Kinesko kancelarijsko pismo – razlika između verzija

|fam1=[[Proročanski zapisi]]

|fam2=[[Pečatno pismo]]

|unicode

|iso15924=Hani, Hans, Hant

[[Datoteka:Regular and clerical script eg.svg|200px|thumb|left|Slova kineskog "kancelarijskog pisma" u [[kinesko redovno pismo|redovnom pismu]] (lijevo) i kancelarijskom pismu (desno).]]

 

Kineski naziv za pismo, „lišu“ ({{jez-kin-tup|t=隸書|u=隶书|p=lìshū}}) je donekle problematično. „Li“ je značilo rob ili zarobljenik koji služi državu, i time neki zaključuju da pismo je korišteno u snimanje poslova vezane za takve robove, dok su drugi zaključili da je korišten od regrutovanih zarobljenika kao pismoznanci<ref>Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, str. 111</ref>. Bez obzira, izraz može biti pokazni za niski socijalni status pisma koje je prvo imalo.

 

Činovničko pismo je popularno ali sa greškom mišljeno da se izumio ili razvio u ranoj [[dinastija Han|Han dinastiji]] iz [[malo pečatno pismo|malog pečatnog pisma]]. Ima takođe istorijskih tradicija do Han dinastije koja pogrešno pripisuje stvaranje činovničkog pisma na Ćin dinastiju, a posebno na Čeng Miao, koji je rekao da ga je izumeo na naredbu [[ĆinŠihuang]]a.<ref>Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) (2000). Kinesko pisanje.</ref> Još jedna tradicionalna priča je da je izumljena od vladinih pismoznanaka, posebno onih koji su uključeni u pravosuđu i krivičnim sistemima<ref>Ova verzija je data u Hanšu, po rečima {{lang|zh-Latn|Táng Lán}} (唐蘭) 1979. {{lang|zh|《中國文字學》（上海：上海古籍出版社）。}} {{lang|zh-Latn|Zhōnggúo Wénzìxué}} (kineske lingvistike). {{lang|zh-Latn|Shànghǎi Gǔjí Publishing}}, str. 165, i Ćiu 2000, str. 107</ref>. Međutim, iz pisanog materijala iskopano od arheologa, sada ja poznato da su ''sve'' faze kineskog pisanja išlo kroz perioda prirodne evolucije, i niko od njih su izum jedne osobe, i to je istinitu za činovničko pismo. Takođe, umesto da su stvoreni od strane književnika vlade, tvrdilo se da je činovničko pismo već bilo u popularnoj upotrebi, a korištenje od pisaca dinastije Ćin samo odražava taj smer<ref>{{lang|zh-Latn|Táng Lán}} 1979, str. 165, citirano u Ćiu 2000, str. 107</ref>. Arheološka otkrića sada jasno pokazuju da je nezreo oblik činovničkog pisma ('pre-činovničko') je već bio u razvoju države Ćin tokom kasnog perioda Zaraćenih država<ref>Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000; str. 59 & str. 104</ref>, i u ranoj zapadnoj Han, koje se može videti na broj bambus knjiga nedavno iskopljeni<ref>Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, str. 108</ref>. Šta više, pismo neposredno pre pisanja činovničkog pisma nije samo pečatno pismo; nego, bilo je istovremeno postojanje pečatnog pisma (uprvo dominantan i formalni stil), zajedno sa sve popularnijom, ali sekundarnom obliku 'vulgarnog', 'popularnog' ili 'običnog' pisanja, koji se vrlo grubo pisao i bio je obično ravnolinijski<ref name="Qiu-104">Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, str. 104</ref>. Popularnosti ovog prostog pisma je rastao sa proširenjem korištenja samog pisanja<ref name="Qiu-104"/>. Struktura i stil mnogih karaktera crtani u ovom prostom pisanju su bili slični ili čak identični na njihove kasnije činovničke pismene oblike<ref>Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, str. 104-5</ref>, vodeći neke da zaključe da pre-činovničko (a time i činovničko) pismo nije evolvirao iz pečatnog pisma iz prostog pisanja Ćin koja je istovremeno postojalo sa pečatnom pismu u kasnom periodu Zaraćenih država u Ćin dinastiji<ref>Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, str. 107</ref>. Pismo Ćin bambusa je dobar primer ovog prelaza, budući da je evolvirao od prostog Ćin pisma i neki smatraju da čine Ćin činovničko pismo<ref>Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, str. 104-6</ref>.

 

Tokom kasnog perioda Zaraćenih država, pre-činovničko pismo se pojavilo u neformalne upotrebe. Tokom dinastije Ćin čini se da su korišćeni u nekim književnim upotrebama, ali nikada u formalne korištenje. Sazrevanjem u činovničko pismo u ranom periodu Han, ubrzo je postao dominantno pismo za opšte namene, a pečatno pismo je ostao u upotrebi za većinu formalnih svrha, kao što su neke žigove i pečate, i naročito naslovi pisanih knjiga i spomenika; malo rukopisnih se takođe bili u upotrebi u to vreme<ref name="Qiu-113">Ćiu Šjigui ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, str. 113</ref>. Iz činovničkog pisma novi oblik se tada pojavilo usred istočne dinastije Han, koji neki zovi novo-činovnički<ref name="Qiu-113"/>. Iz ovog novo-činovničkog i rukopisnog pisma je do kraja u istočnoj Han dinastiji novi oblik tada nastao, od čega je zatim nastao moderno standardno pismo. Dakle, evolucija od činovničkog pisma do standardnog pisma nije bio direktan korak kako je obično pretpostavljeno<ref name="Qiu-113"/>.

 

<div class="references-small">

<references />