Stevan Dedijer – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 17:
== Biografija ==
Rođen je [[25. jun]]a [[1911]]. godine u [[Sarajevo|Sarajevu]] u srpskoj porodici. Još u mladosti, od svoje majke Milice je stekao vaspitanje da su svi ljudi jednaki i da poštuje svačije običaje.<ref>[http://www.bhdani.com/arhiva/138/inter.htm Intervju Stevan Dedijer, svjedok 20. stoljeća I deo]</ref> Njegov otac [[Jevto Dedijer]] bio je docent geografije na [[Beogradski univerzitet|Beogradskom univerzitetu]] i [[velika Srbija|velikosrpski]] ideolog kome se Stevan snažno protivio, a brat [[Vladimir Dedijer|Vlado]] poznati istoričar i biograf [[Tito|Josipa Broza Tita]].
Od [[1924]]. do [[1929]]. godine pohađao je Internacionalni koledž „Monte Mario“ u [[Rim]]u. Godine [[1929]]. otišao je u [[SAD|Ameriku]] gde je završio [[Taft School]] u [[Watertown, Connecticut]] [[1930]]. Diplomirao je fiziku na [[Univerzitet Prinston|Univerzitetu u Prinstonu]] [[1934]]. godine. Stevan je radio kao novinar u [[Pittsburgh]]u i [[New York]]u. U narednim godinama otkriva [[marksizam]], a [[1936]]. postaje član tada ilegalne Komunističke partije, zbog čega je mesec dana proveo u američkom zatvoru. Krajem [[1937]]. pomaže [[Mustafa Golubić|Mustafi Golubiću]], koga je tražio [[FBI]], da napusti [[SAD]].<ref name="III deo">[http://www.bhdani.com/arhiva/140/t404a.htm Intervju Stevan Dedijer, svjedok 20. stoljeća III deo]</ref>
Kada je počeo [[Drugi svetski rat]], Stevan je pozvan u američku obaveštajnu službu (OSS). Bilo je planirano njegovo prebacivanje u [[Jugoslavija|Jugoslaviju]], u štab [[Draža Mihailović|Draže Mihailovića]], ali nakon što je izjavio: "ako me pošalju Draži, ubit ću ga", izbačen je iz obaveštajne službe.<ref name="II deo"/> Kasnije je kao [[padobranac]] prebačen u [[101. američka vazduhoplovna divizija|101. američku vazduhoplovnu diviziju]], u kojoj je bio jedan od najboljih redova. Bio je u ličnom obezbeđenju američkog generala [[Maxwell D. Taylor|Maxwella D. Taylora]]. Učestvovao je u savezničkom [[iskrcavanje u Normandiji|iskrcavanju u Normandiji]], juna [[1944]]. godine i u poslednjoj [[Hitler]]ovoj
Posle rata je bio novinar u „[[Borba (novine)|Borbi]]“, ali nije imao poverenje komunističkih vlasti koje su Engleze i Amerikance gledale kao klasne neprijatelje, a on je bio američki vojnik. Međutim, nakon test članaka o Rooseveltu i četnicima, stekao je poverenje. Potom je izvesno vreme bio urednik u „[[Politika (novine)|Politici]]“ i [[TANJUG]]-u. U to vreme je izveštavao o [[tršćanska kriza|tršćanskoj krizi]], i intervjuisao Dražu Mihailovića i [[Alojzije Stepinac|Alojzija Stepinca]] u zatvoru. Nakon rezolucije [[Informbiro]]a, poslat je [[1949]] da mijenja imidž Jugoslavije u Americi.<ref name="II deo">[http://www.bhdani.com/arhiva/139/t398a.htm Intervju Stevan Dedijer, svjedok 20. stoljeća II deo]</ref>
Od [[1950]]. do [[1957]]. godine bio je direktor [[Institut za nuklearne nauke „Vinča“|Instituta za nuklearna istraživanja]] u [[Beograd]]u i Instituta „[[Ruđer Bošković]]“ u [[Zagreb]]u. Zajedno sa [[Pavle Savić|Pavlom Savićem]] radio je na jugoslovenskom nuklearnom programu, sa ciljem pravljenja [[atomska bomba|atomske bombe]]. On je u svojim izveštajima otvoreno ukazivao na probleme ("ništa se ne radi, rude nemamo, [[uran]] ne pravimo, moderatora nemamo<ref name="II deo"/>)
{{citat|[[Tito]] nikad nije shvatio šta razvija zemlju, stimulisati mlade talente da izmišljaju nove stvari, jer svi su narodi isto obdareni, nema nekih obdarenijih. Ali, daj mu skolu, stimuliši ga, kaži djetetu da izmišlja... To sam ja pokušao Titu da dokažem, ništa nije razumio.<ref name="III deo"/>}}
Red 31:
[[Image:Universitetsbyggnaden 080508.jpg|thumb|Zgrada Univerziteta u Lundu.]]
Neko vreme nije mogao da napusti zemlju, jer je odbijan za pasoš. Nakon što je [[Niels Bohr]] došao u [[Zagreb]] da ga izvuče, [[1961]]. godine Stevan je napustio [[FNRJ]] i otišao u [[Švedska|Švedsku]]. Zalagao se za aktivno učešće vlade u razvitku nauke, gajenju kadrova i ulaganju u inovacije. Na Lund univerzitetu je formirao, prvu u svetu, katedru za obaveštajnu delatnost u društvu i privredi. [[1972]]. godine je osnovao istraživački institut na švedskom Lund University, kojim je počeo njenog pionirski rad u oblasti [[Business Intelligence]]-a, u kojoj je objavio više od 250 akademskih radova.<ref>[http://www.guardian.co.uk/news/2004/sep/01/guardianobituaries.obituaries Stevan Dedijer]</ref> Od [[1973]]. nadalje se bavio izučavanjem kolektivne pameti organizacija, preduzeća i država.<ref name="republika"/>
[[1970e|1970-ih]] dolazi u Jugoslaviju i predlaže [[Dobrica Ćosić|Dobrici Ćosiću]] da Akademija nauka počne da se bavi svojom osnovnon funkcijom, nalaženjem talenata. On je navodio primere raznih jugoslovenskih talenata (Lavoslav Ružička, [[Nikola Tesla]], [[Vladimir Prelog]]) koji su "slučajno nicali" i koji su morali da napuste sopstvenu zemlju da bi se bavili ozbiljnim naučnim radom.<ref name="III deo"/>
Krajem [[1980e|1980-ih]] i početkom [[1990e|1990-ih]] godina je otvoreno kritikovao politiku [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]] i srpsku nacionalnu elitu, dovodeći ih u vezu sa ideologijom [[Velika Srbija|Velike Srbije]]. ▼
▲Krajem [[1980e|1980-ih]] i početkom [[1990e|1990-ih]] godina je otvoreno kritikovao politiku [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]], [[SANU]] i srpsku nacionalnu elitu, dovodeći ih u vezu sa ideologijom [[Velika Srbija|Velike Srbije]].
{{citat|Šta je srpska buržoazija naučila kad se oslobađala od Turaka? Budi gazda i natjeraj sve druge da budu samo raja, da se imaju poturčiti, [[posrbljavanje|posrbiti]]. To je bila osnovna ideja velike Srbije.<ref name="III deo"/>}}
| |||