Razlike između izmjena na stranici "Drugo zasjedanje AVNOJ-a"

Dodana 17.003 bajta ,  prije 10 godina
djelomično preuzeto sa srpske Wikipedije
(djelomično preuzeto sa srpske Wikipedije)
'''Drugo zasedanje AVNOJ-a''' je održano [[29. novembar|29. novembra]] [[1943]]. u [[Jajce|Jajcu]]. Na zasedanju je [[AVNOJ]] konstituisan u zakonodoavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, uspostavljen je [[Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije]], a izbegličkoj vladi i kralju [[Petar II Karađorđević|Petru II Karađorđeviću]] je zabranjen povratak u zemlju do završetka rata.
Drugo zasijedanje AVNOJa
 
{{bris}}
==Uvod==
 
Promena ratnih uspeha na savezničkim frontovima, a po najviše kapitulacija [[Italija|Italije]] 9. septembra [[1943]], savezničko osvajanje afričkog kontinenta, kontraofanziva [[Crvena armija|Crvene armije]] na [[Istočni Front|Istočnom Frontu]] su uticali da [[KPJ]] započne sa izgradnjom čvrstih temelja buduće Jugoslovenske države, uverena u konačnu pobedu antifašističke koalicije u ratu.
 
Institucioniranje revolucije (preko vojnih, vojnopozadinskih organa, organa vlasti i društveno-političkih organizacija) bilo je u [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] uglavnom završeno.
Međunarodni razlozi onemogućavali su da sistem narodne vlasti zaključi svoj karakter formiranjem centrlanog Jugoslovenskog organa (Vlade).
 
Zato je na prvom zasedanju Antifašističkog Veća Narodnog Oslobođenja Jugoslavije ([[AVNOJ]]) u [[Bihać]]u [[1942]]. bilo sve stvoreno, samo ne političko predstavničko telo-koje je zapravo vršilo funkciju saveznog narodnooslobodilačkog odbora.
Konačno, utemeljenje države je trebalo da se uokviri na drugom zasedanju AVNOJ-a krajem [[1943]]. godine.
 
==Grad Jajce==
 
[[Jajce]] je stari bosanski srednjovekovni grad koji leži u dolini [[Vrbas (reka)|reke Vrbas]]. U srednjem veku je bio prestonica bosanskih kraljeva. Za vreme [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], grad je nekoliko puta menjao vlasnike. Prvo su ga partizani osvojili [[1942]]. godine, pa su ga [[Nemci]] povratili krajem iste godine, da bi ga partizani ponovo zauzeli [[17. avgust]]a [[1943]]. godine.
 
U gradu su se nalazili [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovni štab NOV i POJ]], [[Centralni komitet|CK]] [[KPJ]] i ostala vojno-politička rukovodstva. U gradu se odvijao svakodnevni život. U centru grada se nalazilo veliko sklonište u koje su se sklanjali meštani u slučaju vazdušne opasnosti. Poziv delegatima za drugo zasedanje [[AVNOJ]]-a je uputio [[Centralni komitet|CK]] [[KPJ]] i [[Vrhovni štab]] odmah nakon kapitulacije [[Italije|Italije]]. Pošto je grad držan skoro 3 meseca, odlučeno je da se zasedanje održi baš u njemu. Zbog opasnosti od eventualnog vazdušnog napada, odlučeno je da zasedanje traje samo jednu noć. Grad je na u noći zasedanja bio zamračen, a jedino je gorelo prigušeno svetlo u Domu Kulture gde je zasedanje bilo i održano.
 
Drugo zasedanje [[AVNOJ]]-a je održano u zgradi bivšeg društva "Sokola". Po osvajanju grada, partizani su uništili ovu dvoranu koja je bila nemačka vojna kasarna, da bi je za nepune tri nedelje obnovili i pripremili za zasedanje. Novom objektu su dali naziv "Dom Kulture". Tu je radilo pozorište narodnog oslobođenja i izvodilo [[Nikolaj Gogolj|Gogoljevog]] "Revizora" svake večeri. Dvorana je bila udešena za zasedanje [[AVNOJ]]-a. Podijum je bio iskićen [[Zastava SFRJ|zastavama Jugoslavije]] (sa crvenom zvezdom u sredini), [[SAD|Amerike]], [[Zastava Engleske|Engleske]] i [[SSSR|Sovjetskog Saveza]]. U dnu stola za Predsedništvo nalazila se prva skica [[Grb SFRJ|novog grba Jugoslavije]]. Slikar [[Đorđe Andrejević Kun]] je dekorisao Dom Kulture jarkim bojama i islikao portrete [[Josif Visarionovič Staljin|Staljin]]a, [[Frenklin Delano Ruzvelt|Ruzvelt]]a i [[Vinston Čerčil|Čerčil]]a.
 
Samo manji broj delegata iz raznih krajeva nalazio se u gradu. Većina delegata je zadržavana po okolnim selima zbog mogućnosti vazdušnog napada na grad.
 
==Dolazak delegata na zasedanje==
 
Krajem novembra [[1943]]. godine u [[Jajce|Jajcu]] su stizale delegacije predstavnika naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Iz [[Slovenija|Slovenije]] su stigli dr [[Ivan Ribar]] (predsednik AVNOJ-a), [[Boris Kidrič]] i dr [[Josip Vidmar]]. Najviše teškoća su imali delegati iz [[Crna Gora|Crne Gore]] koji su pod oružjem i stalnom opasnošću morali pešačiti 300 -{km}-. Delegaciju iz [[Hrvatska|Hrvatske]] je vodio dr [[Vladimir Bakarić]], a u stopu ju je pratila manja jedinica iz sastava [[Trinaesta proleterska brigada|Trinaeste proleterske brigade]].
 
Među delegatima osim [[KPJ]], bilo je i delegata Hrvatske seljačke stranke ([[Vladko Maček|mačekovci]] i [[Stjepan Radić|radićevci]]), Srpske zemljoradničke stranke, Stranke samostalnih demokrata, Muslimanske zajednice (spahinovci), nekolicina radikala, dvojica Hrvata iz [[Jugoslovenski odbor|Jugoslovenskog odbora]] osnovanog još [[1915]]. godine u [[London]]u, Stranka hrišćanskih socijalista i drugih građanskih partija. Većina delegata bili su pripadnici [[NOVJ|Narodnoosloboilačke vojske Jugoslavije]] kao provereni borci i revolucionari.
 
Dan uoči zasedanja u [[Jajce|Jajcu]], predsednika [[AVNOJ]]-a, predratnog predsednika skupštine [[Kraljevina SHS|Kraljevine SHS]] dr [[Ivan Ribar|Ivana Ribara]] (svedok atentata u narodnoj skupštini koji je počinio [[Puniša Račić]]), snašla je teška sudbina. [[28. novembra]] [[1943]]. godine na Glamoč polju je stradao njegov sin [[Ivo Lola Ribar]], član [[Vrhovni štab|Vrhovnog štaba]] i predsednik organizacije [[SKOJ]]-a. Samo nekoliko nedelja ranije kod [[Kolašin]]a u borbi sa [[četnici]]ma pogunio mu je i drugi sin [[Jurica Ribar]]. Ove tužne vesti mu je preneo novoizabrani maršal Jugoslavije [[Josip Broz Tito]] odmah po završetku zasedanja koje je dr Ribar vodio u svojstvu predsedavajućeg.
 
==Početak zasedanja AVNOJ-a==
 
Ukupno je 142 delegata bilo prisutno u Domu Kulture na drugom zasedanju [[AVNOJ]]-a. Drugo zasedanje Antifašističkog Veća Narodnog Oslobođenja Jugoslavije počelo je [[29. novembar|novembra]] [[1943]]. tačno u 19 časova. Vrata Doma Kulture su bila širom otvorena za sve radoznale građane, s tim što su svi osim delegata na ulazu temeljno pretresani zbog mogućnosti postavljanja diverzije.
 
Nedaleko oko grada su postavljeni teški protivavionski mitraljezi u slučaju vazdušnih napada.
Grad je zamračen tačno u 19.15 posle čega su se vrata Doma kulture zatvorila. Prozori Doma su bili prikriveni roletnama i u unutrašnjosti je plamtelo blago svetlo koje nije moglo da bude dobar orijentir eventualnog vazdušnog napada na grad. Dom Kulture su obezbeđivale jake partizanske jedinice, vodeći računa da se neko ne prikrade i postavi paklenu napravu.
 
Rad delegata započet je himnom "[[Hej Sloveni]]" u izvođenju pozorišnog hora narodnog oslobođenja oko 19.20, da bi se završio u 5 časa ujutru [[Kozaračko kolo|kozaračkim kolom]]. Radnim delom zasedanja rukovodilo je Predsedništvo u sastavu: dr [[Vojislav Kecmanović]], dr [[Ivan Milutinović]], dr [[Sreten Žujović]], dr [[Josip Vidmar]], dr [[Pavle Gregorić]], dr [[Zlatan Sremec]], dr [[Sulejman Filipović]] i [[Pravoslavlje|pravoslavni]] [[sveštenik]] iz [[Krupanj|Krupnja]] [[Vlada Zečević]].
 
Predsednik AVNOJ-a izabran na prošlom zasedanju u [[Bihać]]u [[1942]]. dr [[Ivan Ribar]] je otvorio zasedanje svojim uvodnim referatom "''O radu AVNOJ-a između dva zasedanja''". Nakon pauze od pola sata posle Ribarovog referata, oko 21 čas za govornicom se pojavio [[Josip Broz Tito]]. Svoj referat počeo je rečima:
 
''"Stvaranje Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije jeste jedna od najvećih tekovina naše narodnooslobodilačke borbe do tog vremena. Položeni su temelji na kojima se gradi jedno novo, pravednije uređenje u zemljama Jugoslavije, položeni su temelji jedne prave istinski demokratske, narodne vladavine"...''
 
Često prekidan odobravanjem, aplauzima i poklicima, [[Tito]] je završio referat:
 
''"Borba naših naroda i sjajni uspjesi koje su oni postigli na bojnom polju pomoću svoje slavne NOV i POJ stvorili su nam pred čitavim naprednim svijetom velike simpatije, stvorili su sve uvjete da naši narodi ostvare svoje težnje-slobodu, istinsku demokratsku federativnu Jugoslaviju".''
 
Nakon Titovog jednočasovnog referata, počela je diskusija za vreme pauze. Nakon pauze za govornicom se pojavio [[Boris Kidrič]]. Govorili su zatim: [[Pero Krstajić]], sudija [[Marko Vujačić]], književnik i dr [[Sulejman Filipović]], većnik iz Bosne [[Novak Mastilović]], hercegovački prvoborac [[Luka Stević]], predstavnik nosilaca [[Karađorđeva zvezda|Krađorđeve zvezde]] iz [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]], Franc Franc Ljubej, učitelj, Vice Buljan, [[Rodoljub Čolaković]] kao sekretar AVNOJ-a i mnogi drugi. Ukupno je 44 delegata govorilo.
 
Oko pola 12 došlo je do kraće pauze, da bi tačno u 23.45 dr [[Ivan Ribar]] pred većnicima pročitao odluke sa Drugog zasedanja [[AVNOJ]]-a. Bili su to poslednji minuti [[29. novembra]], ali pošto je čitanje počelo pre ponoći, to je kao datum istorijskih odluka uzet [[29. novembar]] [[1943]]. godine.
 
==Odluke sa drugog zasedanja AVNOJ-a==
 
[[Datoteka:Avnojf.gif|thumb|Odluka o izgradnji [[SFRJ|Jugoslavije]] na federativnom principu.]]
 
Kao glavne odluke koje su doneli većnici na drugom zasedanju [[AVNOJ]]-a ističu se:
*Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije se konstituiše u zakonodavno i izvršno predstavničko telo [[Jugoslavija|Jugoslavije]], kao vrhovni predstavnik naroda i uspostavlja se Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije(NKOJ), sa svim obeležjima narodne vlade, preko koga će [[AVNOJ]] ostvarivati svoju izvršnu funkciju.
 
*Zabranjuje se jugoslovenskoj izbegličkoj vladi povratak u zemlju i oduzimaju se sva prava zakonite vlade Jugoslavije, a takođe se zabranjuje i povratak u zemlju kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II Karađorđevića]] do završetka rata kada će narod odlučiti hoće li [[Republika|republiku]] ili [[Monarhija|monarhiju]].
 
*Obaveze koje su u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopile izbegličke "vlade" a u cilju njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja odnosno odobrenja i da se ne priznaju međunarodni ugovori i obaveze koje bi u buduće u inostranstvu eventualno sklpoila izbeglička takozvana "vlada".
*[[Jugoslavija]] se ima izgraditi na demokratskom principu kao državna zajednica ravnopravnih naroda.
 
*Zaključci doneti se imaju odmah formirati posebnim odlukama AVNOJ-a.
 
Kao posebna odluka [[AVNOJ]]-a, u odluci br. 7, [[Tito|Josipu Brozu Titu]] je dodeljen naziv "MARŠAL JUGOSLAVIJE" na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija na čelu sa dr Josipom Vidmarom. Predsedništvo AVNOJ-a je na svojoj proj sednici [[30. novembra]] [[1943]]. godine jednoglasno prihvatilo predlog slovenačke delegacije da se [[Tito|Titu]] dodeli naziv "MARŠAL JUGOSLAVIJE".
 
==Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ)==
U odluci [[AVNOJ]]-a, Nacionalni komitet je najviši izvršni naredbodavni organ narodne vlasti u Jugoslaviji, preko koga [[AVNOJ]] ostvaruje izvršnu funkciju. Telo koje ima sva obeležja narodne vlasti. Na predlog [[Moša Pijade|Moše Pijade]] imenovani su članovi prvog sastava Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije:
 
*Predsednik i poverenik za narodnu odbranu - [[Tito|maršal Josip Broz Tito]]
*Prvi potpredsednik NKOJ-a - [[Edvard Kardelj]]
*Drugi potpredsednik NKOJ-a - [[Vladislav Ribnikar]]
*Treći potpredsednik - [[Božidar Magovac]]
*Poverenik za spoljne poslove - dr [[Josip Smodlaka]]
*Poverenik za unutrašnje poslove - [[Vlada Zečević]]
*Poverenik za prosvetu - [[Edvard Kocbek]]
*Poverenik za narodnu privredu - dr [[Ivan Milutinović]]
*Poverenik za finansije - [[Dušan Sernec]]
*Poverenik za saobraćaj - [[Sreten Žujović]]
*Poverenik za narodno zdravlje - dr [[Milivoj Jabrišak]]
*Poverenik za socijalnu politiku - dr [[Anton Kržišnik]]
*Poverenik za sudstvo - [[Frane Frol]]
*Poverenik za ishranu - [[Mile Peruničić]]
*Poverenik za građevine - dr [[Rade Pribićević]]
*Poverenik za šume i rude - dr [[Sulejman Filipović]]
 
== Predsedništvo AVNOJ-a ==
Članovi '''Predsedništva AVNOJ-a''' izabrani na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu:
 
*Predsednik: dr [[Ivan Ribar]]
 
*Potpredsednici: [[Antun Augustinčić]], [[Dimitar Vlahov]], [[Marko Vujačić]], [[Moša Pijade]] i [[Josip Rus]]
 
*Sekretari: [[Rodoljub Čolaković]] i [[Radonja Golubović]]
 
*Članovi: [[Jakob Rade Avšič]], [[Metodije Andonov Čento]], [[Mihailo Apostolski]], [[Spasenija Cana Babović]], dr [[Vladimir Bakarić]], [[France Bevk]], [[Milan Belovuković]], [[Josip Broz Tito]], dr [[Vaso Butozan]], [[Josip Vidmar]], [[Sreten Vukosavljević]], [[Ante Vrkljan]], dr [[Pavle Gregorić]], [[Maca Gržetić]], [[Nikola Grulović]], [[Milovan Đilas]], [[Sreten Žujović]], [[Vlada Zečević]], [[Josip Jeras]], [[Osman Karabegović]], [[Jevstatije Karamantijević]], [[Edvard Kardelj]], dr [[Vojislav Kecmanović]], [[Boris Kidrič]], [[Ivan Stevo Krajačić]], [[Vicko Krstulović]], [[Pavao Krce]], [[Husnija Kurt]], [[Filip Lakuš]], [[Voja Leković]], dr [[Ljubo Leontić]], [[Franc Leskošek]], [[Božidar Magovac]], dr [[Ante Mandić]], [[Moma Marković]], dr [[Metod Mikuž]], dr [[Niko Miljanić]], [[Vladimir Nazor]], dr [[Blagoje Nešković]], [[Stanko Opačić Ćanica]], [[Nikola Petrović (istoričar)|Nikola Petrović]], [[Vlado Pop-Tomov]], [[Koča Popović]], [[Aleksandar Preka]], dr [[Rade Pribićević]], [[Đuro Pucar Stari]], [[Aleksandar Ranković]], [[Vladislav S. Ribnikar|Vladislav Ribnikar]], dr [[Josip Smodlaka]], dr [[Zlatan Sremec]], [[Petar Stambolić]], [[Luka Stević]], [[Mehmed Sudžuk]], [[Tone Fajfar]], [[Frane Frol]] i [[Andrija Hebrang]].
 
==Značajnost odluka sa drugog zasedanja AVNOJ-a i međunarodna reagovanja==
Drugo zasedanje [[AVNOJ]]-a se održavalo baš u trenutku zasedanja konferencije Velike Trojice u [[Teheran]]u. Sve privremene odluke koje su donete na Prvom zasedanju u [[Bihać]]u su uokvirene na Drugom zasedanju u [[Jajce|Jajcu]].
 
Jednodušno je odbačena mogućnost ponovnog uspostavljanja Monarhije i određen je kurs novog društva koje se polako izgrađivalo kroz narodni ustanak. Na drugom zasedanju [[AVNOJ]]-a donesene su odluke kojima je u osnovama završeno stvaranje državne organizacije nove [[Jugoslavija|Jugoslavije]], koja je dobila svoj parlament i vladu. Usvajanjem deklaracije i odluka obezbeđene su tekovine narodnooslobodilačkog rata i onemogućen je povratak na predratno stanje.
 
Nakon rata, narodi Jugoslavije su datum [[29. novembar]] slavili kao državni praznik, a na novom grbu [[Jugoslavija|Jugoslavije]] stajalo je urezano [[29. novembar]] [[1943]]. Odlukama [[AVNOJ]]-a se u prvi mah suprostavio engleski premijer [[Vinston Čerčil]] jer se odluka o zabrani povratka kralja ticala isključivo njega. Što se tiče [[Sovjetski Savez|Sovjetskog Saveza]], [[Jugoslavija]] je odbila da obavesti Sovjetski Savez o predstojećem zasedanju, kao i o tome šta se njime želi učiniti. Radiogram je poslat odmah posle završetka zasedanja i tako je [[Staljin]] stavljen pred svršeni čin.
 
Naročito je bila komplikovana situacija jer se baš u istom trenutku održavala i Teherenska konferencija između [[Frenklin Delano Ruzvelt|Ruzvelta]], [[Josif Visarionovič Staljin|Staljina]] i [[Vinston Čerčil|Čerčila]] u [[Iran]]u. Ovakvo blagovremeno neobaveštavanje Sovjetskog Saveza i rad Jugoslovenskog [[Centralni komitet|CK]] na svoju ruku, predstavnici [[Informbiro|Informbiroa]] su kasnije iskoristili da svale na teret Jugoslovenima.
 
Međutim, važnim odlukama sa Teheranske konferencije, među kojima je najznačajnija ona da se prizna i pomogne NOP Jugoslavije praktično je počelo građenje nove Jugoslavije. Neki demokrati su na zapadu procenili da su odluke [[AVNOJ]]-a bile uzurpacija državnih tekovina i državni udar [[KPJ]] koja se odvojila, stvorila svoju partisku vojsku i počela da ruši staro društvo.
 
Kao prva reakcija u zemlji na Drugo zasedanje AVNOJ-a, polovinom [[1944]]. predstavnici [[JVuO]] (Ravnogorskog pokreta) održali su svoj kongres u selu [[Ba (selo)|Ba]] ([[Svetosavski kongres]]) koji je usvojio rezoluciju potpuno suprotnu deklaraciji koju je formulisao [[AVNOJ]]. Velike sile su već presudile na [[Teheranska konferencija|Teheranskoj konferenciji]], tako da je pobeda narodnooslobodilačkog bloka postalo samo pitanje vremena.
 
[[Treće zasedanje AVNOJ-a]] (poslednje) održano je u oslobođenom [[Beograd]]u polovinom [[avgust]]a [[1945]]. godine.
 
==Literatura==
{{commons|Category:AVNOJ}}
{{Wikisource|Deklaracija drugog zasedanja AVNOJ-a}}
*Branko Petranović, Revolucionarna smena vlasti (1942-1945), Beograd, 1973
*Slobodan Nešović, Branko Petranović, AVNOJ i Revolucija, Beograd, 1984.
*Veselin Đuretić, Vlada na bespuću, Beograd, 1982.
*Drugi svetski rat-Tom 2, Ljubljana, 1980.
*Istorijska čitanka, Sarajevo, 1957.
*Veliki dani-svedočanstva o Republici, Zagreb, 1958.
 
{{Drugi svetski rat u Jugoslaviji}}
 
[[Kategorija:1943]]
[[Kategorija:Jugoslavija u Drugom svjetskom ratu]]
[[Kategorija:Jugoslavija]]
[[Kategorija:AVNOJ]]
 
[[sr:Друго заседање АВНОЈ-а]]