Verzija na datum 27 august 2013 u 01:45 uredi Vitek (razgovor \| doprinos) Autopatroleri 26.362 izmene m pop linkova ← Starija izmjena		Verzija na datum 22 juni 2014 u 16:04 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 6: \|vreme=[[29. 4.\|29. april]] [[1859\|1859.]] - [[11. 7.\|11. jul]] [[1859\|1859.]] \|mesto=[[Kraljevstvo Lombardija-Venecija\|Lombardija-Venecija]] \|rezultat=francusko-sardinijska pobeda <br />Lombardija je postala deo [[Kraljevina Sardinija\|Pijemonta-Sardinije]] \|strana1=[[Datoteka:Flag of France.svg\|20px\|border]] [[Francuska]]<br />[[Datoteka:Flag_of_Italy_%281861-1946%29_crowned.svg\|20px\|border]] [[Kraljevina Sardinija\|Pijemont-Sardinija]] \|strana2=[[Datoteka:Flag of the Habsburg Monarchy.svg\|20px\|border]] [[Austrijsko Carstvo\|Austrija]] \|komandant1=[[Napoleon III]] <br /> [[Vittorio Emanuele II.]] \|komandant2=[[Ferenc Đuljaji]]<br /> [[Franjo Josip I.\|Franc Jozef I]] \|strength1=206.000 \|strength2=242.000 Red 18: '''Austrijsko-Sardinijski rat''' ili '''Francusko-Austrijski rat''' ili '''Drugi rat za nezavisnost Italije''' ili '''Drugi rat za ujedinjenje Italije''' je rat izmeću Austrijskog carstva s jedne strane i [[Francuska\|Francuske]] i [[Kraljevina Sardinija\|Pijemont-Sardinije]] sa druge strane tokom [[1859]]. U tome ratu Austrija je izgubila, pa je [[Lombardija]] pripala Pijemont-Sardiniji. Taj rat je utro put ujedinjenju Italije [[1861]]. == Rat == === Pozadina === Armija Pijemonta-Sardinije u savezu sa Francuskom nastojala je da osvoji [[Kraljevstvo Lombardija-Venecija\|Kraljevinu Lombardija-Venecija]], koja je bila pod austrijskom upravom nakon [[Bečki kongres\|Bečkoga kongresa]] [[1815]]. Francuski car [[Napoleon III ]] i predsednik vlade Pijemont-Sardinije [[Camillo Benso di Cavour]] sklopili su tajni sporazum o savezu protiv Austrije. Po tome sporazumu * [[Francuska]] će pomoći Pijemontu ako ga [[Austrija]] napadne * [[Kraljevina Sardinija\|Pijemont-Sardinija]] će Francuskoj dati [[Savoja\|Savoju]] i [[Nice\|Nicu]] Taj plan je trebao pomoći obema zemljama. Pomogao bi pijemontskome planu o [[Ujedinjenje Italije\|ujedinjenju Italije]] pod Savojskom dinastijom, a sa druge strane oslabio bi Austriju kao neprijatelja Francuske. Kavur nije mogao da dobije francusku pomoć sem u slučaju da Austrija prva napadne, pa je zbog toga provocirao Austriju nizom vojnih manevara kraj granice. Austrija je [[23. 4.\|23. aprila]] [[1859]]. izdala [[ultimatum]] zahtevajući potpunu demilitarizaciju kraljevine Pijemont-Sardinije. Pošto to Pijemont nije poslušao Austrija je započela rat [[29. 4.\|29. aprila]] [[1859]]., pa je na taj način uvukla Francusku u rat. === Snage === Francuska armija je za italijansku kampanju imala 130.000 vojnika, 2.000 konjanika i 312 topova, što je predstavljalo pola francuske armije toga doba. Armija je bila pod komandom Napoleona III i bila je podeljena na pet korpusa. Vojska Pijemonta-Sardinije je imala 70.000 vojnika, 4.000 konjanika i 90 topova, a bila je podeljena na pet divizija. Bile su prisutne i dve formacije dobrovoljaca. Glavnokomandujući je bio kralj [[Vittorio Emanuele II.]]. Austrijska vojska je imala 220.000 vojnika, 824 topa i 22.000 konjanika. Predvodio ih je feldmaršal grof Ferenc Đuljaji. === Operacije === Za vreme objave rata nije bilo francuske vojske u Italiji, tako da je maršal Fransoa Kanrober požurio u Pijemont koristeći železnicu. To je bilo prvo masivno korištenje železnice za transport vojske. Austrijska vojska je računala da će brzo pobediti sardinijsku vojsku pre nego što stigne francuska vojska u Pijemont. Komandant austrijskih snaga u Pijemontu grof Đuljaji je bio oprezan pa se neodređenim smerom kretao oko reke Tičino pre počinjanja operacija. Kada je prešao reku započele su jake kiše, koje su omogućile Pijemontu da poplavi polja pirinača ispred austrijske vojske i na taj način oteža napredovanje. Austrijska vojska je ipak uspela da stigne do Verčelija, odakle su ugrožavali [[Torino]], ali francusko-sardinijski pokreti usmereni ojačanju Aleksandrije i mostova preko reke Po oko Kasale Monferata prisilili su austrijsku vojsku na povlačenje. [[Napoleon III]] je [[14. 5.\|14. maja]] stigao u Aleksandriju i preuzeo zapovedništvo nad operacijama. Početni sukob je bila [[bitka kod Montebela (1859)]] 20. maja 1859. Austrijske snage su tu bile tri puta brojnije, ali Francuzi su pobedili, pa je austrijski glavnokomandujući postao još oprezniji. Početkom juna Đuljaji je bio blizu železničkoga čvora u Mađentu sa dosta razvučenom vojskom. Napoleon je napao čeono preko Tičina sa delom snaga, a sa drugim delom je napao severnije da bi sa boka napao Austrijance. Francuski plan je uspeo pa su se Austrijanci morali povući dosta daleko do tvrđava u istočnoj Lombardiji, gde je grof Đuljaji smenjen. Zapovedništvo je preuzeo sam car [[Franjo Josip I.\|Franc Jozef I]], osećajući da će to biti jednostavan zadatak da se obrani dobro utvrđena austrijska teritorija iza reke Minčio. Franc Jozef I će prvi i poslednji put komandovati u [[bitka kod Solferina\|bici kod Solferina]]. Pijemontska i francuska armija su napredovali i zauzeli su [[Milano]] i krenuli su istočno da poraze Austriju pre nego što može Pruska da dođe u pomoć. Austrijanci su sazanali da su se Francuzi zaustavili kod [[Brescia\|Brescie]], pa su odlučili da ih iznenade naglim prelaskom u napad. I Francuzi su krenuli u ofanzivu, ali nijedna strana nije znala gde se nalazi druga strana sve dok se nisu sreli. Austrijski 7. korpus je bio razdvojen od glavnine snaga i uspeli su da obrane Pocelongo. Ostali deo austrijske vojske se povukao i prepustio nekoliko gradova Francuzima. U isto vreme u severnom delu Lombardije su italijanski dobrovoljci "Alpski lovci" pod zapovedništvom [[Giuseppe Garibaldi\|Đuzepea Garibaldija]] pobedili Austrijance kod Varezea i Koma. === Mir === Zbog straha da će u rat biti uključene i nemačke države Napoleon je počeo da traži izlaz iz rata pa je potpisao primirje sa Austrijancima u Vilafranci. Austrija je predala Francuskoj većinu Lombardije sa Milanom, izuzev austrijskih tvrđava [[Mantova]] i [[Lenjano]] sa okolnim teritorijem. Francuska je odmah te teritorije predala Pijemontu-Sardiniji. Međutim vladari središnje Italije, koji su revolucijom isterani trebali su ponovo biti restaurirani. Red 42: [[Datoteka:Places of the 1859 Austro-Sardinian war.png\|thumb\|thumb\|500px\|Mesta najvećih bitki tokom Austrijsko-sardinijskoga rata 1859.]] Već [[1860]]. uz francusko i britansko odobrenje središnje italijanske države * [[Vojvodstvo Parma]] * [[Vojvodstvo Modena]] * [[Veliko Vojvodstvo Toskana]] * [[Papinska Država]] se anektiraju Pijemont-Sardiniji. Francuska zauzvrat dobija dogovorenu nagradu: Savoju i Nicu. [[Giuseppe Garibaldi]] se opirao pripajanju Nice Francuskoj, jer je poreklom iz Nice. Garibaldi je posle toga poveo [[Pohod hiljade\|ekspediciju na Siciliju]], čime je okončao ujedinjenje Italije. == Hronologija 1859. == * [[26. 4.\|26. april]] [[Giuseppe Garibaldi\|Đuzepe Garibaldi]] se sa "Alpskim lovcima" suprostavio austrijskoj vojsci kod Varezea * [[20. 5.\|20. maj]] Francuska pešadija i pijemontska konjica porazili su austrijsku vojsku u [[bitka kod Montebela\|bici kod Montebela]] * [[27. 5.\|27. maj]] "Alpski lovci" su nakon pobede ušli u [[Como]] * [[30. 5.\|30. maj]] Pijemont je pobedio austrijskuu armiju u bici kod Palestra * [[4. 6.\|4. jun]] U bici kod Mađenta Francuska i Pijemont su pobedili Austriju * [[21. 6.\|21. jun]] -[[24. 6.\|24. jun]] U [[bitka kod Solferina\|bici kod Solferina]] vojska Pijemonta i Francuske pod zapovedništvom Napoleona III pobedila je austrijsku vojsku pod zapovedništvom austrijskoga cara Franca Jozefa I I. Bitka je inspirisala [[Henri Dunant~~\|Henri Dunanta~~]]a da osnuje [[Crveni križ]]. * [[11. 7.\|11. jul]] [[Franjo Josip I.\|Franc Jozef I]] i [[Napoleon III]] su potpisali sporazum u Vilafranci [[Kategorija:Historija Italije]]

Austrijsko-sardinijski rat – razlika između verzija