Pisanica – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 126:
Od [[2008]]. godine pisanica u Hrvatskoj ima status nematerijalnoga dobra. Turistička zajednica [[Koprivničko-križevačka županija|Koprivničko-križevačke županije]] je [[2009]]. godine pokrenula projekt izrade velikih uskršnjih jaja oslikanih u maniri [[naiva|naive]] u suradnji sa slikarima naivcima članovima Udruge [[Hlebine|hlebinskih]] slikara i kipara, Udruge "Molvarski likovni krug" i Likovne sekcije "Podravka 72". <ref>http://www.tz-koprivnicko-krizevacka.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=313&Itemid=62</ref> U suradnji s Hrvatskom turističkom zajednicom velika uskršnja jaja, krasila su trgove gradova i mjesta u Hrvatskoj i u inozemstvu, kao što su: [[Madrid]], [[New York]], [[Budimpešta]], [[Bratislava]], [[Klagenfurt]], [[Zagreb]], [[Varaždin]], [[Koprivnica]], [[Bjelovar]], [[Đurđevac]], [[Križevci]], [[Molve]]i dr.
== Srbija ==
U Srbiji mnogi običaji su bili u vezi sa prvim jajetom, „čuvarkućom“. U nekim krajevima njegovo bojenje je bilo praćeno [[bajanje]]m. Deci su takođe tim jajetom mazali obraze, kako bi im oni bili takođe crveni, jer su rumeni [[obraz]]i značili [[zdravlje]]. Na [[Kosovo|Kosovu]] ovo jaje su nazivali „strašnik“ jer se upotrebljavalo kao [[lek]] protiv [[straha]]. U nekim krajevima su decu umivali vodom u koju bi stavili jedno crveno jaje, [[šećer]] i [[cvet|cveće]] [[vrtika|vrtike]]. To bi se radilo da bi dete bilo zdravo, slatko, odnosno blage naravi i da se oko nje ili njega vrte momci, odnosno devojke. Takođe bi se detetu to jaje stavljalo pod [[jastuk]] u toku [[noć]]i, a ujutru bi to jaje nosilo u crkvu i potom to jaje prvo pojelo. Crveno jaje bi inače svi članovi porodice uvek prvo jeli, opet kako bi se zaštitili od [[bolest]]i. Zaštitna svojstva su imali i voda u kojoj su se jaja kuvala, pa i ljuske. Zbog toga u nekim krajevima postoji običaj da se ljuske isitne i umese sa [[pšenica|pšeničnim]] [[brašno]]m i tako zalepe za gornji deo kućnog [[prag]]a kako bi se oteralo svako [[zlo]]. Crveno jaje su koristile i devojke u raznim „[[vradžbina]]ma“ kako bi se udale. Pri izvođenju tih magijskih radnji, pazile bi da ih momci ne vide.<ref name="tešić"/>
Običaj kod svih hrišćana je darivanje jaja. Pri tome se vodilo računa da svaki ukućanin i gost dobije jaje sa određenom simbolikom; mladići i devojke bi dobijali jaje s [[venac|venčićem]] kako bi pronašli životnog saputnika, a [[dever]] bi dobijao jaje sa išaranim [[budilnik]]om ili rukom sa [[prsten]]om, [[sat]]om i cvećem.<ref name="tešić"/>
U nekim krajevima se sprema i obredni [[hleb]] na koji se stave jaja. On je namenjen kako deci, tako i svima koji uđu u kuću da čestitaju praznik.<ref name="tešić"/>
Postoje i takvi običaji u Srbiji čija je osnova verovanje da jaja mogu biti i loša. [[Čoban]]i zato nisu jeli jaja za Uskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „[[jajčanica|jajčanice]]“. Takođe se pazilo da deca ne pojedu više od tri [[žumance]]ta jer se verovalo da će biti žuta, odnosno bleda u [[lice|licu]].<ref name="tešić">Tešić, J. 2008. Uskršnje jaje. Politika a.d. Beograd. ISBN 978-86-7607-099-2</ref>
== Jaje kao hrana za Uskrs==
| |||