Razlike između izmjena na stranici "Bitka za Berlin"

Dodano 9 bajtova ,  prije 6 godina
m/м
robot kozmetičke promjene
m/м (robot kozmetičke promjene)
 
 
Kada je južno krilo nemačke Četvrte oklopne armije postiglo neke lokalne uspehe u kontra-napadima na severu protiv 1UF, Hitler je izdao naređenja koja su pokazala da je njegovo shvatanje vojne realnosti u potpunosti nestalo. Naredio je Devetoj armiji da drži [[Kotbus]] i postavi front ka zapadu a onda da napadne Sovjete koji su napredovali ka severu. Ovo bi joj omogućilo da formira klešta koja bi srela Četvrtu oklopnu armiju koja dolazi sa juga i opkole 1UF pre nego što ga uništi. Oni su trebali da koordiniraju svoja dejstva sa napadom Treće oklopne armije i da budu spremni da budu južni krak klešta koje bi opkolilo 1BF koje bi uništio [[III SS korpus]] SS general-pukovnika [[Feliks Štajner|Feliksa Štajnera]] koji bi napredovao severno od Berlina. Feliks Štajner nije imao dovoljno divizija za ovaj poduhvat. Hajnrici je objasnio Hitleru da ako se Deveta armija odmah ne povuče, treba očekivati da će biti opkoljena. Podvukao je da već isuviše kasno da se kreće na severozapad ka Berlinu, i da će morati da se povlači na zapad. Hajnrici je čak rekao da će ako Hitler ne dopusti povlačenje na zapad zatražiti da bude razrešen komande.
 
[[22. 4.|22. aprila]] na popodnevnom sastanku, Hitler je dobio napad besa kad je otkrio da njegovi jučerašnji planovi neće biti ostvareni. Objavio je da je rat izgubljen, okrivio je generale za poraz i izjavio da će ostati u Berlinu do kraja, a onda izvršiti samoubistvo. U pokušaju da smiri hitlerov bes, general-pukovnik [[Alfred Jodl]] je rekao da bi [[Nemačka dvanaesta armija|dvanaesta armija]] koja je na zapadu držala front prema Amerikancima mogla da se uputi u pravcu Berlina, jer su Amerikanci već na Labi, i verovatno ne planiraju dalje napredovanje na istok. Hitler je odmah prihvatio ideju i za par sati je generalu [[Valter Venk|Valteru Venku]] naređeno da istupi iz borbe sa Amerikancima, i premesti Dvanaestu armiju na severoistok kao podršku Berlinu. Tada se došlo do zaključak da bi se Deveta armija mogla povezati sa Dvanaestom armijom ako bi se pomerila ka zapadu. Uveče je Hajnriciju data dozvola za ovo povezivanje.
 
{{citiranje|Rusi zatvorili obruč oko Berlina. U borbi za Berlin vodi se borba za svaki pedalj zemlje. I pored našeg žilavog otpora Sovjeti su prodrli u ove delove grada: Nojbabelsberg-Celendorf-Nojkeln. U istočnim i severnim delovima grada vode se žestoke ulične borbe.
<br />
Jugoistok: Jake snage komunističkih bandi stigle su blizu Rijeke i vode borbu sa našim trupama.<ref name="Živković"/>|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 25. aprila 1945.}}
 
{{citiranje|Herojska odbrana Berlina pred očima celog sveta se nastavlja. Sudbinska borba nemačkog naroda protiv boljševika dolazi do punog izražaja i ona u istoriji nema premca. Naše trupe, koje vode borbe sa Amerikancima na Elbi, napustile su svoje položaje i krenule ka Berlinu, da bi priskočile u pomoć hrabrim braniocima glavnog grada.<ref name="Živković"/>|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 28. aprila 1945.}}
 
[[FileDatoteka:1945-05-01GerWW2BattlefrontAtlas.jpg|thumb|Front u Europi [[1. 5.|1. maja]] [[1945]].]]
 
Raspoložive snage za odbranu grada su uključivale nekoliko divizija kopnene vojske (''[[Heer]]'') i [[Vafen SS]], policiju, mladiće i dečake iz [[Hitlerova omladina|Hitlerove omladine]], i [[Folksšturm]]a koji se sastojao od starijih ljudi, od kojih su neki bili veterani iz [[Prvi svjetski rat|Prvog svetskog rata]].
Po Hitlerovim željama, nakon njegove smrti, admiral [[Karl Dönitz|Karl Denic]] je postao novi ''Rajhspredsednik'' a [[Joseph Goebbels|Jozef Gebels]] novi ''Rajhskancelar''. Ipak, Gebelsovo samoubistvo [[1. 5.|1. maja]], [[1945]] je ostavilo novog šefa države da sam pripremi pregovore o nacionalnoj predaji. Sve nemačke oružane snage su se bezuslovno predale [[savezničke sile|saveznicima]] [[8. 5.|8. maja]], [[1945]]. [[Kraj Drugog svetskog rata u Evropi|Rat u Evropi je uglavnom bio gotov]], a sa njim i [[Treći rajh]]. Hitlerov "hiljadugodišnji rajh" je trajao 12 godina i odneo 50 miliona života širom Evrope.
 
== Vidi ==
* [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočni front]]
* [[Mihail Minin]] - vojnik koji je 30.4.1945. postavio sovjetsku zastavu na [[Reichstag]]
 
== Literatura ==