Verzija na datum 16 maj 2014 u 22:54 uredi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena mNema sažetka izmjene ← Starija izmjena		Verzija na datum 22 juni 2014 u 14:03 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 122: [http://www.nature.com/ejhg/journal/v8/n7/abs/5200443a.html Michele Belledi, Estella S. Poloni, Rosa Casalotti, Franco Conterio, Ilia Mikerezi, James Tagliavini and Laurent Excoffier. "Maternal and paternal lineages in Albania and the genetic structure of Indo-European populations". ''European Journal of Human Genetics'', July 2000, Volume 8, Number 7, pp. 480-486.] "Mitochondrial DNA HV1 sequences and Y chromosome haplotypes (DYS19 STR and YAP) were characterized in an Albanian sample and compared with those of several other Indo-European populations from the European continent. No significant difference was observed between Albanians and most other Europeans, despite the fact that Albanians are clearly different from all other Indo-Europeans linguistically."</ref> Međutim, sama rasprava o poreklu Albanaca često izlazi izvan okvira [[nauka\|nauke]], prelazeći u domen [[politika\|politike]]. Albanci se prvi put pominju u [[Vizantija\|vizantijskim]] istorijskim izvorima u [[12. vek]]u, kada su već u potpunosti primili [[hrišćanstvo]].<ref>[[Mircea Eliade]], Charles J. Adams, ''The Encyclopedia of religion'', Macmillan, 1987, ISBN 978-0-02-909700-7, p. 179.</ref> Pre toga Ptolomej pominje grad ''Albanopolis'' na teritoriji današnje [[Kruja\|Kruje]], u čijoj okolini živi pleme ''Albani''. Međutim, iako postoji kontinuitet albanskog etnonima, ne postoje pouzdani dokazi o etničkom kontinuitetu. === Srednji vek === Red 138: Albanci su zadržali svoje plemensko uređenje, ne dopuštajući Turcima da im se mešaju u njihove unutrašnje stvari i tradicije. U vekovima otomanske vladavine, plemena severne Albanije su živela u [[srpsko-albansko prijateljstvo\|bliskim odnosima]] sa plemenima Crne Gore. Prema pisanju [[Marko Miljanov\|Marka Miljanova]], [[Kuči]], [[Belopavlići]], [[Hoti]], [[Piperi]] i [[Klimenti]] nisu predstavljali uvek dve grupe plemena, albansku i crnogorsku, već su se često zajedno borili protiv zajedničkog neprijatelja.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 130), Prosveta, Beograd, 1950.</ref> Prema predanju, neka albanska i crnogorska plemena, npr. [[Krasnići]] i [[Vasojevići]], imaju zajedničko poreklo.<ref>[http://www.rastko.org.rs/rastko-al/zbornik1990/mbarjaktarevic-predanja.php Mirko Barjaktarević, Predanja o zajedničkom poreklu nekih crnogorskih i nekih arbanaških plemena]</ref> Nakon [[Velika seoba Srba\|Velike seobe Srba]] u [[Austrija\|Austriju]] [[1690]]. godine, Albanci naseljavaju srpske oblasti [[Kosovo]] i [[Metohija\|Metohiju]]. U Otomanskom carstvu, Albansko stanovništvo je živelo administrativno podeljeno u četiri vilajeta: [[kosovski vilajet\|kosovskom]], [[skadarski vilajet\|skadarskom]], [[janjinski vilajet\|janjinskom]] i [[bitoljski vilajet\|manastirskom]] (bitoljskom). === Borba za nezavisnost === Red 163: Nakon [[1990]]. godine u Albaniji se uvodi višepartijski sistem i zemlja menja naziv u [[Republika Albanija]]. Od [[1990]]. zemlja je orijentisana prema zapadu. Primljena je u Savet Evrope, i zatražila je prijem u NATO. Albanska radna snaga je nastavila da emigrira u Grčku, Italiju, Evropu i Severnu Ameriku. Albanci na [[Kosovo i Metohija\|Kosovu i Metohiji]] su 1990. godine održali [[referendum]] i proglasili [[Republika Kosova\|Republiku Kosova]], koju je priznala samo Albanija. Narednih nekoliko godina na Kosovu se razbuktava [[srpsko-albanski sukob]], koji [[1998]]. godine prerasta u [[Kosovski rat]]. Nakon [[NATO bombardovanje SRJ\|NATO bombardovanja SRJ]] [[1999]]. godine, ova pokrajina dolazi pod upravu [[Ujedinjene nacije\|Ujedinjenih nacija]]. [[17. februar]]a [[2008]]. kosovski Albanci su proglasili nezavisnost [[Republika Kosovo\|Republike Kosovo]] od Srbije<ref>[http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285184 B92. Vesti: Kosovo proglasilo nezavisnost. 17. februar 2008, 23.27 č]</ref>, što je do sada priznalo oko 60-ak država članica UN.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=11&nav_category=640&nav_id=370802 Novo priznanje nezavinosti Kosova.] B92, 11. jul 2009. Pristupljeno 11.7.2009.</ref> == Jezik == Red 196: * [[Azem Vlasi]] ([[1948]]), [[Kosovo\|kosovski]] političar i nekadašnji vođa [[Savez komunista Kosova\|Saveza komunista Kosova]]. * [[Džon Beluši\|Džon]] ([[1949]]) i [[Džejms Beluši]] ([[1954]]), američki glumci albanskog porekla. * [[ Isa Boletini ]]rođen 23. januara 1864. u Boljetinu, u blizini Mitrovice - umro 23. januara 1916. u Podgorici) bio je albanski borac za nezavisnost i vodeća ličnost gerilskog otpora protiv Turske, Srbije i Crne Gore. Među Albancima je poznat kao Heroj Kosova. * [[Адем Јашари (алб. Adem Jashari;]] 28. новембар 1955. Доње Преказе - 6. март 1998. Дреница) је био оснивач и вођа албанске организације ОВК. * [[Ismail Qemali Bey Vlora ]] (izgovor: Ismailj Ćemali Bej Fljora, tur. Ismail Kemal) (Valona, 16. januara 1844 — Bari, 24. januara 1919) je bio albanski političar i državnik u Osmanskom carstvu koji se borio za ideje albanskog narodnog preporoda. Imao je vodeću ulogu u proglašenju nezavisnosti Albanije 1912 i privremenoj vladi Albanije. * [[Ана Окса (1961), италијанска певачица албанског порекла.]] * [[Азем Власи (1948), косовски политичар и некадашњи вођа Савеза комуниста Косова.]] * [[Беким Фехмију (1936 — 2010), познати југословенски глумац албанске народности ]] <gallery> Datoteka:Albania-ethnique1898.jpg\|Albanci 1898. godine.

Albanci – razlika između verzija