Jednačina stanja idealnog gasa – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
m robot kozmetičke promjene |
||
Red 1:
[[
'''Jednačina stanja idealnog gasa''' je jednačina stanja teoretskog [[Idealni gas|idealnog gasa]]. Ona uz nekoliko ograničenja relativno dobro opisuje ponašanja mnogih realnih gasova, pod različitim uslovima. Ovaj zakon je prvi objavio Emil Klapejron [[1834]]. godine, kombinujući [[Bojl-Mariotov zakon]] i [[Čarlsov zakon]]. Ona se isto tako može izvesti iz [[Kinetička teorija gasova|kinetičke teorije gasova]], koju su razvili [[1856|1856.]] Avgust Kronig i [[1857|1857.]] Rudolf Klauzijus.<ref>Clapeyron E.: "Mémoire sur la puissance motrice de la chaleur", journal = Journal de l'École Polytechnique, 1834., [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k4336791/f157.table Facsimile at the Bibliothèque nationale de France]</ref><ref>Krönig A.: "Grundzüge einer Theorie der Gase", journal = Annalen der Physik, 1856., [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15184h/f327.table] Facsimile at the Bibliothèque nationale de France</ref><ref>Clausius R.: "Ueber die Art der Bewegung, welche wir Wärme nennen", journal = Annalen der Physik und Chemie, 1857.,
Stanje neke količine gasa se može odrediti sa [[tlak|pritiskom]], [[volumen|zapreminom]] i [[temperatura|temperaturom]]. Noviji oblik tog zakona je:
Red 11:
gde je: ''n'' – broj [[mol]]ova gasa, ''R'' – univerzalna [[gasna konstanta]] (8,314472 J•mol<sup>−1</sup>• K<sup>−1</sup>), jednaka umnošku Boltcmanove konstante i [[Avogadrov broj|Avogadrovog broja]].
== Odstupanje od realnih gasova ==
Jednačina stanja važi za idealne gasove, i u znatnoj meri za realne gasove. Budući da ona zanemaruje veličinu molekula i [[Međumolekulska sila|međumolekularna]] dejstva, jednačina stanja idealnog gasa je najtačnija za jednoatomske gasove, za visoke temperatura i male gustina gasova. Važnost međumolekularnog delovanja se smanjuje sa povećanjem toplotne kinetičke energije gasova, tj. sa povećanjem temperature. Detaljnija jednadžba stanja, kao što je van der Valsova jednačina, uzima u obzir veličinu [[molekula]] i međumolekulske sile.
== Izmenjeni oblici jednačine ==
=== Molarni oblik ===
Broj [[mol]]ova (''n'') je jednak masi (''m'') gasa podeljenoj sa molarnom masom (''M''):
: <math> n = {\frac{m}{M}} </math>
Red 29:
: <math>\ Pv = R_{\rm specif.}T </math>
== Reference ==
{{reflist|2}}
== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* Davis and Masten ''Principles of Environmental Engineering and Science'', McGraw-Hill Companies, Inc. New York (2002) ISBN 0-07-235053-9
* [http://www.gearseds.com/curriculum/learn/lesson.php?id=23&chapterid=5 Website giving credit to Benoît Paul Émile Clapeyron, (1799–1864) in 1834]
{{refend}}
== Spoljašnje veze ==
* [http://www.webqc.org/ideal_gas_law.html Kalkulator zakona idealnog gasa]
{{Link GA|zh}}▼
[[Kategorija:Idealni gas]]
[[Kategorija:Jednačine stanja]]
▲{{Link GA|zh}}
| |||