Ivan Stambolić – razlika između verzija

Upamćen je kao veliki zagovornik kompromisa i međunacionalne tolerancije.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/obituaries/ivan-stambolic-730162.html Ivan Stambolic]</ref> U augustu [[2000]]. godine ga je kidnapovala i ubila specijalna policija po Miloševićevom naređenju.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Osma-sednica-dvadeset-godina-kasnije/t41111.lt.html Ivana Stambolića ubila tajna policija]</ref>

 

 

Ivan Stambolić je rođen [[1936]]. godine u Brezovi, kod [[Ivanjica|Ivanjice]], u komunističkoj porodici. Tu je završio osnovnu skolu. Trojici njegove braće roditelji su namenili fakultetsko obrazovanje, dok se Ivan školovao za metalostrugara u [[Rakovica|Rakovici]], i kasnije zaposlio kao KV radnik u Industriji motora Rakovica.<ref name="pescanik">[http://www.pescanik.net/content/view/1889/171/ Poslednje pismo Slobodanu Miloševiću]</ref> Na svoju ruku upisuje studije prava u Beogradu i [[Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu|Pravni fakultet]] završava paralelno sa poslom. Na studijama upoznaje mlađeg kolegu Slobodana Miloševića, koji postaje njegov štićenik.<ref name="pescanik"/>

 

[[1965]]. godine, postaje direktor preduzeća „Tehnogas“ a njegov zamenik tada je bio [[Slobodan Milošević]]. Nakon što Stambolić odlazi iz »Tehnogasa«, Milošević prelazi na upražnjeno mesto direktora. Milošević će mu sve vreme tokom karijere biti naslednik na upražnjenim foteljama. [[1975]]. godine, Stambolić postaje predsednik [[Privredna komora|Privredne komore]] Beograda.

 

Svoju političku karijeru, Stambolić je počeo [[1976]]. godine, kada je izabran za sekretara Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Srbije. Dve godine kasnije, [[1978]], dolazi na dužnost predsednika Izvršnog veća Srbije. Dok je Stambolić bio predsednik srpske vlade, jezgra političke moći, Milošević je predsednik Beogradske banke, centra ekonomske moći.<ref name="pescanik"/> Po isteku mandata na čelu Izvršnog veća, [[1982]], Stambolić postaje predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda.

Aprila [[1984]]. godine Stambolić s mesta predsednika Gradskog komiteta SK Beograda odlazi na čelo Centralnog komiteta SK Srbije, a za svog naslednika na čelu Gradskog komiteta imenuje Miloševića, uprkos protivljenju nekih starijih komunista.<ref name="pescanik"/> U naredne dve godine, Stambolić u potpunosti učvršćuje svoju vlast na republičkom nivou. U to doba angažovao se u zahtevima za promenu ustavnog položaja Srbije, smanjivanje velikih nadležnosti srpskih pokrajina, i reformisanje ekonomskog sistema.<ref>[http://www.republika.co.rs/416-417/32.html Ivan Stambolić – tragični vizionar]</ref> On je inzistirao da se te promene provedu u okviru institucija sistema, odnosno putem pregovora sa drugim republičkim i pokrajinskim rukovodstvima, uključujući kosovsko. Ispočetka se činilo da te umerene stavove deli i Slobodan Milošević.

 

 

 

 

Usled naraslih međunacionalnih tenzija između [[Albanci|Albanaca]] i [[Srbi|Srba]], tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije, [[Slobodan Milošević]] je u aprilu [[1987]]. godine otputovao na [[Kosovo]] da posreduje u sporu. Umesto toga, on se stavio na stranu Srba, koristeći kontrolu nad medijima i partijsku mašineriju za podstrekivanje nacionalizma.<ref>[http://www.post-gazette.com/pg/04242/368273.stm Atrocities in Yugoslavia unraveled much later]</ref> Stambolić je nakon ovoga pokušao organizovati smenu Slobodana Miloševića preko beogradske organizacije Saveza Komunista, čiji je predsednik tada bio [[Dragiša Pavlović]]. Sukob između dve frakcije se sve više produbljivao. Milošević je već imao važne medije pod svojom kontrolom, koji su ga opisivali kao narodnog tribuna, te je na stranu Miloševića stao najveći deo javnosti. U međuvremenu se dogodio [[masakr u paraćinskoj kasarni]] koji je doveo do provale [[albanofobija|anti-albanskog raspoloženja]] širom Srbije i dao dodatnu podršku Miloševiću.