak glavna odbrana lenjivaca je kamuflaža. Dok se sporo kreću u krošnjama drveća izgledaju neprimetno. Jedino za vreme povremenih spuštanja na tlo bivaju ranjivi. Njihovi glavni predatori su [[jaguar|jaguari]]i, veliki [[orao|orlovi]] i [[čovjek|čovek]]. Glavni uzroci smrti lenjivaca u [[Kostarika|Kosta Riki]] su kontakti sa električnim vodovima i sa lovokradicama.
 
Lenjivci se kreću samo kada je to neophodno i veoma sporo. Imaju samo četvrtinu mišićnog tkiva u poređenju sa životinjama njihove težine. Mogu da se kreću zanemarljivo većom brzinom u slučaju neposredne opasnosti ali u tom slučaju sagorevaju veliku količinu energije. Na nogama i rukama imaju specijalizovane zakrivljene kandže koje im omogućavaju da vise sa grana bez napora. Iako ponekad sede na vrhovima grana oni obično jedu, spavaju i čak rađaju mlade viseći sa grana. Ponekad ostaju da vise na granama i nakon smrti.