John Brown (abolicionist) – razlika između verzija

Braunov pokušaj 1859. da započne oslobodilački pokret među robovima u [[Harpers Ferry| Harpers Ferryju]]ju u tadašnjoj [[Virginia|Virdžiniji]] uzburkao je naciju. Suđeno mu je za izdaju "Komonvelta Virdžinije", ubistvo petorice pro-robovlasničkih Južnjaka i za podsticanje pobune robova. Označen je krivim po svim tačkama i obešen. Južnjaci su tvrdili da je njegova pobuna vrh ledenog brega abolicionista i da predstavlja želju [[Republikanska stranka SAD|Republikanske stranke]] za ukidanje ropstva. Istoričari se slažu da je napad u Harpers Feriju 1859. podigao tenzije koje su godinu dana kasnije dovele do secesije i Američkog građanskog rata.

Braun je prvi put izazvao pažnju kada je predvodio malu grupu dobrovoljaca tokom [[Krvavi Kanzas|Krvavog Kanzasa]]. Za razliku od većine ostalih Severnjaka koji su zagovarali miran otpor zagovornicima ropstva, Braun je zahtevao nasilnu akciju kao odgovor agresiji Južnjaka. Nezadovoljan pacifizmom kojeg je zagovarao organizovani abolicionistički pokret, on je govorio: " Ti ljudi samo govore. Ono što nama treba je pokret - pokret!" Tokom pohoda u [[Kanzas|Kanzasu]]u sa svojim pristalicama ubio je južnjaka - pristaša ropstva u akciji poznatoj pod nazivom "Pottawatomijski masakr" u maju 1856.g. kao odgovor na napad na slobodni (abolicionistički) grad [[Lorens|Lawrence]]. 1859.g. predvodio je napad na federalno skladište oružja u Harpers Ferryju. Tokom napada skladište je opkoljeno, sedmoro ljudi ubijeno a više od 10 ranjeno. Nameravao je da naoruža robove oružjem iz arsenala ali je napad bio neuspešan. Pobuna je ugušena u roku od 36 sati tokom kojih su Braunovi ljudi pobegli, poginule ili zarobljeni od strane lokalne za ropstvo opredeljene milicije, i [[marinski zbor SAD|marinaca]] predvođenih [[Robert E. Lee|Robertom E. Lee-jem]]. Hapšenje Džona Brauna od strane federalnih snaga privuklo je nacionalnu pažnju. Dok su se Južnjaci pribojavali da je to samo prva od mnogih predstojećih zavera Severnjaka da izazovu pobunu robova koja bi ugrozila njihove živote, eepublikanci su to odbacivali i govorili da se neće mešati u pitanje ropstva na Jugu.

== Rane godine ==

Džon Braun je rođen 9. maja 1800. g. u Torringtonu, [[Connecticut|Konektikat]]. Četvrto je od osmoro dece Ovena Brauna (Owen Brown 1771-1856) i Rut Mils (Ruth Mills 1772-1808) i unuk Kap. Džona Brauna (1728-1776). 1805. porodica se seli u [[Hudson (Ohio)|Hadson]] u državi [[Ohio|Ohajo]] gde je Oven otvorio štavionicu. Braunov otac postaje pristalica Instituta Oberlin u njegovim ranim godinama iako je bio kritičan prema "perfekcionističkim" sklonostima ispoljenim u propovedanju i predavanjima Charlesa Finneya i Asae Mahan. Džon je istupio iz [[Kongregacionistička crkva|Kongregacionističke crkve]] 1840. i nikada kasnije zvanično nije pristupio drugoj crkvi ali je sa svojim ocem bio tipični jevanđelista kada je reč o težnji ka pronalaženju lične pravednosti. Braunova lična religioznost je dobro dokumentovana u spisima sveštenika Clarencea Geea, stručnjaka za porodicu Braun, koji se čuvaju u biblioteci grada Hadsona i Istorijskom Društvu.

== Godine preobražaja u Springfieldu, Massachusetts ==

1846. Braun i poslovni partner Samon Perkins odlaze u ideološki progresivan grad [[Springfield (Massachusetts)|Springfild (Springfield)]] u [[Massachusetts|Masačusetsu]]. U Springfildu, on zatiče zajednicu čije bele vođe - od najuglednijih crkava te zajednice, preko najbogatijih poslovnih ljudi, političara, do lokalnih pravnika i čak do izdavača najuticajnijeg nacionalnog lista - su se duboko umešale i emotivno uložile u pokret protiv ropstva. Namera Brauna i Perkinsa je bila da zastupaju interese uzgajivača vune iz doline reke Konektikata pred interesima prerađivača vune - tako su njih dvojica uspostavili rad komisije za vunu. Braun je u Springfildu živeo u kući na adresi "51 Franklin Street".

1847. nakon govora u Slobodnoj crkvi, čuveni abolicionist Frederik Daglas proveo je noć u razgovoru sa Braunom, nakon čega je zapisao: " od noći provedene sa Džonom Braunom u Springfildu 1847. dok nastavljam da pišem i govorim protiv ropstva, postajem ipak manje uveren u njegovo ukidanje mirnim putem. Moje reči postaju sve više i više nijansirane bojama jakih uverenja ovog čoveka."

Tokom boravka u Springfildu, kako saznaje više o abolicionizmu i Podzemnoj železnici, saznaje i više o trgovačkoj eliti te oblasti, što se u početku pokazalo kao "prokletstvo" da bi preraslo u "blagoslov" za njegove kasnije aktivnosti u Kanzasu i Harpers Feriju. Springfildska trgovačka elita reagovala je sa oklevanjem da bi promenila dotadašnju visokounosnu formulu prodaje vune niskog kvaliteta na veliko po niskoj ceni. U početku, Braun je naivno verovao gradskim proizvođačima, ali uskoro je uvideo da su oni odlučni u kontrolisanju određivanja cena. Takođe, u okolini grada, uzgajivači ovaca doline [[Connecticut (reka)|reke Konektikat]] su bili neorganizovani i neodlučni da promene svoje metode uzgajanja da bi dostigli više standarde. U časopisu "Ohio Cultivator" Braun i ostali proizvođači vune žalili su se da postupci uzgajivača ovaca doline reke Konektikat snižavaju sve cene američke vune u inostranstvu. Kao reakciju na to, Braun je preduzeo poslednji napor da nadjača elitu trgovaca vune doline Pajonir (''Pioneer''; deo doline reke Connecticut koji se prostire u Masačusetsu) tražeći savez sa evropskim proizvođačima. Najzad, bio je razočaran kada je saznao da [[Evropa]] želi kupovati na veliko vunu iz zapadnog Masačusetsa po nižim cenama od onih koje bi dobijali od njih. Braun tada putuje u [[Engleska|Englesku]] ne bi li došao do viših cena za springfildsku vunu. Put je prošao kao fijasko a preduzeće mu je napravilo gubitak od 40 hiljada dolara (ili sadašnjih 980 hiljada) od čega je njegov partner pukovnik Perkins snosio veći deo. Sa ovim neuspehom, rad Perkins/Braunove komisije za vunu u Springfildu završava krajem 1849.g. Sudske tužbe koje su usledile još nekoliko godina su ih povezale u partnerstvu.

=== Zakon o odbeglom robu i Liga Gileadita (The League of Gileadites) ===

Neki autori povezuju Braunovu propast u poslu sa njegovim kasnijim životnim izborima. U stvarnosti, Perkins je preuzeo veći deo finansijskog gubitka i njihovo partnerstvo trajalo je još nekoliko godina, do 1854. ali su ostali prijatelji i nakon toga. Braun je zaista bio čovek velike sposobnosti i rasuđivanja u stočarstvu i ovčarstvu ali nije bio dobar u vođenju posla. Saradnja Brauna i Perkinsa nije samo otkrila Brauna kao čoveka naširoko cenjene stručnosti, već je i odrazila njegovu trajnu revnost ka obespravljenima što ga je vuklo da se bori u ime ekonomski osetljivih poljoprivrednika Ohaja, Pensilvanije, Zapadne Virdžinije, i okoline Springfilda u Masačusetsu.

== Imanje u Njujorku ==

[[FileDatoteka:House at John Brown's Farm.jpg|thumb|left|Imanje Johna Browna, North Elba, New York]]

1848. Braun saznaje za [[Gerrit Smith|Gerrit Smithovu]]ovu zemlju na planini [[Adirondack|Adirondak]] koja se deli siromašnim crncima i odlučuje da preseli porodicu među nove doseljenike. Kupio je zemlju blizu North Elbee, [[New York (savezna država)|Njujork]] za 1 dolar po jutru, ali je tamo proveo kratko. Nakon što je pogubljen, njegova žena ga tamo sahranjuje. Od 1895. imanje koje je posedovao u vlasništvu je države Njujork. Imanje Džona Brauna i grob su danas američko nacionalno-istorijsko obeležje.

== Poduhvati u Kanzasu ==

1855. Braun saznaje od svojih odraslih sinova iz Kanzasa da su njihove porodice potpuno nepripremljene za odbranu od napada i da su snage pristalica ropstva naoružane. Rešen da zaštiti svoju porodicu i obuzda prednost pristalica ropstva Braun kreće za Kanzas regrutujući jednog zeta, zaustavljajući se na putu samo da bi prikupio sredstva i oružje. Prema izveštaju njujorškog lista "Tribune", Braun na putu zastaje kako bi učestvovao na skupu protiv ropstva koji je održan juna 1855. u [[Albany|Olbeniju]] (država Njujork). Uprkos kontroverzama koje su nastale za vreme njegovog govora vezanih za podršku nasilnim metodama borbe za države bez ropstva, nekoliko osoba mu je dalo traženu finansijsku pomoć. Kako je krenuo prema zapadu pak, Braun nailazi na još veću vojnu pomoć u rodnom Ohaju, naročito u oblasti koja je bila snažno okrenuta protiv ropstva - Vestern Rizerv (Western Reserve), gde je i odrastao.

=== Potavatomi (Pottawatomie) ===

Braun i slobodni doseljenici su bili optimistični u nadi da će uvesti Kanzas u uniju kao državu slobodnu od ropstva. Ali krajem 1855. i početkom 1856. Braunu postaje sve jasnije da će snage pristalica ropstva biti voljne kršiti zakone kako bi prisilile Kanzas da postane robovska država. Braun je verovao da su terorizam, prevara, i naposletku smrtonosni napadi očigledan plan pristalica ropstva, tada poznatih kao "[[Border Ruffians|Granični odmetnici]]" (Border Ruffian). Nakon topljenja zimskih snegova 1856. pristalice ropstva započinju pohod kako bi se dočepale Kanzasa pod njihovim uslovima. Brauna je naročito pogodilo "[[Pustošenje Lawrencea]]" u maju 1856. tokom kojeg je odred pristaša ropstva predvođen šerifom uništio novinske kancelarije i hotel. Premlaćivanje ropstvu suprotstavljenog senatora [[Charles Sumner|Čarlas Samnera]] od strane njegovog južnjačkog kolege [[Preston Brooks|Prestona Bruksa]], takođe je potpalilo Braunov bes. Ovi nasilnički ispadi su bili praćeni likovanjem u štampi pristalica ropstva, sa autorima poput [[Benjamin Fraklin Stringfellow|Bendžamina Frenklina Stringfeloua]] iz lista "Squatter Sovereign" proglašavajući odrede pristalica ropstva "rešenim da odbiju ovu severnjačku invaziju kako bi načinile Kanzas državom sa ropstvom; uz to naše reke neka budu zalivene krvlju njihovih žrtava, a leševi abolicionista neka budu tako brojni da izazovu bolesti, a mi nezastrašeni u našoj odlučnosti." Braun je bio uznemiren kako nasiljem pristalica ropstva tako i onim što je doživljavao kao slab i kukavički odgovor od strane boraca protiv ropstva i doseljenika Slobodne Države Kanzas, koje je opisivao kao "kukavice, ili još gore od toga".

=== Palmajra (Palmyra) i Osavatomi (Osawatomie) ===

Snage pristaša ropstva iz države [[Missouri|Misuri]], predvođene kapetanom Henrijem Pejtom (Henry Pate), zarobile su Džonove sinove Džona mlađeg i Džejsona, i uništile imanje Braunove porodice. 2.juna su Džon Braun i devetorica njegovih sledbenika sa 20 lokalnih ljudi uspešno odbranili od Pejtrovih snaga naselje Slobodne Države kod Palmajre (Palmyra). Pejt i 22 njegovih ljudi su tada zarobljeni. Nakon zarobljavanja su odvedeni u Braunov logor gde im je Braun obezbedio hranu koju je mogao naći. Primorao je Pejta da potpiše sporazum po kojem se razmenjuje sloboda Patea i njegovih ljudi za obećano oslobađanje Braunovih sinova. Braun je predao Pejta pukovniku [[Ewin Mose Sumner|Edvinu Samneru]], komandantu federalnih trupa u [[Fort Leavenworth|Fort Levenvortu]], ali je bio ogorčen kada je saznao da je oslobađanje njegovih sinova odloženo do septembra.

== Kasnije godine ==

Da bi pobegao od Forbsa i osujetio njegove namere, Braun se vraća u Kanzas u junu, i u tom kraju ostaje šest meseci. Tamo se priključuje snagama radikalnog abolicionista [[James Montgomery (pukovnik)|Džejmsa Montgomerija]] koji je vršio upade u [[Missouri|Misuri]]. 20. decembra 1858. sam je predvodio napad prilikom koga je oslobođeno 11 robova, zarobljena dvojica belaca i ukradeni konji i kola. 20. januara 1859. ukrcao se na dugo putovanje kako bi odveo 11 oslobođenih robova u Kanadu preko [[Detroit|Detroita]]a. Prolazeći kroz [[Chicago|Čikago]] sreće se sa [[Allan Pinkerton|Alanom Pinkertonom]] koji je organizovao put do Detroita.

== Napad u Harpers Ferryu ==

U međuvremenu, mesni farmeri, vlasnici radnji i lokalna milicija prikovali su napadače u oružarnici pucajući sa uzvisina iza grada. Neki od njih bili su pogođeni od strane Braunovih ljudi. U podne, jedna grupa je opkolila most, blokirajući Braunovim ljudima jedinu odstupnicu. Braun se zatim sa preostalim ljudima i zatvorenicima povukao u mašinsku radionicu, malu zgradu od cigala na ulazu u oružarnicu. Zabarakadirali su prozore i vrata i kroz cigle probušili rupe za puškarnice. Snage lokalne milicije zasule su paljbu na ovu zgradu a ljudi u njoj su im uzvratili. Braun je poslao sina Votsona i još jednog pristalicu napolje sa belom zastavom ali ih je besna gomila izrešetala. Potom je usledila naizmenična paljba pri kojoj je ranjen Braunov sin Oliver. Oliver je molio svog oca da ga ubije i prikrati mu muke ali Braun mu je rekao "ako moraš da umreš, umri kao muškarac". Umro je ubrzo potom. Pucnjava je trajala tokom celog dana.

== Hapšenje i suđenje ==

Iako se napad odigrao na imovini u federalnom vlasništvu, Vajz je naredio da Braunu i njegovim saučesnicima treba suditi u Virdžiniji u [[Charles Town (Zapadna Virdžinija)|Čarls Taunu]], obližnjem glavnom gradu okruga Džeferson, udaljenom samo 7 milja od Harpers Ferija (verovatno da bi izbegao politički pritisak Severa na federalnu vladu, ili da bi izbegao malo verovatno predsedničko [[pomilovanje]]). Suđenje je otpočelo 27. oktobra nakon što je lekar proglasio ranjenog Brauna sposobnim za suđenje. Braun je optužen za ubistvo četiri belca i jednog crnca sa kovanjem zavere sa robovima radi dizanje pobune, kao i za izdaju Virdžinije. Više advokata je dodeljeno Braunu među njima Loson Bots (Lawson Botts), Tomas S. Grin (Thomas C. Green), [[Samuel Chilton|Semjuel Čilton]] - advokat iz Vašingtona, i [[George Hoyt|Džordž Hojt]], ali tek je Hajram Grisvold (Hiram Griswold) - advokat iz [[Cleveland|Klivlanda]] u Ohaju bio taj koji je zaključio odbranu 31. oktobra. U završnom iskazu, Grisvold je dokazivao da Braun ne može biti proglašen krivim za izdaju države kojoj ne duguje lojalnost i nije njen stanovnik i da Braun nije lično nikoga ubio, i takođe da neuspeh akcije upućuje da Braun nije kovao zaveru sa robovima. Endrju Hanter (Andrew Hunter), okružni javni tužilac, predstavio je završne argumente optužnice.

=== Reagovanje Victora Hugoa ===

[[Victor Hugo|Viktor Igo]] iz izgnanstva u [[Guernsey|Guernseyu]]u, pokušao je da obezbedi pomilovanje za Džona Brauna - poslao je otvoreno pismo "Actes et paroles" koje je izdato u štampi sa obe strane [[Atlantik|Atlantika]]a. Ovaj tekst napisan u kući Hauteville-House 2.decembra 1859. upozorio je na mogućnost građanskog rata:

Neka Amerika čuje i razmisli o ovome: ima nešto strašnije od [[Kain|Kainovog]]ovog ubistva [[Abel|Abela]]a, a to je [[George Washington|Washingtonovo]] ubistvo [[Spartak|Spartaka]]a."

== Smrt i posledice ==

=== Istraga Senata ===

=== Posledice napada u Harpers Feriju ===

Za mnoge abolicioniste na Severu Džon Braun je mučenik koji je žrtvovan za grehe nacije. Odmah nakon njegove akcije, Viljem Lojd Garison izdao je kolumnu u listu The Liberator, ocenjujući Braunov napad kao "dobronameran ali žalosno vođen u pogrešnom pravcu" i kao "pokušaj tako besmislen i uzaludan kao što je ovaj". Ipak, branio je Braunovu ličnost od klevetnika iz štampe i Severa i Juga, i naglašavao da oni koji su podržavali principe [[Američka revolucija|Američke Revolucije]] ne mogu se dosledno protiviti Braunovom napadu. Garison je ponovio glavnu misao, dodajući da "kako god počeo ne mogu a da ne poželim uspeh svim pobunama robova", u govoru u Bostonu na dan kada je Braun obešen.

== Posthumna reputacija i uticaj na popularnu kulturu ==

== Izvori ==

=== Sekundarni izvori ===

=== Primarni izvori ===

== Eksterni linkovi ==