Intramolekulska sila – razlika između verzija

'''Intramolekulske sile''' su [[sila|sile]] koja drže zajedno [[atom]]e i time formiraju [[molekul]] ili jedinjenje.<ref>Zumdahl, Stephen S., & Zumdahl, Susan A. ''Chemistry''. Houghton Mifflin, 2007, ISBN 06187137000-618-71370-0</ref> Intramolekularne sile obuhvataju sve tipove [[hemijska veza|hemijskih veza]]. One su jače od [[Međumolekulska sila|intermolekulskih sila]], koje se javljaju između atoma ili molekula koji nisu vezani.<ref name="Atkins7th">{{Atkins7th}}</ref><ref name="McQuarrie1st">{{McQuarrie1st}}</ref>

== Tipovi intramolekulskih sila ==

* [[Jonska veza|Jonske]] sile se generalno javljaju između [[metal]]a i [[nemetal]]a, kao što su [[natrijum]] i [[hlor]] u [[natrijum hlorid|NaCl]]. [[Valentni elektroni]] u jonskoj vezi se [[Atomska orbitala|uglavnom nalaze]] oko jednog od dva sastavna atoma. To se često opisuje kao davanje elektrona jednog atoma drugom atomu. U slučaju NaCl, natrijum daje elektron hloru.

* [[Kovalentna veza|Kovalentne]] sile se javljaju između dva nemetala, npr. u [[azot dioksid]]u. Atomi esencijalno dele elektrone u kovalentnoj vezi. Postoji nekoliko tipova kovalentne veze: u [[Hemijska polarnost|polarnim kovalentnim vezama]], postoji veća verovatnoća da će se elektroni nalaziti u blizini jednog od dva atoma, dok su u nepolarnim kovalentnim vezama, elektroni ravnomerno podeljeni. [[Dvoatomni molekul]]i su potpuno kovalentni. Polarnost kovalentne veze određuje [[elektronegativnost]] atoma, i polarna kovalentna veza obično formira [[Dipolni moment veze|dipolni moment]].

* [[Metalna veza|Metalne]] sile se generalno javljaju unutar čistog metala ili metalne [[legura|legure]]. Metalni elektroni su generalno [[Delokalizovani elektron|delokalizovani]]. Rezult toga je veliki broj slobodnih elektrona oko pozitivnih [[Atomsko jezgro|jezgara]].

== Reference ==

== Vidi još ==

* [[Međumolekulska sila]]

* [[Kovalentna veza]]

* [[Jonska veza]]

* [[Metalna veza]]