Heraklona – razlika između verzija

'''Iraklona''', ([[grčki jezik|grč]]: Ηρακλωνας, rođ. [[626]]. - umro posle [[641]]. godine), poznat i kao '''Iraklije II''', bio je [[Vizantija|vizantijski]] car od [[11. februar|11. februara]]a do septembra [[641]]. godine.

Iraklije je preminuo u prestonici [[11. februar|11. februara]]a [[641]]. u trenutku kada je nekoliko krupnih pitanja spoljne i unutrašnje politike zahtevalo odlučne odgovore carske vlade. Pitanje nasleđivanja prestola car je pokušao da odredi testamentom koji je njegova udovica Martina predstavila carigradskom senatu. Po Iraklijevoj poslednjoj volji, Iraklije Novi Konstantin i Iraklona, zvanično Konstantin (III) i Iraklije (II), su trebali da vladaju kao savladari i da pri tom složno poštuju Martinu kao ''caricu i majku''. Kako su Iraklijevi sinovi bili punoletni po ondašnjim shvatanjima, Martina je kao žena diskvalifikovana za položaj trećeg vršioca carske vlasti, tako da su senatori i drugi faktori spremno pozdravili stupanje na presto Konstantina i Iraklija.

Iraklona je sada proglašen za cara-samodršca (βασιλεος αυτοκρατορ) što je u pogledu titulisanja vrhovnog vladara bio prvi slučaj u vizantijskoj istoriji. Vlada je proterala nekoliko vojskovođa odanih pokojnom Konstantinu u trenutku kada je odbrana Egipta popustila pod pritiskom [[Islam|muslimanskih]] [[Arapi|Arapa]]. Iz Carigrada je u [[Egipat]] vraćen već svrgavani [[Aleksandrijska patrijaršija|aleksandrijski patrijarh]] Kir koji je ugovorio predaju ostatka carskih teritorija u Egiptu osvajačima. Posle ovoga udarca, kojim je carstvo izgubilo najbogatiju provinciju istoka, vojskovođa [[Valentin Aršakuni]] je pobunio [[Mala Azija|maloazijsku]] vojsku i odveo je u [[Halkedon]], grad na azijskoj obali [[Bosfor|Bosfora]]a. Iraklona je morao da poseti okupljene vojnike i da javno usvoji i proglasi za svog savladara malog Konstansa. Carica Martina je ipak uspela da izvuče korist i za svoje sinove pošto je David proglašen za trćeg cara vladarskog kolegijuma pod imenom Tiberije. Međutim, ovakav kompromis se pokazao samo privremenim. Nova pobuna vojske, izvedena uz podršku senata, dovela je u septembru [[641]]. do svrgavanja Iraklione, Davida-Tiberija i njihove omrznute majke. Suprotno zvaničnom rimskom pravu, Iraklioni je odsečen nos kako bi se ubuduće smatrao neadekvatnom osobom za presto. Martini je odsečen jezik, a Davidu-Tiberiju jezik, dok je njegov mlađi brat Marin kastriran. Iraklona je majkom i bratom poslat u izgnanstvo na ostrvo [[Rodos]] gde je, po rečima jermenskog hroničara Sava, ubrzo pogubljen.

== Literatura ==

* ''The Oxford Dictionary of Byzantium'', I—III, ed. A.P. Kazdhan, New York, Oxford, 1991, 918.

spisak=[[Vizantijski carevi]] <br />([[641]])|