Igmanski marš – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot kozmetičke promjene |
|||
Red 14:
U traženju rešenja kako da se prodre jedinicama prema Jahorini, štabu su se nametnule dve mogućnosti: ili krenuti pravcem kojim je prošao Vrhovni štab, ili pokušati pravcem zapadno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Nije dolazilo u obzir izvlačenje iz okruženja na istok ili sever, jer je neprijatelj pokazao da na tim pravcima ima jake snage, glavnine 342. i 718. nemačke divizije i nekoliko bataljona [[Domobrani|domobrana]]. Takođe je bilo rizično krenuti na zapad, preko reke Bosne, jer je neprijateljtamo postavio grupu "Vareš", koja je očekivala [[Partizani|partizanske snage]], ako budu odstupale tim pravcem. Štab je, dalje, pretpostavljao da će [[I proleterska NOU brigada|brigada]], ukoliko krene pravcem kojim je prošla kolona Vrhovnog štaba, verovatno naići na zasede, a uzeo je u obzir i to da je neprijatelj raščistio puteve od snega i osposobio ih za kretanje motorizacije od Sarajeva ka [[Rogatica|Rogatici]], što bi mu, ukoliko dođe do borbe, omogućilo da brzo i lako koncentriše jake snage i manevriše njima.
U takvoj situaciji štab je razmotrio mogućnost proboja na jug, zapadno od Sarajeva, pravcem Visovac-Semizovac-Osijek-Igman. Taj pravac je nešto duži, dva puta seče komunikacije koje od Sarajeva vode ka [[Slavonski Brod|Slavonskom Brodu]] i [[Mostar
Velika opasnost pretila je koloni: pri prolasku pored Vogošća, u vreme spuštanja ka Sarajevskom polju, pri prelazu preko mosta u Reljevu i preko komunikacija Sarajevo-Slavonski Brod i Sarajevo-[[Mostar]], tj. sve dok se brigada ne dohvati planine [[Igman]].
Red 22:
{{citat|Neprijatelj je pokazao izrazitu nadmoćnost na Bijelim Vodama i Pjenovcu — napadao je sa severa, istoka i jugoistoka. Dobijene informacije su ukazivale da nas neprijatelj čeka u zasedama, ako krenemo na zapad. Na jugu je Sarajevo — jak garnizon! Znači, opkoljeni smo! Kuda poći? Čekati da nas jake neprijateljske snage napadnu — nije dolazilo u obzir. Razmišljao sam o svim mogućnostima. U Sarajevu garnizon je bio jak, ali tamo nas ne očekuju, jer misle da smo dobili jak udarac, razbijeni i slabi, te da ćemo pre bežati nego napadati. Brzo je sazrela odluka — na jug! Pored Sarajeva! Politički komesar Fića se odmah složio.<ref>http://www.znaci.net/00001/29_3.htm</ref>|[[Koča Popović]]}}
Odluka štaba
Bataljoni su se prikupili [[26. januara]] i pripremili za najdužu etapu marša. Borci su proverili oružje i opremu i sušili mokru odeću. Konji su rasterećeni suvišnog tereta. U pripremama za marš isticao se naročito I (crnogorski) bataljon, jer je njegov komandant, [[Petar Pero Ćetković|Pero Ćetković]], bivši oficir planinskih jedinica, najbolje znao kako se to radi. On je naredio borcima da se utople najbolje što mogu, da obuću namažu lojem, da izvade zatvarače iz pušaka i nose ih u džepovima, da se ne bi zamrzli, i dao još mnogo korisnih saveta.
Red 64:
Što se kolona više pela uz planinu hladnoća je postajala oštrija. Pred zoru je stezalo najžešće. A kolona [[Partizani|partizana]] je marševala već deset časova bez odmora, umorna od prethodnih dana, a i gladna. Snage u borcima bilo je sve manje, a planina sve surovija i hladnija. Slabije odeveni borci jače su osećali zimu, iako su se kretali. Hrabrila ih je nada da će i to savladati, isto kao što su izbegli neprijatelja na tom teškom maršu.
Čelo kolone je stiglo oko 8 časova na Veliko polje. Tu je bila poveća, lepa planinska kuća na sprat, štab Igmanske partizansko-četničke čete. Četnici i partizani su u to vreme još uvek sarađivali u borbi protiv Nemaca. Veoma su predustljivo dočekali [[I proleterska NOU brigada|brigadu]], borcima dali da pojedu ono
== Završetak marša ==
Red 76:
{{izvori}}
== Literatura
* Miloš Vuksanović '''"Prva proleterska brigada"'''; "Narodna knjiga" Beograd, "Pobjeda" Titograd; 1981. godina
* '''Prva proleterska - ilustrovana monografija''', "Globus" Zagreb, 1984. godina
{{Drugi svetski rat u Jugoslaviji}}
| |||