Wikipedija

Ivan Stambolić – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
prošireno
Red 3:
'''Ivan Stambolić''' ([[Brezova]] kod [[Ivanjica|Ivanjice]], [[5. novembar]] [[1936]] — [[Fruška gora]], [[25. avgust]] [[2000]]) je bio srbijanski političar, koji je 1970-ih i 1980-ih obavljao najviše državne i partijske funkcije u Srbiji, uključujući i funkciju [[predsednik Srbije|predsednika Republike]].
 
Stambolić je bio politički mentor [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]], velikim delom zaslužan za njegov uspon na [[vlast]]. Milošević mu je sve vreme tokom karijere bio naslednik na upražnjenim funkcijama. Nakon razlaza sa Miloševićem zbog nacionalizma krajem 1980-ih Stambolić postaje jedan od njegovih najvećih suparnika na političkoj sceni Srbije.
 
Upamćen je kao veliki zagovornik kompromisa i međunacionalne tolerancije.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/obituaries/ivan-stambolic-730162.html Ivan Stambolic]</ref> U augustu [[2000]]. godine ga je kidnapovala i ubila specijalna policija po Miloševićevom naređenju.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Osma-sednica-dvadeset-godina-kasnije/t41111.lt.html Ivana Stambolića ubila tajna policija]</ref>
Red 9:
==Biografija==
 
Ivan StambolicStambolić je rodjenrođen [[1936]]. godine u Brezovi, kod [[Ivanjica|Ivanjice]], gdeu komunističkoj porodici. Tu je završio i osnovnu skolu. PoštoTrojici sunjegove dvojicabraće odroditelji trojicesu starijenamenili braćefakultetsko otišlaobrazovanje, nadok fakultet,se Ivan ješkolovao za metalostrugara u [[Rakovica|Rakovici]], završioi srednjukasnije industrijskuzaposlio školukao aKV kasnijeradnik jeu uzIndustriji radmotora diplomirao naRakovica.<ref name="pescanik">[[Pravnihttp://www.pescanik.net/content/view/1889/171/ fakultetPoslednje Univerzitetapismo Slobodanu Miloševiću]</ref> Na svoju ruku upisuje studije prava u Beogradu|Pravnom fakultetu]]i [[UniverzitetPravni ufakultet Beogradu|Univerziteta u Beogradu|Pravni fakultet]]. Kaozavršava kvalifkovaniparalelno radniksa radioposlom. jeNa ustudijama Fabriciupoznaje reznogmlađeg alatakolegu iSlobodana preduzecuMiloševića, "Cer"koji upostaje [[Čačak|Čačku]]njegov ištićenik.<ref Industriji motora [[Rakovica]].name="pescanik"/>
 
[[1965]]. godine, postaje direktor preduzeća „Tehnogas“ a njegov zamenik tada je bio [[Slobodan Milošević]],. sNakon kojimšto Stambolić odlazi iz »Tehnogasa«, seMilošević upoznaoprelazi zana vremeupražnjeno studijamesto idirektora. kojiMilošević će mu sve vreme tokom karijere biti naslednik na upražnjenim foteljama. [[1975]]. godine, Stambolić postaje predsednik [[Privredna komora|Privredne komore]] Beograda.
 
=== Politička karijera ===
 
Svoju političku karijeru, Stambolić je počeo [[1976]]. godine, kada je izabran za sekretara Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Srbije. Dve godine kasnije, [[1978]], dolazi na dužnost predsednika Izvršnog veća Srbije. Dok je Stambolić bio predsednik srpske vlade, jezgra političke moći, Milošević je predsednik Beogradske banke, centra ekonomske moći.<ref name="pescanik"/> Po isteku mandata na čelu Izvršnog veća, [[1982]], Stambolić postaje predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda.
 
Aprila [[1984]]. godine Stambolić s mesta predsednika Gradskog komiteta SK Beograda odlazi na čelo Centralnog komiteta SK Srbije, a za svog naslednika na čelu Gradskog komiteta imenuje Miloševića, uprkos protivljenju nekih starijih komunista.<ref name="pescanik"/>
[[1984]]. godine, Stambolić postaje predsednik CK SK Srbije, a za svog naslednika na mestu lidera Gradskog komiteta dovodi Slobodana Miloševića. U naredne dve godine, Stambolić u potpunosti učvršćuje svoju vlast na republičkom nivou. U to doba angažovao se u zahtevima za promenu ustavnog položaja Srbije, smanjivanje velikih nadležnosti srpskih pokrajina, i reformisanje ekonomskog sistema. On je inzistirao da se te promene provedu u okviru institucija sistema, odnosno putem pregovora sa drugim republičkim i pokrajinskim rukovodstvima, uključujući kosovsko. Ispočetka se činilo da te umerene stavove deli i Slobodan Milošević, koga je Stambolić, kao sebi pouzdani kadar dao postaviti na čelo CK SKS.▼
 
▲[[1984]]. godine, Stambolić postaje predsednik CK SK Srbije, a za svog naslednika na mestu lidera Gradskog komiteta dovodi Slobodana Miloševića. U naredne dve godine, Stambolić u potpunosti učvršćuje svoju vlast na republičkom nivou. U to doba angažovao se u zahtevima za promenu ustavnog položaja Srbije, smanjivanje velikih nadležnosti srpskih pokrajina, i reformisanje ekonomskog sistema. On je inzistirao da se te promene provedu u okviru institucija sistema, odnosno putem pregovora sa drugim republičkim i pokrajinskim rukovodstvima, uključujući kosovsko. Ispočetka se činilo da te umerene stavove deli i Slobodan Milošević, koga je Stambolić, kao sebi pouzdani kadar dao postaviti na čelo CK SKS.
Početkom 1986. Stambolić daje Miloševiću daje snažnu i odlučujuću podršku za izbor predsednika CK SK Srbije. U proleće [[1986]]. godine, Stambolić preuzima funkciju predsednika Predsedništva Srbije. Nakon pojavljivanja [[Memorandum SANU|Memoranduma SANU]] u septembru [[1986]] godine, Stambolić je bio jedan od najoštrijih kritičara tog Memoranduma. Dan nakon objave memoranduma, predsednik SR Srbije Ivan Stambolić ga je nazvao ratnim manifestom za srpske komesare. ▼
 
▲PočetkomNakon redovne smene partijskog rukovodstva u Srbiji [[januar]]a [[1986]]. godine Ivan Stambolić dajepostaje Miloševićupredsednik dajeSR snažnuSrbije, ia Miloševiću daje odlučujuću podršku prilikom njegovog izbora za izbornovog predsednika Predsedništva CK SK Srbije.<ref Uname="pescanik"/> prolećeOvaj period je obeležio [[1986Memorandum SANU|Memorandum Srpske akademije nauke i umetnosti]]. godine, Stambolićkoji preuzimaje funkcijuuznemirio predsednika Predsedništvajugoslovensku Srbijejavnost. Nakon pojavljivanjanjegovog [[Memorandum SANU|Memoranduma SANU]]pojavljivanja u septembru [[1986]] godine, Stambolić je bio jedan od najoštrijih kritičara tog Memoranduma. Dan nakon objave memoranduma, predsednik SR Srbije Ivan Stambolić ga je nazvao ratnim manifestom za srpske komesare.
 
Nakon dolaska na čelo CK SKS, Milošević ojačava partijski aparat, oko sebe okuplja lojalne saradnike i formira frakciju, koja se u proleće 1987. otvoreno sukobljava sa delom komunista koje predvode [[Dragiša Pavlović]] i Ivan Stambolić.<ref name="pescanik"/>
 
=== Razlaz sa Miloševićem ===
Linija 27 ⟶ 31:
{{citat|Bilo je vrlo ozbiljnih ljudi koji su imali izvesne rezerve prema Miloševicu, pa i sumnje u njegove namere. Sekretar za unutrašnje poslove Svetomir Lalović upozoravao me je da "čitava Srbija priča kako se u srpskom vrhu nesto događa." Čak mi i neki srpski akademici skreću pažnju sa vidnom zabrinutošću. Mole me da prevaziđem sporove sa [[SANU|Akademijom]], jer, u suprotnom, može doći do potresa, u kojima ću, možda, baš ja biti prva žrtva.<ref name="Portret"/>}}
 
[[Osma sednica CK SK Srbije]] održana [[24.9.]] [[1987]]. je predstavljala konačni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića.<ref name="Zbornik"/> Na osmoj sednici Partije, održanoj pred TV-televizijskim kamerama, Miloševićeve pristaše su osvojile većinu te započele [[čistka|čistku]], kasnije nazvanu "diferencijacija", čija je prva žrtva bio Pavlović, a posle njega i sam Stambolić. Na ovoj sednici Pavlović je razrešen svih partijskih dužnosti. IvanNekoliko meseci kasnije, Stambolić je usled negativne kampanje štampe i ogromnog pritiska javnosti, [[14. decembar|14. decembra]] iste1987. godinena razrešensednici saPredsedništva dužnosti predsednikaSR Srbije podneo ostavku i povukao se iz političkog života.<ref name="pescanik"/> Osmu sednicu mnogi smatraju uvodom jugoslavenske ratove 1990-ih.<ref name="Zbornik">[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=21&nav_category=11&nav_id=264584 Zbornik "Osma sednica CK SKS"]</ref><ref>[http://www.nwbih.com/news.cgi?ref1=1233 Osma sednica - da li je moglo biti drugacije?]</ref>
 
{{citat|Siguran sam u jedno - ni prvim ni poslednjim korakom nisam doprineo podizanju ovog strašnog oblaka što nam već nekoliko zamračuje sve vidike. Štavise učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da sprečim nacionalni brodolom. Za pohvalu - malo, za utehu - nedovoljno. Jedva savest da podmiri.<ref name="Portret"/>}}
 
Stambolić je od 1988. nadalje bio neprekidno pod prismotrom Državne bezbednosti Srbije.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Osma-sednica-dvadeset-godina-kasnije/t41111.lt.html Ivana Stambolića ubila tajna policija]</ref> U januaru [[1988]] je, na predlog tadašnjeg [[SIV|Saveznog izvršnog veća]] SFRJ i [[Ante Marković]]a, izabran za direktora jugoslovenskeJugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju – „JUBMES“ — koju je osnovalo 180 preduzeća a čiji je cilj bio da olakša izlazak domaćih preduzeća na strana tržišta. Aprila [[1988]]. godine je doživeo tešku porodičnu tragediju: u saobraćajnoj nesreći kod [[Budva|Budve]] poginula je njegova dvadesetčetvorogodišnja ćerka pod sumnjivim okolnostima. Slobodan Milošević došao je na njenu sahranu, a Stambolićeva supruga Katarina je odbila da mu pruži ruku.<ref name="pescanik"/> Sam Ivan je kasnije dovodio u vezu Bojaninu smrt sa ishodom Osme sednice.<ref>[http://www.nin.co.rs/2001-02/15/16646.html Da li je Ivan nastradao zbog Bojane]</ref> Ivan Stambolić se posle Osme sednice povukao iz politike, ali ne i iz javnog života. On se oglašavao [[1991]]. godine, kada je počeo [[rat u Hrvatskoj]], i [[1992]], kada je pružio podršku studentskom protestu.<ref name="aimpress">[http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/200009/00901-004-pubs-pod.htm Otmica Stambolića: Zna se ko, ne zna se zašto?]</ref>
 
Stambolić se oglašavao javnom životu [[1991]]. godine, kada je počeo [[rat u Hrvatskoj]], i [[1992]], kada je pružio podršku studentskom protestu.<ref name="aimpress">[http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/200009/00901-004-pubs-pod.htm Otmica Stambolića: Zna se ko, ne zna se zašto?]</ref> [[1995]]. godine Ivan Stambolić odlučuje da progovori, "posle dugog ćutanja," te objavljuje knjigu ’Put u bespuće’ koja se bavi događajima iz prethodnog perioda i kritikuje politiku Slobodana Miloševića:
 
{{citat|Kad se pogleda njegova politika danas vidi se da on od slovenačkog kontraudara, kad mu ne daju miting u Ljubljani, ide iz poraza u poraz. Svaki novi poraz je veći. Ali, i svaki novi poduhvat je veći od prethodnog. Potire, zatrpava prethodni. ... I sve tako. Sve vreme to je jedan veliki gubitnik. Razume se, sa njim i srpski narod.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Osma-sednica-dvadeset-godina-kasnije/t41118.sr.html Један велики губитник]</ref>}}
 
Aprila 1995. godine Stambolić u organizaciji Beogradskog kruga i zajedno sa pedesetak intelektualaca iz Srbije odlazi u [[opsada Sarajeva|opkoljeno i granatirano Sarajevo]].<ref name="pescanik"/> U istom periodu, zajedno sa [[Miladin Životić|Miladinom Životićem]], [[Miša Nikolić|Mišom Nikolićem]], [[Žarko Korać|Žarkom Koraćem]], [[Rasim Ljajić|Rasimom Ljajićem]] i [[Nenad Čanak|Nenadom Čankom]], učestvuje u pokušaju stvaranja Socijaldemokratskog saveza Srbije.<ref name="pescanik"/>
[[1997]]. godine, odlukom Savezne vlade [[SRJ|Savezne Republike Jugoslavije]], koja je tada nelegalno preuzela JUBMES banku, smenjen je sa položaja direktora po nalogu Slobodana Miloševića.<ref name="Portret">[http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Nov97/0211/0211_12.HTM Portret: Ivan Stambolic, politicar i privrednik]</ref>▼
 
▲[[1997]]. godine, odlukom Savezne vlade [[SRJ|Savezne Republike Jugoslavije]], koja je tada nelegalno preuzela JUBMES banku, smenjen je sa položaja direktora po nalogu Slobodana Miloševića.<ref name="Portret">[http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Nov97/0211/0211_12.HTM Portret: Ivan Stambolic, politicar i privrednik]</ref> Stambolić nakon toga povremeno izlazi u javnost oštrim nastupima protiv Slobodana Miloševića.
 
=== Otmica i ubistvo ===
Linija 49 ⟶ 55:
Za sobom je ostavio suprugu Katarinu, sina Veljka, kćerku Tijanu i unuka Uroša.
 
Režimski mediji su nakon ubistva poveli kampanju blaćenja Ivana Stambolića. "[[Politika (novine)|Politika]]" je sugerisala da je neko od Stambolićevih poslovnih partnera umešao prste u kidnapovanje, navodeći da se on bavio poslovima "u kojima su se okretale milionske sume u devizama".<ref name="aimpress"/> Dalje su izmišljane priče o njegovim navodnim firmama i poslovnim planovima.<ref name="aimpress"/>
 
O njegovoj sudbini se narednih godina ništa nije znalo, čak ni nakon pada Slobodana Miloševića i petooktobarskih promena. Razne organizacije vodile su bezuspešnu kampanju pod nazivom "Gde je nestao Ivan Stambolić?"<ref>[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/256/256_17.html Metafizika stiropora]</ref> Tek za vreme policijske akcije "Sablja", u proleće [[2003]]. godine, jedan od onih koji su ga ubili je odlučio da progovori. Na osnovu njegovih iskaza, [[28. mart]]a [[2003]]. godine pronađeni su posmrtni ostaci Ivana Stambolića na [[Fruška gora|Fruškoj gori]]. Sahrana je obavljena [[8. april]]a na [[Topčider]]skom groblju uz sve državne počasti na insistiranje Vlade Srbije. Njegove ubice, na čelu sa [[Milorad Ulemek Legija|Miloradom Ulemekom Legijom]], su uhvaćene i osuđene na višegodišnje zatvorske kazne.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Ivan_Stambolić