Inženjerstvo – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Migrating 113 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q11023 (translate me) |
m robot kozmetičke promjene |
||
Red 1:
'''Inženjerstvo''' je primena nauke za potrebe čovečanstva. To je ostvareno znanjem, matematikom, i iskustvom i primenjeno kroz projektovanje
== Poređenje sa drugim profesijama ==
Smatra se da je inženjerstvo projektovanje rešenja praktičnih problema. Naučnici pitaju "zašto?" i istražuju da bi odgovorili na ovo pitanje. Sa druge strane, inženjeri žele da znaju ''kako'' da bi rešili problem, i kako njihovo rešenje može biti primenjeno.
Red 10:
Uopšteno se može reći da naučnici grade da bi učili, a inženjeri uče da bi znali da grade.
== Zadatak inženjerstva ==
"Inženjer je neko ko može da uradi za dinar ono što svaka budala može za sto."
Krucijalni zadatak inženjerstva je prepoznavanje, razumevanje i svođenje problema na takav način da se može dobiti uspešan rezultat. To najčešće nije dovoljno da se dobije uspešan produkt, jer i drugi faktori moraju biti rešeni, kao što su raspoloživi resursi, fizička i tehnička ograničenja, fleksibilnost za buduće modifikacije, i drugi faktori.
=== Rešavanje problema ===
Inženjeri koriste svoje znanje nauke i matematike, i empirijsko (racionalno/odgovarajuće) iskustvo da pronađu odgovarajuće rešenje problema. Stvaranje odgovarajućeg [[matematički model|matematičkog modela]] problema im omogućuje da ga analiziraju i isprobaju moguća rešenja. Obično postoji više prihvatljivih rešenja, tako da inženjeri moraju da vrednuju različita (konstrukcijska) rešenja u pogledu njihovih osobina i da odaberu ono rešenje koje ispunjava najviše njihovih zahteva. Kompromisi su u srži svakog inženjerskog projektovanja; najbolji projekat je obično onaj koji ispunjava što je moguće više zahteva.
Inženjeri obično pokušavaju da predvide koliko uspešno će njihovi objekti (projekti) da zadovolje postavljene zahteve, pre nego što se objekti u potpunosti naprave. Da bi se utvrdilo koliko će (mašinski ili građevinski) objekat da bude funkcionalan, ili koliko će da traje, koriste se između ostalog: [[prototip]], [[maketa]], [[simulacija]], [[destruktivno testiranje]], [[nedestruktivno testiranje]] i [[testiranje naprezanja]]. Testovi daju sigurnost da će se objekat ponašati onako kako je planirano. Inženjeri kao profesionalci shvataju
=== Ograničenja ===
U mnogim savremenim državama, rešenja pojedinih inženjerskih problema, kao što su projektovanje mostova, elektrana, turbina ili hemijskih fabrika, moraju da bude odobrena od strane ovlašćenog inženjera. Zakoni koji štite zdravlje i sigurnost javnosti zahtevaju da profesionalac mora da bude dovoljno školovan i da ima odgovarajuće radno iskustvo. U SAD, svaka država članica posebno testira kandidate i odobrava licence tzv. Profesionalnih inženjera. U Srbiji je za dobijanje licence u odgovarajućoj inženjerskoj oblasti potrebno položiti državni ispit.
Čak i sa striktnim ispitima za dobijanje licence, inženjerske katastrofe se ipak dešavaju. U SAD, svaka inženjerska disciplina mora da se pridržava svog etičkog koda koji je podržan stavovima članova društva profesije.
=== Upotreba računara ===
Kao i u svim drugim naučnim i tehnološkim poduhvatima, računari i programi igraju važnu ulogu. Numeričke metode i simulacije pomažu da se predvide performanse objekta preciznije nego što je to ranije bilo moguće.
Red 34:
Elektronski inženjeri koriste razne softvere za rešavanje problema strujnih kola kao pomoć pri projektovanju kola koja će da izvode određene elektronske operacije kada se koriste u okviru štampanih ploča ili kompjuterskih čipova.
Pre ili kasnije elektronski računari će biti prevaziđeni. Inženjeri današnjice rešavaju probleme čak i korišćenjem mobilnih telefona, na primer konstrukciju grede na gradilištu, za šta nije potrebna upotreba lap-top ili desk-top računara.
== [[Etimologija]] ==
U engleskom jeziku reč "engine" znači "motor", pa je odatle izveden stav da naziv ''inženjer'' potiče od potrebe da se označi ''onaj koji pravi motore''. Ovo je mit. U stvari, obe su reči, ''engine'' i ''inženjer'', izvedene iz latinskog korena ''ingeniosus'' koji znači "sposoban". Odatle, inženjer je neko ko je pametan i praktičan u rešavanju problema. Termin je kasnije evoluirao da bi uključio sva polja ljudske delatnosti gde je potrebna upotreba naučnih metoda. U nekim drugim jezicima, kao što je arapski, reč "inženjerstvo" označava i "geometriju".
U XIX veku, delatnosti koje danas zovemo inženjerskim nazivale su se ''mehaničkim umetnostima''.
== Veza sa drugim disciplinama ==
[[Nauka]] se trudi da objasni novootkrivene i neobjašnjene [[fenomen]]e, često praveći matematičke modele osmotrenih fenomena. [[Tehnologija]] i inženjerstvo su praktična primena znanja, najčešće naučnog. Naučnici razvijaju nauku, inženjeri tehnologiju. Ipak, često se javlja preklapanje nauke i inženjerstva. Nije redak slučaj da naučnici postanu aktivni u praktičnoj primeni svojih dostignuća, postajući na kratko inženjeri. Slično, u procesu razvijanja novih tehnologija, inženjeri ponekad istražuju nove fenomene, postajući na kratko naučnici.
Postoje značajne paralele između [[medicina|medicine]] i inženjerstva. Obe profesije su poznate po pragmatičnosti
Postoje i bliske veze inženjerstva sa umetnošću, koje su u nekim oblastima direktne ([[arhitektura]], [[pejzažna arhitektura]], [[industrijski dizajn]]), a u nekim indirektne. Inženjerska i umetnička kreativnost su ponekad neraskidivo vezane.
== Inženjeri u kulturi ==
Istorijski, inženjerstvo je od strane [[popularna kultura|popularne kulture]] prihvaćeno kao bezidejna i neinteresantna oblast, za koju se često smatra da je domen "štrebera", sa nešto malo romantičnog shvatanja [[haker]]ske potkulture. Na primer, crtani lik Dilbert je inženjer.
Red 54:
== Izvori ==
* Petroski, Henry, ''To Engineer is Human: The Role of Failure in Successful Design'', Vintage, 1992
* Petroski, Henry, ''The Evolution of Useful Things: How Everyday Artifacts-From Forks and Pins to Paper Clips and Zippers-Came to be as They are'', Vintage, 1994
* Vincenti, Walter G. ''What Engineers Know and How They Know It: Analytical Studies from Aeronautical History'', Johns Hopkins University Press, 1993
=== Oruđa ===
* [[Računar]]
* [[Digitron]] (istorijski: [[šiber]])
=== Metode ===
* [[Matematika]], posebno [[Algebra]], [[Geometrija]] i [[Račun]]
* [[Fizika]]
Red 69:
* [[Nauka o materijalima]]
=== Najveće grane (prvih 14) ===
* [[Aeronautičko inženjerstvo]]
* [[Poljoprivredno inženjerstvo]]
Red 86:
* [[Rudarsko inženjerstvo]]
** Vidi [[grane inženjerstva]] za potpunu listu.
== Eksterni linkovi ==
{{Commonscat|Engineering}}
/na engleskom/
* [http://www.nspe.org/govrel/gr2-ps1737.asp
* [http://www.order-of-the-engineer.org/e-ring.htm The Engineer's Ring]
* [http://ironring.ca/ The origin of then Engineer's Ring]
* [http://www.matscieng.sunysb.edu/disaster/ Engineering Disasters and Learning from Failure]
* [http://www.asee.org/ American Society of Engineering Education (ASEE)]
* [http://www.asee.org/about/publications/profiles/upload/2003engprofile.pdf ASEE engineering profile (2003) PDF]
* [http://www.engineersedge.com/ EngineersEdge]
[[Kategorija:Inženjerstvo]]
| |||