Bodljikave ajkule – razlika između verzija

| razdioba_stupanj = [[Red (taksonomija)|Redovi]]

| razdioba =

[[Acanthodiformes]]

}}

Prvobitne akantode su bile morski organizimi, ali su tokom [[Devon]]a slatkovodni oblici postali dominantni. Ova grupa je značajna zbog dve stvari: jer je prva poznata grupa kičmenjaka koja ima vilice ([[Gnathostomata]]) i jer imaju jake dentinske bodlje koje daju potporu perajima. Ove bodlje su učvršćene i ne mogu se pomerati (kao kod leđnog peraja ajkula).

[[Datoteka:Mesacanthus Parexus Ischnacanthus.JPG|thumb|left|Predstavnici rodova ''[[Mesacanthus]], [[Parexus]]'', i ''[[Ischnacanthus]]'' u ranom Devonu]]

 

Postoji teorija da je vilica akantoda nastala od prvog [[škržni luk|škržnog luka]] nekog pretka riba sa vilicom koji je imao škržni skelet izgrađen od parčića spojene hrskavice.

Popularan naziv bodljikave ajkule je naučno neodgovarajuć za ovu grupu riba. Akantode su dobile ovaj naziv jer su po izgledu slične ajkulama, aerodinamičnog oblika, imaju parna peraja, i jako uzdignut rep; jake koščane bodlje daju potporu svim perajima sem repnog — zbog svega toga su dobile naziv bodljikave ajkule. [[Fosil]]izovane bodlje i pločice koje se nalaze u [[sedimentne stene|sedimentnim stenama]] su često sve što je ostalo od ove grupe riba.

 

 

Iako se nazivaju bodljikave ajkule, akantode su nastale mnogo pre [[morski pas|ajkula]]. Nastale su na početku [[Silur]]a, oko 50 miliona godina pre nego što su se pojavile prve ajkule. Potom su akantode zauzele i slatke vode i doživele procvat u rekama i jezerima tokom [[Devon]]a. Međutim ribe sa koštanim skeletom su već pokazale potencijal da dominiraju vodenom sredinom, a njihova konkurencija je bila prejaka za akantode koje su izumrle tokom [[Perm (perioda)|Perma]] (pre oko 250 miliona godina).

 

== Vanjske veze ==

 

{{Drugi projekti