Razlike između izmjena na stranici "Kiklop (Euripid)"

Obrisana 52 bajta ,  prije 6 godina
m/м
robot kozmetičke promjene
m/м (dodana kategorija Starogrčke drame pomoću gadgeta HotCat)
m/м (robot kozmetičke promjene)
{{Infobox Play | name= Kiklop
| image = Jakob Jordaens 009.jpg
| caption = Odisej u Polifemovoj spilji<br />([[Jakob Jordaens]], 17. vek)
| writer = [[Euripid]]
| chorus = [[Satiri]]
}}
{{italictitle}}
'''''Kiklop''''' ([[grčki]]: Κύκλωψ, ''Kýklōps'') je [[Stara Grčka|starogrčka]] [[satirska igra]] koju je napisao [[Euripid]]. To je jedina [[Antika|antička]] satirska igra koja se u celini sačuvala. Radi se o drami koja nalikuje na [[Travestija|mitološku travestiju]] i zasniva se na događaju koji se pripoveda u 9. knjizi [[Homer|Homerove]]ove ''[[Odiseja|Odiseje]]''.
 
== Pozadina ==
[[FileDatoteka:Polyphemus.gif|thumb|''[[Polifem]]'', slika [[Johann Heinrich Wilhelm Tischbein|Johanna Heinricha Wilhelma Tischbeina]], 1802, Landesmuseum Oldenburg]]
Nakon [[Trojanski rat|trojanskog rata]] [[Odisej]] se izgubi na putu kući. Sa svojom gladnom posadom pristanu uz planinu [[Etna|Etnu]] na [[Sicilija|Siciliji]], gde stanuju [[Kiklopi]]. Naiđu na [[Satiri|satire]] i njihovog oca [[Silen|Silena]]a, koji su se ranije razdvojili od [[Dionis|Dionisa]]a (ovoga su zarobili [[Pirat|pirati]]), pa ih je zarobio jedan od Kiklopa (u ''Odiseji'' nazvan [[Polifem|Polifemom]]om). U ''Odiseji'' dakako nema ovih likova: njihovo prisustvo osigurava komičke efekte zahvaljujući njihovom kukavičkom i pijanom ponašanju.
 
== Radnja ==
 
Po dolasku Odisej sretne Silena i ponudi mu [[vino]] u zamenu za hranu. Kao [[Dionis|Dionisov]]ov sluga Silen ne može odoleti vinu uprkos tome da hrana koju Odisej traži ne pripada njemu. No pojavljuje se Kiklop i Silen odmah optuži Odiseja za krađu hrane, i pri tom se mnogim bogovima i životima satira (koji stoje pored njega) kune u to da govori istinu. Njegov sin, jedan od mlađih satira, pokuša da Kiklopu kaže istinu i pomogne Odiseju. Nakon rasprave Kiklop uvodi Odiseja i njegovu družinu u svoju spilju, gde neke od njih i pojede. Odisej uspeva da se iskrade i zapanjen je onim što je video. Smisli plan da napije Kiklopa i da, nakon što se ovaj onesvesti od pojanstva, džinovskim štapom progori njegovo jedino oko.
 
Kiklop i Silen zajedno piju, pri čemu Silen stalno pokušava da za sebe prigrabi što više vina. Kad se Kiklop napio, govori kako vidi bogove oko sebe i stane da Silena zove [[Ganimed (mitologija)|Ganimedom]] (lepim mladićem koga je [[Zevs]] učinio besmrtnim i postavio ga za svog [[peharnik|peharnika]]a). Kiklop onda ugrabi Silena i odvede ga natrag u svoju spilju, s aluzijom da će imati [[seksualni odnos]] s njm. Uto Odisej odluči da pređe na sledeću fazu svog plana. Satiri isprva ponude pomoć, ali kada dođe vreme za akciju, svi se uplaše i odustanu navodeći raznorazne apsurdne razloge. Iznervirani Odisej osloni se umesto njih na pomoć članove svoje posade te oni progore Kiklopovo oko.
 
Odisej je bio ranije je rekao Kiklopu da se zove "Niko" (grčki: Οὖυτις ili Μῆτις), pa kad je Kiklop sad povikao ko ga je oslepio, to je zvučalo kao da kaže: "Niko me je oslepeo". Osim ove igre rečima, tu je i jedna šala koju je teže prevesti, a koja se zasniva na tome da je oblik reči μῆτις identičan s oblikom imenice koja znači "umešnost" ili "lukavstvo". Na taj račun Satiri se malo šale s njim. No Odisej pogreši i zbog taštine izbrblja svoje pravo ime. Premda uspeva da pobegne, njegov postupak ovde koštaće ga novih nevolja na putu kući, jer je izazvao gnev Kiklopovog oca, boga [[Posejdon|Posejdona]]a.
 
== Karakteristike ==
 
''Kiklop'' je na pozornici izveden možda [[412. pne.]]<ref> M. C. Howatson, ''The Oxford Companion to Classical Literature'', 1997, s.v. ''Cyclops''.</ref> Odisej je tu "deheroizovan i [[Farsa|farsički]] ocrtan" i predstavljen u kontekstu "deformacije [[Troja|trojanske]] tradicije".{{sfn|Sironić|Milivoj|1977|p=113}} Ismevanje Homerovih [[Heroj|heroja]] i [[Parodija|parodija]] epskog izražavanja jasno otkrivaju gledaocu da u drami ništa nije ozbiljno, pa ni jezovitost Kiklopovog [[Kanibalizam|kanibalizma]], niti brutalnost Odisejeve osvete. Sve je to zapravo predstavljeno s [[Komedija|komičkim]] preterivanjem, s ciljem da izazove neku vrstu "slatke jeze", "kakvu osećaju deca kad im se pričaju strašne priče".{{sfn|Easterling|Kenney|2002|p=351}}
 
== Reference ==
{{reflist}}
 
== Izvori ==
 
* {{cite book|last1=Easterling |first1=P.E.|last2=Kenney |first2=E.J. |year=2003 |title= The Cambridge History of Classical Literature. Vol. I: Greek Literature|location= Cambridge |ref = harv}}