Kovač – razlika između verzija

‎'''Kovač''' je [[zanatlija]] specijalizovan za obradu gvozdenih metalnih predmeta kao ‎što su kapije od [[kovano_gvožđekovano gvožđe|kovanog gvožđa]], razne rešetke, [[nameštaj]], ‎skulpture, [[oružje]], ukrasni i sakralni predmeti, kuhinjski pribor i [[alat]]. ‎Uopšteno govoreći, kovači se ne bave obradom metala koji nisu gvožđe, kao što ‎su kalaj, bronza, bakar i slično. Njihovom obradom se bave samo usko ‎specijalizovane zanatlije. U početku, kovači gotovo da nisu pravili dekorativne ‎predmete (zbog relativno brzog rđanja gvožđa). Pronalaskom nerđajućeg čelika to ‎se veoma izmenilo. ‎

Kovači rade tako što zagrevaju komad metala (kovano gvožđe ili čelik) dok on ne ‎postane dovoljno mekan da bi se oblikovao po želji na nakovanju pomoću [[čekić]]a ‎ili drugog alata. Zagrevanje se vrši pomoću [[propan]]a, [[prirodni_gasprirodni gas|prirodnog gasa]], [[ugalj|uglja]], [[‎ćumur]]a, ili [[koks]]a. Savremeni kovači upotrebljavaju za zagrevanje metala i ‎oksiacetalenske baklje,kao i specijalne električne [[peć]]i. Osim toga što se ‎koristi za omekšavanje metala, zagrevanje se može koristiti i u druge [[metalurgija|metalurške]] ‎svrhe. ‎

‎[[imageDatoteka:Blacksmith at work.jpg|thumb|200px|Kovač pri radu]]‎

Osobenost kovačkog zanata je i to da kada se radi sa čelikom on može zagrevati, a ‎zatim uronjavati u vodu. Svrha ovoga je da se dobije specifična struktura metala. ‎Uronjavanjem u vodu krt [[čelik]] ojačava ali i postaje pogodniji za obradu. Ovo ‎zahteva zagrevanje metala do određene [[temperatura|temperature]]. Kod mnogih tipova čelika pri ‎ovom procesu na površini metala se može videti oksidaciona boja. Različite ‎upotrebe zahtevaju različite kombinacije čvrstine i otpornosti, a samim tim i ‎različite načine obrade metala. Vešti kovači su u stanju da isti komad metala ‎obrade na nekoliko mesta na različite načine. Na primer, prednji deo čekića je ‎uvek tvrđi od zadnjeg dela što čini alatku izdržljivom i čvrstom. U [[Japan]]u ‎kovači prave [[mač]]eve [[katana|katane]] sa izuzetno čvrstim prednjim sečivom, dok drugi deo ‎sečiva ostaje mekši. ‎

‎[[imageDatoteka:Blacksmiths fire.jpg|thumb|200px|Kovačka vatra]]‎

Kovači rade sa 'obojenim' metalima, pogotovo sa [[gvožđ]]em (vidi: [[kovano gvožđe]]), ‎dok ostali metalci rade sa 'neobojenim' metalima, kao što su [[kalaj]] i [[olovo]]). ‎Termin 'obojeni' metali potiče od sloja [[oksid]]a koji se formira na površini ‎metala tokom zagrevanja, tzv. vatrene skale. Obojeni metali imaju tamniju vatrenu ‎skalu, dok neobojeni metali imaju svetliju, a neki je uopšte i nemaju. Umetnost ‎obrade dragocenih metala (uglavnom zlata i srebra) se naziva zlatarstvo. ‎Poslednjih godina kovanje nerđajućeg čelika je u sve većem porastu, naročito zbog ‎potreba u graditeljstvu. ‎

‎[[imageDatoteka:Hot metalwork.jpg|thumb|200px|Užareni metal koji obrađuje kovač]]‎

Dolaskom masovne proizvodnje došlo je do smanjenja tržišta za kovače, izuzev u ‎[[Afrika|Africi]], [[Indija|Indiji]], [[Jugoistočna_AzijaJugoistočna Azija|Jugoistočnoj Aziji]] i [[Južna_AmerikaJužna Amerika|Južnoj Americi]] gde su mnoge zanatlije ‎nastavile da se bave tradicionalnim poslovima. Velika potražnja za umetničkim ‎predmetima od kovanog gvožđa dovela je do pojave nove vrste zanatlija, tzv. kovača ‎umetnika. Pionir ove vrste umetnosti je [[Filip Simons]] (Philip Simmons) iz ‎‎[[Čarlston]]a u [[Južna_KarolinaJužna Karolina|Južnoj Karolini]]. ‎

* http://www.kovackaradnja.com

* http://www.metalgarden.ca

* http://www.donasbee.com‎

* http://www.abana.org‎

* http://www.blacksmithsjournal.com‎

* ‎http://www.keenjunk.com‎

* http://www.key-to-metals.com/Articles.htm

* http://www.julianwadsworth.co.uk

* http://www.anvilfire.com‎

* ‎http://simmons.abana-chapter.com