Glina – razlika između verzija

* '''kaolinitske''' ili '''vatrostalne''' gline, koje su pretežno izgrađene od [[kaolinit]]a. Često nastaju i kao produkti raspadanja na mestu, u neposrednoj blizini matične stene (obično [[granit]]a). Upotrebljavaju se u industriji porcelana i elektroporcelana, zatim u livačkoj industriji, kada moraju imati mali sadržaj gvožđa i visoku vatrostalnost.

* '''monmorionitske''' gline, izgrađene su pretežno od [[monmorionit]]a. Imaju jako izraženu osobinu bubrenja i apsorpcije organskih materija. Koriste se u industriji fine keramike, tekstilnoj industriji, livačkoj industriji, industriji šećera, itd. '''Bentonitske gline''' su po sastavu monmorionitske gline, koje nastaju izmenama vulkanskog pepela - [[tuf]]ova. Za industrijske potrebe, bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorionita.

* '''uma''', ili suknarska glina, takođe je monmorionitska glina. To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti, i nekada je upotrebljavana u suknarstvu, po čemu je i dobila ime. Uma obično sadrži povećanu količinu [[magnezij]]uma i [[kalcij]]uma. Kao uma se koristila i svaka monmorionitska masna glina, uključujući i bentonit.

* '''ilovače''' su nečiste gline koje sadrže pesak i kalcijum - karbonat. Upotrebljavaju se u ciglarskoj industriji, ako sastav glina nije strogo standardizovan. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska, kao klastičnog komponenta.

* '''laporovita glina''', sadrži kalcijum - karbonat, obično 5 - 15%.

* '''Barske gline''' imaju obično sočivast način pojavljivanja, onečišćene su šljunkom, peskom i organskom materijom, pri čemu je debljina sočiva redovno mala.

* '''Jezerske gline''' su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Ova ležišta daju dobre vatrostalne [[kaolinit]]ske gline.

* '''Marinske gline''' stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom regionu. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Slojevitost je česta, ali se marinske gline javljaju i u obliku sočiva. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačenu granulaciju i sastav.

* '''Šljunkovita ilovača''' ('''lednička glina''') nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom, nego ledom. Sem [[terigeni sedimenti|pelitskih]] čestica, obično je u ovom sedimentu prisutno i dosta krupnijeg detritusa, po čemu je i dobila ime. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode na materijal, mnogo je heterogenijeg sastava nego obične gline. Po sastavu se ova glina dosta približava [[les]]u. Ledničke gline nisu slojevite stene. Klasiranje materijala po krupnoći je veoma slabo. I šljunkovita ilovača može da se koristi u ciglarskoj industriji.

* '''Crvenica''' ili '''terra rossa''' predstavlja pelitski materijal koji nastaje raspadanjem '''krečnjak'''a. Pri razaranju krečnjaka, kalcijum - karbonatna supstanca biva odnošena vodom, a u ostatku raspadanja koncentrišu se '''oksidi''' i '''hidroksidi''' gvožđa i '''aluminijum'''a. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje, koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i '''boksit'''ni minerali (interesantni kao sirovina za dovijanje aluminijuma).

* '''Uljni škriljci''' su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije, kerogena. To su tamnosive, tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima, močvarama i plitkovodnim delovima šelfa.

== Upotrebe i ograničenja ==

# Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. ''Osnovi petrologije''. Beograd: Nauka