DNK analiza – razlika između verzija

== Upotreba DNK analize ==

 

 

Sudski veštaci koriste u velikoj meri genetičku identifikaciju kako bi utvrdili moguću vezu između uzoraka [[krv]]i, vlakna [[kosa|kose]], [[pljuvačka|pljuvačke]] ili [[sperma|sperme]]. Ovaj način identifikacije je takođe pomogao u mnogim slučajevima gde su pojedinci nepravedno okrivljeni i njihova nevinost ustanovljena. Takođe se koristi u populacionim studijama divljih životinja, [[test za utvrđivanje očinstva|testiranjima za utvrđivanje očinstava]], [[identifikacija leševa|identifikaciji leševa]] i pri utvrđivanju sastava prehrambenih proizvoda. Ova vrsta identifikacija se takođe našla korisnom u postavljanju hipoteza o modelu ljudske dijaspore u preistorijskom vremenu.

Testiranje se vrši prema pravilniku onog sudskog tela koje takvo testiranje i zahteva. Ovakva vrsta testiranja je obično dobrovoljna, ali može se tražiti i na osnovu sudskog naloga. Nekoliko pravnih sistema u različitim državama su počele sa sastavljanjem jedinstvenih baza podataka koji sadrže genetičke informacije utvrđenih osuđenika. Do [[2005]]. [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] trenutno ima najveću bazu podataka ove vrste na svetu sa više od 2 miliona uzoraka. Veličina ove baze podataka i brzina njenog rasta je od posebnog interesovanja nekih grupa koje zastupaju građanska prava u Velikoj Britaniji, gde policija ima visok stepen prava i moći da dođe do uzoraka od interesovanja pa čak ima i pravo na zadržavanje istih iako se dođe do oslobađajuće presude u slučaju.

 

Genetička identifikacija počinje time što se [[DNK]] u celosti izvadi iz ćelija koje mogu biti u uzorcima [[krvi]], pljuvačke, sperme ili bilo koje druge vrste tkiva. Najčešći metod je bris iz grla.

 

Zatim [[RFLP]] (''-{restriction fragment length polymorphism}-'') analizom se seče lanac DNK pomoću [[restriktivni enzim|restriktivnih enzima]] u kraće fragmente koji se lakše razdvajaju pri [[elektroforeza|elektroforezi]] na agaroznom gelu. DNK molekul je negativno naelektrisan, i pri elektroforezi se kreće od negativne [[anoda|anode]] prema pozitivnoj [[katoda|katodi]]. Razdvojeni fragmenti se na želatinu vide kao kratke horizontalne crtice koje se pomoću tehnike zvane ''[[Southern Blot]]'' prebace sa želatina na najlon membranu. Ovaj DNK uzorak se zatim tretira sa DNK uzorkom koji je obeležen radioaktivnim materijalom i koji se veže na unapred utvrđenu DNK sekvencu. Suvišan radioaktivno obelenžen DNK molekul se spere. Rentgenski film se stavi ispod najlon membrane i na taj način se snimi celokupni uzorak i ono što je najbitnije jasno je vidljiv onaj deo DNK-a molekula koji je bio obeležen radioaktivnim DNK molekulom. Krajnji produkt je film sa jasno vidljivim horizontalnim crticama koje nazivamo '''DNK profilom'''.

 

Od nedavno nova tehnika za genetičku identifikaciju je počela da se primenjuje [[AFLP]] (''amplified fragment length polymorphism''). Ova nova tehnika je slična RFLP analizi, ali novina je da ima dva dodatna procesa amplifikacije, pri čemu se povećava broj dobijenih DNK fragmenata, uz upotrebu posebno napravljenih prajmera. AFLP analiza je trenutno krajnje mehanički proces i omogućava lak način za dobijanje genetičkog stabla pomoću kojeg se vrši poređenje uzoraka jedne osobe sa drugom. Jedan od najmodernijih i najčešće upotrebljivan način za dobijanje DNK profila u sudskim procesima je [[lančana reakcija polimeraze]] (PCR). Lančanom reakcijom polimeraze se umnožavaju unapred određeni regioni molekula DNK, to jest unapred određenih DNK sekvenci za koje se zna da imaju visok stepen varijacija između ljudi. Ovaj proces amplifikacije omogućava naučnicima da započnu istraživanje sa veoma skromnim uzorcima, i krajnjim produktom koji garantuje uspostavljanja veze imeđu datih uzoraka u odnosu od 1 prema milijardi. Lančana reakcija polimeraze je do sada najkorišćeniji metod za prezentiranje DNK dokaza u sudskom veštačenju.

 

Tokom prvih godina upotrebe DNK kao dokaza u sudskim procesima, [[porotnici]]ma je često bila predstavljena kompleksna ili netačna slika dokaza od strane branioca, kao na primer: data je mogućnost da određeni uzorak, to jest sekvenca ima šansu 1 prema 5 miliona da se nađe kod neke druge osobe. Branilac bi onda naveo primer da u zemlji od recimo 60 miliona ljudi, u toj zemlji bi se našlo 12 osoba koja bi imale istu sekvencu. To bi dalje značilo da od 12 osoba jedna je kriva. Ovakva manipulacija dokaza je lažna jer se polazi od toga da se osoba od DNK interesa nasumice bira iz populacije od 60 miliona. Međutim, porotnici moraju da shvate da pored genetičkog profila, osumnjičeni ima i neke druge fizičke veze sa žrtvom (otisak prstiju, oružje kojim je ubistvo urađeno, nepostojanje alibija, itd.). Lažna ideja ili igranje dokaza da upostavljanje veze od 1 prema 5 miliona automatski znači nevinost od 1 prema 5 miliona je poznata kao advokatska laž (''prosecutor’s fallacy'').

 

* Ako da, da li to znači da je osumnjičeni kriv?

 

Vrednost DNK dokaza je nedavno uzdrmana kad su uzeti za primer nedavni slučajevi kriminalaca koji bi doturili na mesto zločina lažan genetički materijal. U jednom od gorih slučajeva krivci su stavljali tuđi genetički materijal čak i u svoje telo. Doktor Šniberger iz Kanade je silovao jednu od svojih pacijentkinja [[1992]]. koja je prethodno bila pod jakim sedativima te se nije ničega sećala, ali je u njenom donjem vešu nađena njegova sperma. Doktor je dobrovoljno testiran tri različita puta i nikad nije uspostavljena veza između DNK sekvenci njegove sperme pronađene u donjem vešu i DNK sekvence doktora Šnibergera. Na kraju se ispostavilo da je on hirurški sebi ugradio gumeni jastučić napunjen tuđom krvlju i [[antikoagulant]]ima u svoju ruku.

 

 

== Takođe pogledati ==

* [[genealoški DNK test]]

 

 

[[Kategorija:Metodi u molekularnoj biologiji]]