Milovan Đilas – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 206:
{{citat|Goli otok je najmračnija i najsramnija pojava u jugoslovenskom komunizmu. Goli otok je i nešto više, nešto gore i užasnije: neslućeno posrrtanje i neslućeno ponižavanje.<ref>[http://noviplamen.net/2013/11/25/sve-po-spisku-istina-o-golom-otoku-ekskluzivni-spiskovi-zrtava/ Sve po spisku: O Golom otoku (Ekskluzivni spiskovi žrtava)]</ref>|Milovan Đilas}}
Đilas je imao petogodišnju zabranu da daje bilo kakve izjave ili bilo šta objavljuje, ali se toga nije pridržavao. On je javno podržao demokratske reforme i "[[praško proleće|praškom proleću]]" u Čehoslovačkoj, koje su ugušile države članice Varšavskog ugovora, kada su vojno okupirale Čehoslovačku u avgustu 1968. Podržao je studentske proteste u zemlji [[1968]].
Iste godine napušta zemlju. Od 4. do 13. oktobra 1968. boravi u Velikoj Britaniji – objavljuje dva članka u "Tajmsu" i daje TV intervju o sovjetskom imperijalizmu kao opasnosti za Jugoslaviju, drži predavanja, uključujući i jedno na Univerzitetu Oksford. Zatim putuje u SAD, gde je od 16. oktobra do 20. novembra gostujući profesor na univerzitetu Prinston. Američki "[[Freedom house]]" 10. novembra 1969. dodeljuje mu Nagradu slobode.<ref name="Milošević"/> Po povratku u zemlju, Đilasu je oduzet pasoš 3. marta 1970, a zahtevi da mu se ponovo izda biće nekoliko puta odbijeni – dobio ga je tek 19. januara 1987.<ref name="Milošević"/>
Zajedno s Andrejom Saharovim, Aleksandrom Solženjicinom, Eženom Joneskom, Josifom Brodskim, Đilas je [[1974]]. bio jedan od pokretača časopisa "Kontinent", posvećenog književnim, socijalnim, političkim i religijskim temama zemalja Istočne Evrope, koji je izlazio u Zapadnoj Evropi na engleskom, nemačkom, francuskom, ruskom, i još nekim evropskim jezicima.
20. aprila [[1984]]. godine Đilas je ponovo uhapšen, zajedno sa dvadeset sedam slušalaca "Slobodnog univerziteta", koji su se godinama bez tajnosti sastajali u privatnim stanovima. Đilas je trebalo da održi predavanje o predratnom stavu KPJ o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Ujutro je pušten kući, ali mu je zaprećeno da mu može biti suđeno. Suđeno je šestorici, a tehničar Radomir Radović, inicijator formiranja nezavisnog radničkog sindikata, nađen je mrtav u vikendici.<ref name="Milošević"/>
U starosti je oslepio na jedno oko. Pred kraj života bio je veoma blizak se [[Matija Bećković|Matijom Bećkovićem]].<ref name="Milošević">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995063 Jedini Titov disident]</ref>
| |||