Verzija na datum 13 mart 2013 u 22:24 uredi Addbot (razgovor \| doprinos) 46.972 izmene m Bot: migracija 25 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q209793 na Wikidati ← Starija izmjena		Aktualna verzija na datum 24 juni 2014 u 00:31 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene
Red 6: [[Datoteka:Constantineiii.jpg\|thumb\|300px\|'''Zlatnik cara Konstantina III''' sa carevim portretom na obversu i tradicionalnom predstavom trijumfa na reversu gde se pobeda slavi u ime trojice avgusta, najverovatnije Konstantinovih priželjkivanih savladara, legitimnih avgusta Honorija i [[Teodosije II\|Teodosija II]].]] == Uzurpacija == Pre nego što je izabran za cara budući Konstantin III je bio običan vojnik u rimskoj [[Britanija (provincija)\|Britaniji]]. Pošto je [[Magister militum\|vrhovni zapovednik]] zapadnorimskih vojski [[Stilihon]] u toku [[406]]. povukao brojne vojnike sa [[Rajna\|Rajne]] i iz Britanije kako bi branio Italiju od najezde [[Goti\|gotskog]] kralja [[Radagajst]]a, u rimskoj Britaniji je došlo do pobune. Već [[406]]. za protivcara je izabran izvesni [[Marko (uzurpator)\|Marko]], a zatim i [[Gracijan (uzurpator)\|Gracijan]] i najposle, pre svega zbog svog imena po istoričaru Oroziju, i Konstantin. Odmah pošto je izvikan, Konstantin je 407. prešao [[La Manš]] sa glavninom britanskih vojski tako da se ta godina smatra tradicionalnom godinom konačnog rimskog povlačenja sa [[Britanska ostrva\|Britanskih ostrva]]. == Honorijevo priznanje == U [[Galija\|Galiji]], Konstantin III je zatekao tešku situaciju pošto su [[31. decembar\|31. decembra]] [[406]]. plemena [[Vandali\|Vandala]], [[Svevi\|Sveva]] i [[Alani\|Alana]] prešla zaleđenu Rajnu i krenula da pustoše i pljačkaju po Galiji sve do [[Pirineji\|Pirineja]]. Njihov trag su sledili [[Burgundi]] i [[Alamani]]. U takvim prilikama Konstantin je sve svoje snage skoncentrisao na pridobijanje rimskih poluga vlastu u Galiji i zauzimanje rajnskih prelaza. Sa druge strane, car [[Honorije]] i Stilihon su u Konstantinu videli veću opasnost po zapadnorimski dvor i poslali su protiv njega carsku vojski pod komandom Gota [[Sar (vojskovođa)\|Sara]]. Pošto je Konstantin odbio Sara i stavio pod svoju vlast teritorije severno od [[Alpi\|Alpa]], Stilihonov položaj, opterećen i optužbama o saradnji sa [[Alarik I\|Alarihom]] i njegovim [[Vizigoti]]ma, je bio teško uzdrman tako da je optužen za veleizdaju i pogubljen [[22. avgust]]a [[408]]. godine. U toku leta [[408]]. Konstantin III je utvrdio svoju rezidenciju u galskom gradu Arelatu ([[Arl]]u) i svog sina [[Konstans (uzurpator)\|Konstansa]] je proglasio za [[cezar (titula)\|cezara]] i sa vojskovođom [[Gerontije]]m ga je poslao da zauzme i [[Hispanija\|Hispaniju]]. U Hispaniji su Konstantinovi ljudi, po rečima [[Olimpijodor iz Tebe\|Olimpijodora iz Tebe]], zarobili nekoliko Honorijevih rođaka i nedugo zatim ih pobili u Galiji. Sam Honorije je u to vreme bio teško pritisnut od strane Vizigota i u [[Ravena\|Raveni]] je spremno prihvatio emisare koji su zatražili priznanje Konstantinove titule [[Avgust (titula)\|avgusta]]. Kao legitimni predstavnik [[Teodosijeva dinastija\|Teodosijeve dinastije]] i u svakom pogledu stariji avgust po rangu, Honorije je priznao Konstantina za savladara i u znak priznanja mu poslao purpurni carski plašt. Ipak, [[Vizantija\|istočnorimski]] dvor u [[Konstantinopolj]]u nikada nije priznao Konstantina za člana carskog kolegijuma. Događaji koji su usledili su pokazali da je Honorijevo priznanje bilo i vrhunac Konstantinovog carevanja. == Pad == Prvi udarac došao je od strane vojskovođe Gerontija koji se odmetnuo i proglasio svog sina [[Maksim (uzurpator)\|Maksima]] za cara. Kako bi dobio spremnu i efikasnu vojsku Gerontije je septembra ili oktobra [[409]]. otvorio pirinejske prevoje Vandalima, Alanima i Svevima koji su se potom prebacili na [[Pirinejsko poluostrvo]]. Konstans, koji je u ime svog oca upravljao Hispanijom, poražen je od strane Gerontija i morao je da se povuče u [[Vjen]] u Galiji. Pošto je Honorije svoje priznanje uslovio dobijanjem pomoći protiv Vizigota, Konstantin je početkom [[410]]. prešao Alpe ali se nije otvoreno sukobio sa Alarihom najverovatnije zbog odsustva Honorijeve konkretne pomoći. Po povratku u Galiju Konstantin, koji je sada praktično bio u otvorenom sukobu i sa Honorijem, je proglasio za avgusta svog sina Konstansa, dok je drugom sinu [[Julijan (sin Konstantina III)\|Julijanu]] dao najviši [[Rimski senat\|senatorski]] rang nobilisima. Najzad, Konstantinovo galsko "carstvo" je [[411]]. napadnuto iz dva pravca: iz Hispanije ga je napao Gerontije predvodeći vojsku dobrim delom sastavljenu od varvara, a iz Italije Honorijev novi vrhovni vojskovođa [[Konstancije III\|Flavije Konstancije]]. Gerontije je opseo i zauzeo Vjen gde je mladi avgust Konstans i ubijen. Konstantin se utvrdio u svojoj rezidenciji Arelatu ispred čijih zidina su se susrele Gerontijeva i Konstancijeva vojska. Gerontijevi vojnici su većim delom prebegli Konstanciju i vladar Hispanije i njegov sin Maksim su se vratili južno od Pirineja gde su ubrzo stradali. Konstancije je zatim opseo Arelat, potukao vojsku odanu Konstantinu koja je pokušala da razbije opsadu i zauzeo grad. Konstantin se sklonio u jednu od gradskih crkava gde je zajedno sa sinom Julijanom posvećen za [[Hrišćanstvo\|hrišćanskog]] sveštenika. Konstanciju se predao pod zakletvom da će biti ostavljen u životu. Zatim su Konstantin i Julijan poslati caru u Ravenu ali su nedalego od rezidencije [[Teodosije I\|Teodosijevog]] sina pogubljeni u znak odmazde zbog ubistva Honorijevih rođaka [[408]]. godine. Njihove glave su prispele u Ravenu [[18. septembar\|18. septembra]] [[411]]. i docnije su bile javno izložene u [[Kartahena\|Kartaheni]] u Hispaniji. O karakteru Konstantina nekoliko beležaka su ostavili pozniji galski autori koji su možda poznavali lokalnu tradiciju. Tako je po [[Sidonije Apolinar\|Sidoniju Apolinaru]] njegov najveći greh bila kolebljivost, a po [[Grgur Turski\|Grguru Turskom]] proždrljivost. Savremenik događaja Olimpijodor smatrao je pak da su posle uklaljanja Konstantina Vandali, Alani i Svevi stekli prva trajnija uporišta u gradovima Galije i Hispanije. == Izvori ==

Konstantin III (uzurpator) – razlika između verzija