Grčki brojevi – razlika između verzija

Ovaj sistem je bio uzor za [[ćirilični brojevi|ćirilične brojeve]], koji su se koristili kod pravoslavnih Slovena, među njima i Srba, pre usvajanja tzv. arapskih brojeva.

 

Pre nego što je nastao grčki alfabet, [[linearno A pismo|linearno A]] i [[linearno B pismo|linearno B]] pismo su koristili drugačiji sistem, sa simbolima za stepene broja 10: | = 1, – = 10, ◦ = 100, ¤ = 1000, ☼ = 10000.<ref name=Verdan>[http://www.dma.ens.fr/culturemath/histoire%20des%20maths/htm/Verdan/Verdan.htm Systèmes numéraux en Grèce ancienne: description et mise en perspective historique]</ref>

 

 

Svakoj jedinici (1, 2, …, 9), desetici (10, 20, …, 90) i stotini (100, 200, …, 900) bilo je dodeljeno posebno slovo. Pošto je to zahtevalo 27 slova, grčki 24-slovni alfabet je proširen trima zastarelim slovima: [[digama]] ϝ,(korišćena je i [[Stigma (slovo)|stigma]] ϛ ili, u modernom grčkom, στ) za 6, [[kopa]] ϟ za 90, i [[sampi]] ϡ za 900.<ref>[http://www.tlg.uci.edu/~opoudjis/unicode/numerals.html Numerals: Stigma, Koppa, Sampi]</ref>. Da bi se brojevi razlikovali od slova, sledi ih ''keraia'' (grčki {{Polytonic|κεραία}}, "rogata izbočina"), simbol ( ʹ ) sličan [[akut]]nom akcentu ( ´ ), ali sa sopstvenim znakom u [[unikod]]u (U+0374).

 

U [[moderni grčki jezik|modernom grčkom]] se daje prednost velikim slovima, npr. Φίλιππος Βʹ je [[Filip II Makedonski]].

 

Za predstavljanje većih brojeva Grci su takođe koristili [[mirijada|mirijadu]] iz starog Atičkog sistema. Njena vrednost je bila 10.000; broj mirijadi je pisan iznad njenog simbola (recimo Mʹ) ili npr. ovako (keraje zamenjene iz tehničkih razloga):

 

[[Arhimed]] je u svom delu ''[[Brojač peska]]'' dao gornju granicu broja zrna peska potrebnih da se ispuni ceo svemir, po tadašnjoj proceni njegove veličine. Za to je morao razraditi novu brojevnu shemu sa mnogo većim opsegom (v. članak o knjizi).

 

Helenistički astronomi su proširili alfabetske grčke brojeve u pozicioni [[seksagezimalni sistem]] ograničenjem svake pozicije na najveću vrednost od 50 + 9 i uključivanjem specijalnog simbola za [[0 (broj)|nulu/ništicu]], koja je takođe upotrebljavana i samostalno, kao i današnja nula, a ne samo kao popunjač pozicije. Međutim te pozicije su uglavnom bile ograničene na razlomačke delove broja (kao nama poznate [[minut]]e i [[sekund]]e, pa i treće, četvrte itd. pozicije), odn. nisu korišćeni za cele brojeve. Ovaj sistem je verovatno iz [[Vavilonski brojevi|Vavilonskih brojeva]] adaptirao [[Hiparh]] oko [[140. pne.]]. Kasnije su ga koristili [[Ptolomej]] (oko 140. n.e.), [[Teon Aleksandrijski]] (oko 380.) i Teonova kćerka [[Hipatija]] (ubijena 415.).

 

 

== Takođe pogledati ==

 

== Izvori ==