Glosa – razlika između verzija

 

Komentarisanje pravnih tekstova putem glosa bilo je naročito razvijeno u [[srednji vijek|srednjem veku]] od strane [[glosatori|glosatora]] [[Bologna|Bolonjske]] škole koji su skupljali glose koje se odnose na isto pravno pitanje i grupisali ih u zbirke koje su se zvale ''Summae sumarum''. Prvi glosator koji je čitao i komentarisao [[Digesta]] bio je [[Irnerije]] ({{jez-lat|Irnerius}}). Poznati glosator [[Akurzije]] ({{jez-lat|Accursius}}), sabrao je glose svojih prethodnika oko [[1250|1250. godine]] i upotpunio je komentar [[Justinijanova kodifikacija|Justinijanove kodifikacije]] — ''Glossa ordinaria'', što je bilo od značaja kod [[Rimsko pravo|recepcije rimskog prava]] u pravne sisteme evropskih država.

 

* Meinolf Schumacher: "…der kann den texst und och die gloß. Zum Wortgebrauch von 'Text' und 'Glosse' in deutschen Dichtungen des Spätmittelalters." In '''Textus' im Mittelalter. Komponenten und Situationen des Wortgebrauchs im schriftsemantischen Feld'', edited by Ludolf Kuchenbuch and Uta Kleine, 207-27, Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 2006.

 

[[de:Glosse]]

[[en:Gloss]]

[[eo:Gloso (leksikologio)]]

[[fr:Glose]]

[[gl:Glosa]]

[[ru:Глосса]]

[[sr:Glosa]]

[[sv:Glosa]]