Lingvistika – razlika između verzija

Počev od [[Ferdinand de Saussure|Ferdinanda de Sosira]], sinhronijska lingvistika postaje sve dominantnija u lingvističkim istraživanjima. Osim kada su u pitanju ruske lingvističke škole (sa retkim izuzecima po ostatku sveta, kao što je [[Aleksandar Belić]]), može se slobodno tvrditi da je celokupna savremena lingvistika -- sinhronijska. Današnja proučavanja istorije jezika, osim izuzetaka, obično se obavljaju metodama ustanovljenim u 19. veku. Sa [[Jean Piaget|Žanom Pijažeom]] i [[Noam Chomsky|Noamom Čomskim]] su se, čak, glavna naučna suprotstavljanja u savremenoj lingvistici prenela na razliku između dve naslednice [[strukturalna lingvistika|strukturalne lingvistike]]: na [[kognitivna lingvistika|kognitivnu lingvistiku]] i [[transformaciono-generativna gramatika|transformaciono-generativnu gramatiku]].

[[fonetika]], [[fonologija]], [[sintaksa]], [[semantika]], [[pragmatika]], [[etimologija]], [[leksikologija]], [[leksikografija]], [[teorijska lingvistika]], [[istorijsko-komparativna lingvistika]] i [[deskriptivna lingvistika]], [[jezička tipologija]], [[računska lingvistika]], [[korpusna lingvistika]], [[semiotika]].

[[primenjena lingvistika]], [[istorijska lingvistika]], [[pravopis|ortografija]], [[sistemi pisanja]], [[komparativna lingvistika]], [[kriptoanaliza]], [[deciferment]], [[sociolingvistika]], [[kritička analiza diskursa]], [[psiholingvistika]], [[jezička akvizicija]], [[evoluciona lingvistika]], [[antropološka lingvistika]], [[stratifikaciona lingvistika]], [[tekstualna lingvistika]], [[kognitivna lingvistika]], [[neurolingvistika]], a u [[računskoj lingvistici]] postoje [[razumevanje prirodnog jezika]], [[prepoznavanje govora]], [[prepoznavanje govornika]] (razaznavanje), [[sinteza govora]], i, uopštenije, [[obrada govora]]