Apokrif – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Red 14:
Када је у [[4. век]]у [[хришћанство]] постало званична државна религија Римског царства, поставило се питање прописивања (канонизовања) званичне хришћанске литературе, јер су постојала многа дела у којима је хришћанство тумачено другачије од учења цркве. Зато је црква је одлучила да изврши ревизију свих дотадашњих познатих хришћанских списа са циљем да одвоји оне које садрже божју “истину” од оних чије је учење „лажно“.
Канонске књиге су прописане на [[лаодикијски сабор|лаодикијском сабору]] [[360]]. године. Синод у Лаодикеји ограничава јавно читање у цркви само на канонске књиге Старог и Новог Завета. У канон је ушло оно што и данас спада у [[Нови завет]] (јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану, дјела апостолска, посланице итд.) и [[Стари завет]] (књига постања, књиге пророчке итд.). Синод даје списак књига [[Нови завет|Новог завета]], који садржи 26 књига, све осим [[Књига Откривења|Књиге Откривења]], и
[[Атаназије]], моћни епископ [[Александрија|Александрије]], је први пут навео 27 књига као књиге Новог завета. Године [[367]]. Атанасије је написао посланицу египатским црквама наводећи које књиге би требало читати у црквама као свете списе.<ref name="Ehrman"/> Истовремено наређује да се библиотеке очисте од свих »апокрифних књига« са »јеретичким« тенденцијама.<ref name="Gnostička evanđelja">[http://www.scribd.com/doc/56095362/Elejn-Pejgels-Gnosti%C4%8Dka-evan%C4%91elja Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja] (scribd)</ref> Он наводи данашњих двадесет и седам књига, искључујући све остале. То је први сачувани пример да неко потврђује комплетан низ књига као Нови завет.<ref name="Ehrman">[http://www.scribd.com/doc/60185745/Bart-Ehrman-Isus-to-nije-rekao Bart Ehrman - Isus to nije rekao] (scribd)</ref>
| |||