Don Carlos (opera) – razlika između verzija

'''Don Karlos''' ([[italijanski jezik|it]]. ''Don Carlo'' / [[francuski jezik|fr]], ''Don Carlos''), [[opera]] u pet činova (u konačnoj italijanskoj verziji, četiri čina sa prologom) [[Đuzepe Verdi|Đuzepea Verdija]]

 

Žozef Meri (''Joseph Méry'') i Kamij di Lokl (''Camille du Locle'') prema istoimenoj drami [[Fridrih Šiler|Fridriha Šilera]] (''Friedrich Schiller''). Za italijansku verziju, libreto preradio Kamij di Lokl, uz prevod Ahila de Lozijerea (''Achille de Lauzières'') i Anđela Zanardinija (''Angelo Zanardini'').

 

:[[11. mart]] [[1867]]., [[Pariz]], ''[[Opera Garnije|Opéra]]''

:[[10. januar]] [[1884]]., [[Milano]] u ''Teatro alla Scala''.

 

{| border="0" cellpadding="2"

|''kralj Španije''

|'''[[bas]]'''

|-

|''njegova žena''

|'''[[sopran]]'''

|-

|''njegov sin, infant Španije''

|'''[[tenor]]'''

|-

|''španska plemkinja''

|'''[[mecosopran]]'''

|-

|''španski plemić''

|'''[[bariton]]'''

|-

|

|'''[[bas]]'''

|-

|

|'''[[tenor]]'''

|-

|

|''nema uloga''

|-

|''kraljičin paž''

|'''[[sopran]]'''

flamanski deputati, gospoda i dame, narod, paževi, straža, monasi, oficiri Inkvizicije, vojnici, osuđeni jeretici (hor)

 

[[Španija]] i [[Francuska]] oko [[1560]].

 

Postoji više verzija ove opere. Već druga predstava, dva dana nakon praizvedbe, se razlikovala od premijerne verzije. Prva italijanska verzija je predstavljena u [[Napulj]]u [[1872]]., verzija bez prvog čina u [[Milano|Milanu]] [[1884]]., a italijanska verzija u pet činova, odnosno u četiri čina sa prologom, bez baleta, u [[Modena|Modeni]] [[1886]].

 

Danas se najčešće izvode dve verzije, francuska iz [[1867]]. i italijanska iz [[1884]]., iako se i druge revizije mogu sresti. Snimci svih verzija, kao i njihove kombinacije, se mogu naći u izvoćenju poznatih pevača i dirigenata.

 

:''Raspored činova je dat prema francuskoj verziji opere.''

 

''Francuska. Šuma kod Fontenbloa''. Tokom primirja iz [[1559]]. u ratu između [[Španija|Španije]] i [[Francuska|Francuske]], izaslanici Filipa II dolaze na francuski dvor. Kao zalog miru, kralj Španije je verio svog sina, Don Karlosa, sa Elizabetom de Valoa, iako se njih dvoje nikada nisu sreli. Elizabeta susreće svog verenika slučajno, kada se izgubi u lovu i njih dvoje se zaljubljuju na prvi pogled. Ali, sve to pada u vodu kada se iz političkih razloga sam Filip venčava sa Elizabetom.

''Samostan San Juste''. Karlos ne može da zaborva ljubav prema Elizabeti. Neutešan, on dolazi u samostan San Juste na grob svog dede, cara [[Karlo V|Karla V]]. Na tom mestu fratri više cene nebeski mir od svetske slave, i tu se sreće sa markizom od Poze, koji je došao iz Holandije gde Španska Inkivizicija vlada čeličnom rukom i guši svaki otpor. Rodrigo zna da Karlos, njegov prijatelj iz detinjstva, nad svim ceni mirno rešenje sukoba i nada se da će uspeti da mu skrene misli sa Elizabete na oslobođenje Flandrije.

''Okolina samostana San Juste''. Rodrigo donosi Elizabeti pisma francuske kraljice i moli je da iskoristi svoj uticaj na Karlosa da ga zainteresuje za politiku. Ona pristaje, i sreće se sa njim. Ipak, ljubav prema njemu je skreće sa teme. Ona, svesna svog položaja i odgovornosti, uspeva da se pribere i daje Karlosu hrabrost da i on istraje. Iznenada dolazi kralj i nalazi svoju ženu samu, i otpušta dvorsku damu koja je trebala biti sa njom. Elizabeta se odlučno suprotstavlja Filipu. U svađi se prezrivo odnosi prema Španiji i odlazi. Filip u susretu sa Rodrigom pokušava da povrati njegovo poverenje opraštajući mu sve prethodne neposlušnosti dvoru, ali Rodrigo ne želi ništa za sebe već traži od kralja da dâ slobodu narodu Flandrije. Filip je zadivljen ovako velikom hrabrošću i odanosti. On poverava Rodrigu da je ljubomoran na sopstvenog sina i da sumnja na Elizabetu, daje mu punu političku moć i upozorava ga na Inkviziciju.

''Vrt palate u Madridu''. Elizabeta ne želi da ide na priređeni maskenbal i daje svoju haljinu, dragulje i masku princezi Eboli. Ona sama je duboko zaljubljena u Karlosa i šalje mu poruku, namamivši ga u vrt. Karlos je uveren da govori sa kraljicom, ali nakon ljubavnih reči, maska je razotkrivena. Karlos je otkrio svoju tajnu strast, Eboli je ponižena i njena ljubav se pretvara u mržnju. Slučajno je Rodrigo bio svedok ovome i želi da ubije princezu, čije znanje je sada vrlo opasno. Ali, prvo traži od Karlosa da mu preda sve inkriminišuće dokumente.

''Ispred Valadoidske katedrale''. Inkvizicija sprema javno pogubljenje jeretika. Masa se skupila, a jeretici su dovedeni pred kralja. Filip obnavlja svoj zavet da će iskreniti jeres. Ulaze deputati iz Flandrije koje predvodi Karlos i mole za milost za namučenu zemlju i narod. Karlos sam traži da bude poslat u Flandriju, ali kralj odbija i otpušta ga. Karlos u besu poteže mač na oca, a on ga daje uhapsiti. Kada se niko ne usudi da od Infanta uzme mač, Rodrigo to čini, nadajući se da će smanjiti štetu koju je napravio jedan tako besmislen i strastven postupak. Počinje spaljivanje jeretika. Dok neki zadovoljno gledaju, drugi sklanjaju pogled i pate zbog toga. Glas sa neba objavljuje da će nevine žrtve mučenja naći nebeski mir.

''Kraljeve odaje u Madridu''. Filip je proveo još jednu besanu noć mučen ljubomorom, samoćom i osećajem nemoći. Shvata da ga Elizabeta nikada nije volela. Po pozivu dolazi Veliki Inkvizitor, slepi starac, kojeg Filip pita da li je, u bilo kom slučaju, u redu da otac da ubiti sina. Inkvizitor ističe primer žrtve Isusove, tako izvrćući hrišćansku ideju o iskupljenju u suštu suprotnost, zločinački čin zarad očuvanje zemaljske vlasti. On nudi FIlipu oprost za ubistvo Karlosa, a za uzvrat traži da mu kralj preda markiza od Poze, čije je delovanje Inkvizitor odavno pratio. Uzalud Filip pokušava da sagleda sve sa humanijeg aspekta, tvrdeći da mu je Poza potreban kao saradnik; kao vladar, pristaje jer mu je Crkva potrebna da održi vlast.

 

Elizabeta otkriva da joj je ukraden kovčeg sa nakitom, koji je Eboli poslala Filipu. Filip ga otvara i nalazi medaljon koji je Karlos poklonio Elizabeti u Fontenblou kada su se obećali jedno drugom i optužuje je za neverstvo. Videvši kraljicu nevino optuženu, Eboli priznaje svoju krivicu i Elizabeta je proteruje sa dvora. Eboli zna za smrtnu presudu koju je Filip izdao za Karlosa i odlučuje da ga spase.

''Tamnica''. Rodrigo se oprašta od Karlosa. Napisao je pismo kojim sebe optužuje za podsticanje pobune i za uzimanje tajnih prepiski od Karlosa za zločinačkim namerama. Osveta razočaranog kralja je brza i okrutna: metak ranjava Rodriga. Umirući, govori Karlosu o kraljičinim namerama da ga vidi još jedan put pre nego što on ode za Flandriju. Kralj dolazi u tamnicu da oslobodi sina, verujući da je Rodrigo izdao i njega. Karlos mu sasipa istinu u lice. Grupa koju je dovela Eboli dolazi da spase Karlosa uspeva da ga izvuče iz tamnice. Samo pojava Inkvizitora sprečava širenje pobune.

''Samostan San Juste''. Rodrigo je Karlosu preneo da će se naći sa Elizabetom kod grobnice Karla V. Elizabeta ga preklinje da bude pažljiv u traženju slobode za Flandriju. Sada je, napokon, Karlos dovoljno zreo da se prihvati političke misije, ali je dugo bio neodlučan i njegovo priznanje nad telom mrtvog prijatelja je bilo previše otkrivajuće. Ikvizicija traži njegovu odgovornost. Tada se pojavljuje stari monah koji spašava Karlosa. I Iknvizitor i Filip se povlače u strahu, jer monah govori glasom Karla V, Filipovog oca, koji se odrekao zemaljske vlasti zarad nebeskog mira.

 

 

<big>'''Libreto'''</big>

 

[[Kategorija:Opere 1867.]]