Mudžahedin – razlika između verzija

'''Mudžahedin''' ([[arapski jezik|arapski]]: مجاهدينمجاهدين) je množina imenice ''mudžahid'' (arapski: مجاهدمجاهد), što doslovno znači "borac", neko ko se angažovao u [[džihad|džihadu]]u, ili "borbi", ali se često prevodi kao "sveti ratnik". U kasnom dvadesetom veku, izraz "mudžahedin" je postao popularan u medijima za opisivanje raznih naoružanih boraca koji podržavaju [[islamizam|islamističke]] ideologije.

Arapske reči obično imaju koren od tri slova. Koren reči ''mudžahedin'' je Dž-H-D (جج-هه-دد), što znači "napor"; ovo je isti koren kao koren reči ''džihad'', što znači "borba". ''Mudžahid'' je stoga originalno neko ko se bori ili napreže. Ovaj izraz je čak i u arapskom preuzeo značenja koja su specifično religiozna, ili specifično vojna, ili oboje.

Avganistanski mudžahedini su nastali iz haosa, raširili se i trijumfovali u haosu, i na isti način su vladali. Gotovo svim ratnim operacijama su rukovodile lokalne vođe. Kako je ratovanje postalo sofisticiranije, spoljna podrške i regionalna koordinacija je rasla. Pa ipak, osnovne jedinice mudžahedinskih organizacija i akcija su nastavile da oslikavaju visoko segmentisanu prirodu avganskog društva.<ref name="loc1">[http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+af0101) The Path to Victory and Chaos: 1979-92 - Library of Congress country studies] (dobavljeno u četvrtak 31, 2007) </ref>.

Tokom gerilskog rata, vođstvo se osobeno povezalo sa titulom "komandir". Ova titula se odnosila na nezavisne vođe, izbegavajući identifikaciju sa razrađenom vojnom birokratijom povezanom sa činovima poput generalskih. Segmentacija vlasti i religijsko vođstvo su bile dve vrednosti koje je prizivala nomenklatura nastala u ratu.

[[Olivije Roj]] je procenio da je nakon četiri godine rata, postojalo najmanje 4.000 iz kojih su dejstvovale mudžahedinske jedinice. Većina njih je bila u sklopu sedam partija koje su prognane iz matičnog Pakistana. One su služile kao izvori nabavki, i različitih nivoa supervizije. Značajni komandiri su obično vodili 300 ili više boraca, kontrolisalin nekoliko baza, i dominirali u oblasti određene pokrajine. Pokušavana je i hijerarhiijska organizacija iznad. Njihove operacije su varirale u dometu, a najambicioznija je bila ona koju je organizovao [[Ahmad Šah Masud]] iz doline Pandžšir, severno od [[Kabul|Kabula]]a. On je vodio najmanje 10.000 treniranih boraca na kraju rata sa Sovjetima, i proširio je svoju političku kontrolu na oblasti Avganistana u severoistočnim pokrajinama, kojima su dominirali [[Tadžici]]<ref name="loc1"> </ref>.

Roj je takođe opisao regionalne, etničke i sektaške varijacije u mudžahedinskim organizacijama. U [[Paštuni|paštunskim]] oblastima na istoku, jugu i jugozapadu, plemenska struktura, sa mnogo rivalskih pod-zona, je omogućila osnovu za vojnu organizaciju i rukovođenje. Mobilizacija se mogla povezati sa tradicionalnom borbenom vernošću plemenskih ''laškara'' (oružanih snaga). U pogodnim okolnostima, ovakve foramcije su lako mogle da dostignu više od 10.000 pripadnika, kako se i dogodilo kada su veliki sovjetski napadi otpočeli u istočnim pokrajinama, ili kada su mudžahedini opsedali gradove, kao što je [[Kost (grad)|Kost]] u pokrajini [[Paktia]]. Ali u kampanjama opsadnog tipa, tradicionalne masovne jedinice -- posebnojedinice—posebno uobičajene neposredno po završetku žetve -- sužetve—su se pokazale lošim kada bi im se suprotstavili dobro utvrđeni branioci sa modernim naoružanjem. Izdržljivost laškara je bila nepopravljivo kratka; malo opsada je uspelo<ref name="loc1"> </ref>.

== Mudžahedini u [[Irak|Iraku]]u ==