Razlike između izmjena na stranici "Antimaterija"

Obrisan 1 bajt ,  prije 6 godina
m/м
robot kozmetičke promjene
m/м (Bot: Migrating 59 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q83197 (translate me))
m/м (robot kozmetičke promjene)
 
Postojanje antičestica i antimaterije prvi je postulirao engleski naučnik [[Pol Dirak]] (aul Adrien Maurice Dirac), [[1902]]-[[1984]]), uvodeći [[1928]]. godine koncept pozitivno naelektrisanog [[elektron]]a, tj. pozitrona, čije je postojanje eksperimentalno potvrđeno [[1932]]. Od [[1955]]. godine, kada su pomoću akceleratora čestica uočeni [[antiproton]] i [[antineutron]], eksperimentalno je detektovan i čitav niz antičestica.
 
Krajem devedesetih godina prošlog veka u [[CERN]]u{{Ref|CERN}} i [[Fermilab]]u{{Ref|Fermi}} sintetisan je antivodonik - prvi antiatom. Kod običnog vodonika oko protona koji predstavlja atomsko jegro kruži jedan elektron. Kod [[antivodonik]]a oko antiprotona kruži antielektron ([[pozitron]]).
 
Kao što kombinacijom čestica nastaje materija tako i kombinacijom odgovarajućih antičestica nastaje antimaterija. Na primer, stabilan atom antivodonika može da nastane vezivanjem pozitrona za antiproton. Njegove osobine bi trebalo da budu identične osobinama običnog vodonika. Zaista, atom antivodonika je proizveden u sudarima antiprotona sa mlazom atoma [[ksenon]]a. U sudaru antiprotona sa atomskim jezgrom ksenona ponekad dođe do stvaranja para elektron-pozitron. Pri tome, može da se dogodi (mada vrlo retko) da brzina i pravac kretanja novonastalog pozitrona budu bliski brzini i putanji antiprotona. Tada pod uticajem privlačne sile između pozitrona (pozitivne čestice) i antiprotona (negativne čestice) nastaje atom antivodonika. Izolovan atom antivodonika stabilan je koliko i izolovan atom vodonika. Međutim, u sudaru sa običnom materijom dolazi do njegove anihilacije. Pošto se čestice kreću brzinom bliskom [[Brzina svetlosti|brzini svetlosti]], vreme života antivodonika u aparaturi reda je veličine 4 × 10<sup>-8</sup> s koliko antiatomu treba da prevali desetak metara i anihilira se u sudaru sa zidom aparature. Danas se ulažu veliki napori da se proizvedeni atomi antivodonika zarobe u električnom i magnetnom polju, dakle, da se izoluju od obične materije i tako im se produži vek u meri koja će dozvoliti detaljnije ispitivanje atomskih osobina. Proizvodnjom prvih atoma antivodonika odškrinuta su vrata sistematskom ispitivanju antisveta.